Izvor: Politika, 23.Apr.2015, 20:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cveće i sveće za ubijene radnike RTS-a
Ove godine pomenu prvi put prisustvovale i „Majke Srebrenice, Vukovara i Zvornika”
Paljenjem sveća i polaganjem cveća kod spomen obeležja „Zašto?” u Aberdarovoj ulici, članovi porodica, prijatelji i kolege obeležili su 16 godina od ubistva 16 radnika Radio-televizije Srbije u NATO agresiji. Vence na spomen obeležje položile su i predstavnice organizacija „Majke Srebrenice, Vukovara i Zvornika”, „Žene u crnom” kao i Rosa Jakovljević, majka ubijenog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << gardiste u Topčideru 5. oktobra 2004.
U ime porodica ubijenih, prisutnima se obratio Miroslav Medić, brat Siniše Medića.
– Želeo bih da se zahvalim svima koji su došli, posebno „Ženama u crnom”, koje su organizovale dolazak „Majki iz Srebrenice, Vukovara i Zvornika” i Rose Jakovljević. Sećamo se 23. aprila 1999. godine kada je u 2.06 sati raketa NATO-a pogodila srce televizije. To srce nije bila zgrada, već ljudi koji su časno i pošteno obavljali radne zadatke. Imali su planove, nadanja i želje. Tog aprilskog jutra one su voljom nekoga prekinute. Pitamo se zašto? Na to pitanje još uvek nismo dobili odgovor. Oni koji ga znaju ćute. I ne žele da progovore.
Na spomen obeležje ubijenim radnicima ružu je položio Ivan Tasovac, ministar kulture. „Bombardovanje zgrade RTS-a je zločin. A ni za jedan zločin ne postoji opravdanje. Prvi put u istoriji ratovanja jedna medijska kuća je proglašena za legitimni vojni cilj. A za to nije postojao nijedan razlog. Ovo je tragedija za porodice nevinih žrtava koje su te noći stradali. Ali i za celokupno srpsko novinarstvo.”
Član Gradskog veća Aco Petrović kaže da da su već obezbeđena sredstva za izgradnju memorijalnog centra koja će gradnja početi možda već ove a sigurno u toku naredne godine.
Dolazak „Majki Srebrenice, Vukovara i Zvornika” i Rose Jakovljević, majke gardiste ubijenog u Topčideru, organizovale su „Žene u crnom”. Staša Zajović iz ove organizacije za „Politiku” kaže da imaju prijateljske odnose sa Žankom Stojanović, predstavnicom porodica stradalih radnika RTS-a.
Bombardovanje zgrade RTS-a je presedan u istoriji ratovanja. Prvi put je jedna medijska kuća postala legitimni vojni cilj, da bi od tada bila ustanovljena praksa upotrebe vojne sile protiv medija u međunarodnim sukobima, uprkos tome što su oni civilni objekti.
Na licemerje zapadne javnosti ukazao je i Noam Čomski, poredeći ćutanje nad stradanjem u Aberdarevoj i jednodušno zgražavanje sveta posle ubistva članova redakcije lista „Šarli Ebdo”. Čomski tvrdi da za oružani napad na bilo koju novinsku redakciju nema opravdanja ni pod kakvim okolnostima, čak ni kada je ona propagandni oslonac zločinačkog režima.
„Namerno gađanje civilnih ciljeva je zabranjeno, a Televizija Srbije je bila civilni cilj. Nemojte posezati za terorom, ako ne želite da i sami postanete njegova žrtva” poručio je Čomski vladama zapadnog sveta.
