Izvor: Deutsche Welle, 07.Jun.2016, 10:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Cilj Rusije je nejedinstvo Evrope“
Više država NATO od utorka učestvuje u velikim manevrima u Poljskoj. Da li je uprkos tome moguće otopljavanje odnosa sa Rusijom i pod kojim uslovima? O tome u intervjuu za DW govori poslanik CDU Roderih Kizeveter.
DW: Gospodine Kizeveter, Bundesver učestvuje u vojnoj vežbi „Anakonda“ u Poljskoj. To zvanično nisu manevri NATO, ali učestvuju brojne članice te >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << alijanse. Mnogi kritikuju vežbu jer može dodatno da zaoštri odnose sa Rusijom. Šta Vi mislite?
Roderih Kizeveter: Odnose nisu zaoštrili NATO ili Evropska unija već je Rusija zaposela Krim i destabilizuje istočnu Ukrajinu. Pozicija Nemačke je da uvek moramo pružiti ruku. Ali uslov je da Rusija sprovede odredbe dogovora iz Minska. U to spada to što se Nemačka u okviru NATO intenzivno zalagala da se ne povredi sporazum NATO-Rusija i zato je vojna vežba praktično na nivou bataljona – Nemačka učestvuje s jednim bataljonom. To je red veličine od 400 do 600 ljudi, a ne radi se o brigadama ili divizijama (od 5.000 do 15.000 vojnika, prim. red.). To je odlučujuće. Drugo, naša zemlja se založila da se tamo trupe ne raspoređuju trajno – i to je znak dobre volje i spremnosti na dijalog. Ali na Rusiji je da konačno popusti i prekine sa destabilizacijom i falsifikovanjem informacija u evropskim zemljama.
Roderih Kizeveter: NATO spreman da stupi u dijalog sa Rusijom
Da li bi NATO trebalo da bude, kako recimo traži Varšava, jače prisutan u Poljskoj i baltičkim zemljama?
NATO je već prisutan. S jedne strane imamo štab u Ščećinu, koji je odlično postavljen i može biti proširen. Drugo, kroz trupe NATO za brze intervencije imamo rotirajući sistem vežbi koji donosi stabilnost Poljskoj. Ne isključujem da ćemo morati da razmotrimo i aktivnije prisustvo NATO ukoliko Rusija ne sprovede odredbe iz Minska i dalje bude ugrožavala suverenitet baltičkih zemalja povredom vazdušnog prostora. Ali u ovom trenutku je, smatram, preterano proširiti prisustvo.
Zapad je odgovorio sankcijama na rusku aneksiju Krima i podršku pobunjenicima u Istočnoj Ukrajini. Ali to vodi do međusobne blokade. Ne treba li malo više ispružiti ruku prema Moskvi?
Ona je pružena. To je, na primer, učinio NATO po pitanju raketne odbrane. Postoji spremnost da se stupi u dijalog, između ostalog i na osnovu nemačke inicijative. Drugo, Savet NATO-Rusija je, nakon prekida odnosa 2014, već dva puta zasedao i postoji namera da se još jednom sastane pre samita NATO u julu u Varšavi. To znači da se na diplomatskom nivou koriste kanali u domenu moguće, a to naravno vidi i Moskva.
Manje od mesec dana uoči samita NATO u Varšavi, Alijansa se i dalje trudi da sastavi četiri bataljona za odbranu svog istočnog krila od mogućeg napada iz Rusije. To, međutim, uopšte ne ide lako. (04.06.2016)
Novi protivraketni sistem NATO koji je danas (13.5.) pušten u rad u Rumuniji, Rusija smatra pretnjom. Zapadna vojna alijansa tvrdi da sistem nije usmeren protiv Rusije, ali u to malo ko veruje. (13.05.2016)
Pre 17 godina, usred rata na Kosovu, NATO je poslao jedan strateški važan voz na rumunsko-srpsku granicu. Voz je već bio blizu cilja, kada je naišao na upravnika jedne rumunske seoske železničke stanice. (07.05.2016)
Kako zvanični Berlin gleda na odnose Srbije i NATO? Da li je priznanje Kosova uslov za pristupanje EU? Nemačka Levica postavila je Saveznoj vladi 31-no pitanje o Srbiji, a odgovore ekskluzivno objavljuje DW. (04.05.2016)
Nije li sporno to što Poljska upravo uspostavlja paravojnu formaciju – Zemaljsku odbranu sa 35.000 dobrovoljaca? Ta formacija učestvuje na vežbi „Anakonda“ zajedno sa Bundesverom i drugim regularnim vojskama.
Radi se o bezbednosti jedne zemlje i odgovornosti jedne zemlje. Ja bih voleo da mi u Nemačkoj takođe uključimo naš rezervni sastav i da razmotrimo da omogućimo obuku koja bi dala više rezervista. U tom pogledu smatram da obuka ovih jedinica koje mogu da skinu deo tereta sa poljske vojske nije ništa sporno, već je smisleni metod. To je međutim stvar Poljske i ni na koji način ne povređuje pravila iz domena NATO ili EU.
Poljska vlada se pokazuje u veoma nacionalističkom i evroskeptičnom svetlu, pljušte kritike i na račun Vlade u Berlinu. Da li se stoga osećate komotno što Bundesver učestvuje na vežbama u Poljskoj?
Vidimo jačanje nacionalizma u mnogim zemljama NATO i, istovremeno, Evropske unije. Nesigurnost koja je stvorena i ruskom politikom, pre svega načinom na koji Rusija nastupa na Bliskom i Srednjem istoku. To nije smanjilo broj izbeglica. Osnovni cilj Rusije je da uništi evropsko zajedništvo. A naš zadatak mora biti da Evropljani ostanu na okupu. S brigom posmatramo kako se Poljska sama radikalizuje. Još više brige donosi razvoj u Turskoj, takođe važnoj zemlji NATO. Taj razvoj ne možemo da promenimo tako što bismo izolovali Poljsku. Naprotiv, moramo pružiti poljskom stanovništvu osećaj sigurnosti i zajedništva. Ako nam to uspe, onda će i Poljska skrenuti s puta radikalizacije.
*Roderih Kizeveter, 1963, je savezni poslanim Demohrišćanske unije (CDU) gde je zadužen za teme odbrane, vojske i spoljne politike. Bio je aktivni pukovnik Bundesvera i od 1999. do 2000. učestvovao je u misiji SFOR u BiH. Od 2009. je poslanik, a od 2011. je predsednik Udruženja vojnih rezervista.
