Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Mar.2018, 05:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cilj NATO agresije je bio da se ubije Srbija
Živa, vredna i bogata Srbija, koju nisu ubili i nikada neće, njihova je najveća kletva, a naš zadatak i naša budućnost, poručio je večeras predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Aleksincu, na obeležavanju 19. godina od NATO agresije na Srbiju.
Predsednik je rekao da je cilj te agresije, ma kako su je agresori tada objašnjavali, nedvosmisleno bio - da se ubije Srbija.
"Cilj NATO agresije >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << bio je da se ubijaju vojnici, policajci, civili, da se ubije Srbija", rekao je predsednik Vučić.
On je podsetio da je taj zločin objašnjavan pozivanjem na diktaturu i loše ljude na vlasti, a kada više nije bilo te diktature i tih ljudi nastavljeno je, kaže, kažnjavanje Srbije proterivanjem našeg naroda sa Kosova, odvajanjem Crne Gore i priznavanjem nezavisnosti Kosova i Metohije.
Kazna koju je neko smislio kao da još nije završena, primetio je predsednik Vučić, a razlog tome vidi u činjenici da mi ne priznajemo sve ono što su oni priznali:
"Mi jesmo u pravu, i oni znaju da mi jesmo u pravu i znaju da oni nisu u pravu", rekao je predsednik Vučić.
"Rekli su da se bore protiv zla, a zlo je bilo to što smo rekli da Kosovo pripada Srbiji, zlo je bilo što smo ga branili. I dan danas je Kosovo glavna tema. Nećemo da ćutimo i da žrtve predstavljamo kolateralnom štetom. Moramo da uradimo sve da ga ne gubimo", rekao je srpski predsednik i istakao:
Živa, vredna i bogata Srbija
"Naša je obaveza i prema onima koji su ovde ubijeni. Živa, vredna i bogata Srbija je njihova najveća kletva, a naš zadatak i naša budućnost".
Sada nam je, rekao je, više od svega potreban život i moramo da ga stvaramo svakoga dana, i da budemo dovoljno snažni, jaki, da odvratimo sve one koji bi da politiku začine smrću i bombama - "obično srpskom smrću".
Vučić je rekao da dok je predsednik Srbije neće nikome dozvoliti da nas ponižava uz poruku: ovo je Srbija, zemlja koja ima svoje dostojanstvo, ima svoj ponos i pamti one koji su za nju dali živote.
Kako je rekao, niko neće moći Srbiju bezrazložno da kažnjava i radi šta mu padne na pamet.
"Nisu računali na kartu da smo sačuvali pravo da kažemo šta su nam radili i šta nam rade, i konačno smo izborili i imamo pravo da to i jasno kažemo i kažemo šta Srbija misli i kako će da se ponaša", primetio je.
Zato i ne treba da se lažemo zašto je KiM i sada glavna tema, jer smo se podigli iz pepela i malo ojačali, što je i to malo za nas - za njih veliko.
Naveo je da njima ne bi bilo teško da Srbi ponovo plaćaju cenu, da ponovo za njih to sve bude virtuelno.
"Nemamo pravo da zločin zovemo drugim imenom, i zbog ubijenih, zbog posledica koje trpimo, zbog potrebe da sačuvamo našu zemlju", kazao je Vučić i naveo da su sve njihove želje i politika usmereni na ono što je naše i uvek pripadalo nama.
Nismo ni mi uvek bili sveci, rekao je predsednik, ali nismo otimali tuđe.
Ne u NATO
"Ubijali ste nas zbog tog Kosova, ali to više ne možete. Danas je svima jasno i danas Srbija koja živi i radi može da kaže svima šta hoće. Naš život je postao naš glas. Moraće da počnu da cene naš život. Dosta ste nas ubijali. Da, hoćemo partnerstvo i sa vama koji ste strašne zločine uradili. Ne, nećemo u NATO", kaže predsednik Vučić.
Lepa nam je Srbija, svakoga dana je lepša i bogatija. Drugu zemlju nemamo niti je tražimo. Ovo je naša domovina, jedina lepa srpska otadžbina. Srbiju više niko neće moći da napada jer će Srbija biti sve jača. Nikome nećemo dozvoliti da ponizi Srbiju, poručuje predsednik.
Vučić je podsetio na strašne brojke agresije, kada je NATO 1999. godine udario, kao je rekao, na malu zemlju ponosnog naroda koji je bio kriv što postoji i što čuva svoje.
Istakao je da je počev od 24. marta te godine ubijeno 2.500 ljudi u tačno 2.500 udara.
"Devetnaest je godina od kada je simbol nepravde nanete narodu, koji je kroz istoriju prošao mnoge nedaće i patnje, ali nije ni slutio da bi ovakva sudbina mogla da ga zadesi na kraju 20. veka. Devetnaest je, kako su govorili i danas kažu, najvećih i najjačih udarilo na jednu malu zemlju ponosnog i nepokorenog naroda koji je bio kriv što postoji i brani svoje. Taj čin bezdušja i bezumlja nazvali su Milosrdni anđeo, kao da se ubijanje nevinog naroda, rušenje fabrika i bolnica može podvesti pod bilo šta ljudsko, a kamo li milosrdno", naveo je Vučić.
"Kada prođe 19 godina od zločina, šta on postane? Kada nema krivaca, zvaničnih, osuđenih i pravde nego ostanu samo žrtve? Kako se onda taj zločin zove? Da li je savršen i po negiranju i po namernom zaboravu i po posledicama? Šta danas da kažemo mi na koje je bačeno 420. 000 projektila i skoro 40. 000 kasetnih bombi, pošto su nam ubili 2. 500 ljudi u tačno 2. 500 vazdušnih udara. Jedan čovek po jednom napadu, tek da taj broj može da se podeli u sitne procente i tek da neko za ljude može da kaže kolateralna šteta i to za one koji su zločine činili - mala", rekao je Vučić.
Kako je dodao, po rečima jednog čuvenog vojskovođe, potrebno je 15.000 žrtava da neko postane general.
"Koje su činove delili zbog 14 mrtvih u Aleksincu i 2.500 u Srbiji. Da li je bar neko kaplar postao na našoj krvi?", zapitao je Vučić.
Vučić je istakao da je Nato agresija žrtve pokušala da pretvori u brojke i puku statistiku.
Birokratsko brisanje naših života omogućilo je, kaže, da se ne priča o žrtvama, nego o kolateralnoj šteti, koliko su Srbi ili njihov rukovodstvo krivi.
Koliko je toga urađeno protiv našeg naroda, a da smo morali da ćutimo jer bi se nekome zamerili ako bismo rekli da smo stradali, ukazao je.
"To sto su nas ubijali nije bila greška, ni kolateralna steta, već namera, smišljena s ciljem i svaki od 78 dana i svaka bomba planirano su bačeni na Srbiju, rekao je večeras predsednik.
Zločini - kolateralna šteta
"Zločine su nazvali kolateralnom štetom da bi mogli da ih opravdaju, ali, dok sam predsednik neću im to dozvoliti, Srbija ima ponos i pamti one koji su za nju dali živote i nikad taj zločin neće biti savršen i neće Srbija biti ponižena, niti će moći da joj otimaju šta kome padne na pamet", uveren je Vučić.
Kako je rekao, osvojili smo u međuvremenu pravo da kažemo šta su nam sve radili, ali danas imamo i pravo da kažemo šta mislimo, kroz šta prolazimo, imamo pravo da kažemo šta mislimo, šta hoćemo i kako će da se ponaša Srbija, i to ćemo da iskoristimo do kraja.
"I zato svaki put kad neko kaže - kolateralna šteta - mi ćemo reći ime, a svaki put kad neko pomene broj od onih 2.500, koje su nam ubili, mi ćemo opet reći ime", rekao je Vučić i dodao da oni koji su nas ubijali nisu priznali da nam otimaju parče zemlje, ali da ipak znaju da smo mi u pravu, jer "ova je zemlja razarana i uništavana i ubijana bez dozvole UN".
Kako je rekao, uzeli su nam više nego što imaju da ponude, uzeli su nam živote ljudi, što je najveće bogatstvo, ubijali su nas u vozovima, na pijacama, decu na noši, 79 dece, a sve su to pravdali borbom protiv imaginarnog zla...
"I naše su žrtve za njih bile imaginarne, i zato je ovde danas samo deo diplomatskog kora i ja im zahvaljujem sto su došli za izraze poštovanje prema našim žrtvama", rekao je predsednik, te poručio:
"Za ove druge je napad na Srbiju bio samo igrica, pritiskom na dugme su ubijali ljude, a sve je bilo imaginarno osim posledica po nas".
Hoćemo, međutim, dodao je, da od neprijatelja postanemo prijatelji, "hoćemo partnerstvo, ali članstvo u NATO nećemo, bilo bi previše soli na ljutu ranu".
I svaki put kada kažu kolateralna šteta, mi ćemo reći ime, rekao je predsednik i podsetio da su poginuli ljudi sa istorijom, željama, snovima i pravom.
Poštovanje prema žrtvama
"Izbegavamo pomisao na osvetu. Uzeli su nam živote koje ne mogu da nam nadoknade. Ubijali su ljude u kancelarijama, u bolnicama, decu na nošama su ubijali, a sve su to pravdali borbom protiv imaginarnog zla. Hvala vam što ste došli ovde i što pokazujete poštovanje prema žrtvama", rekao je zahvaljujući onim predstavnicima diplomatskog kora koji su večeras bili u Aleksincu.
"Ne izmišljamo mi Aleksinac, koji je sravnjen sa zemljom. Ovo je Srbija, zemlja koja ima svoje dostojanstvo i ponos. Koja pamti sve one koji su za nju dali živote. Neće Srbija biti ponižena i neće moći bilo ko od nje da otima. Imamo kartu u rukama da možemo da kažemo šta su nam radili. Imamo pravo da kažemo šta mislimo, kroz šta prolazimo, a to pravo ćemo iskoristiti do kraja", poručuje predsednik Vučić.
Predsednik je poručio da Srbiju više niko neće moći da napada, jer će zemlja ekonomski da jača, a vojno će biti snažnija iz dana u dan i biće dovoljno jaka da zaštiti sebe i svoj narod da zaštiti.
"Nikada nikome nećemo da pretimo, čuvaćemo mir i stabilnost, ali nikome nećemo dozvoliti da unizi Srbiju", podvukao je Vučić.
"Neka je večna slava poginulim srpskim vitezovima na KiM, vojnicima u centralnoj Srbiji, našim policajcima koji su junački štitili srpsku grudu i svim građanima, Srbima i drugim građanima, civilima krivim samo zato što su se drznuli da žive u Srbiji, svojoj i našoj Srbiji. Živela slobodna, nepokorena Srbija", zaključio je predsednik Aleksandar Vučić.
Dodik: Srpska je zagledana u snagu Srbije
Republika Srpska je zagledana u snagu Srbije i zahvalna predsedniku Aleksandru Vučiću što gradi stabilnu i najjaču zemlju u regionu, poručio je predsednik RS Milorad Dodik.
"Moramo se okupiti danas oko onoga što Srbija jeste", rekao je Dodik i istakao da na taj način i građani RS vide svoju slobodu i snagu.
I Srpska je, kaže Dodik, uverena u svoje slobodarske dane, opstanak i u svoju sve veću kulturnu, obrazovnu, nacionalnu i svaku drugu integraciju sa Srbijom.
Dodik je rekao da su Srbi navikli da oplakuju svoje poginule, ali ne mogu da se naviknu na aroganciju sa kojom su ubijani, a koja se i danas, na druge načine, nastavlja.
"Evo nas ponovo da obeležimo stradanje našeg naroda od onoga koji to nikada nisu hteli da prestanu i koji nisu hteli da priznaju da su to činili samo da bi se vežbali i da su izabrali srpski narod kao metu za svoja oružja i tako uništavali našu infrastrukturu, naciju, državu, ubijali nedužne civile", rekao je Dodik.
On je istakao da se ne može dozvoliti da ode u zaborav ono što se dešavalo.
"Nisu s nama večeras da kažu da im je žao, ispijali su viski kada su videli da su im se avioni vraćali prazni nakon izručenog tereta nad Srbijom, veselili se što su tako moćni i jaki nad jednim poštenim i mučenim narodom, nad državom koju su hteli da sruše i podvedu pod svoje", kazao je Dodik.
Teško je, kaže večeras svima, a najteže onima koji su izgubili najmilije.
"NATO je smatrao vrhuncem dostignuća da dva puta bombarduje Srbe - jednom u RS jednom u Srbiji i da nam nanese velike gubitke. Radili su to iz daleka, igrali su se s nama", rekao je Dodik.
On je ukazao da su na taj način odredili karakter rata i da smo ozbiljne gubitke pretrpeli zbog njihove arogancije.
"Srbi su naučili da oplakuju svoje, ali najteže pada arogancija s kojom su nas ubijali, koja ne prestaje ni danas i uvek je u nekom obliku prisutna jer smatraju da nismo dostojni", navodi Dodik.
On je poručio da se srpski narod u RS digao, da obnavlja nacionalni i državni kapacitet. "Srbi idu dalje i svi koji žive u RS mogu da se ponose na dostojanstvo koje smo uspeli da vratimo", kaže Dodik.
Prema njegovim rečima, Jugoslavija je bila naša najveća istorijska zabluda - Srbi su dali državu na početku veka, a na kraju tog istog veka imali smo bombe.
"Srbi žele da se uključe u sve civilizacijske tokove i želimo da razvijamo našu slobodu, da je branimo, jer je sloboda uvek značila državu", istakao je Dodik.
On ističe da Srbija danas može da bude ponosna na činjenicu da oporavlja ekonomiju, svoj život.
"Dignuti se i raditi i stvarati zemlju i domovinu moze samo narod koji u sebi ima dostojanstvo i poriv za slobodom, narod koji je uvek cenio druge, ali srpski narod ne može i ne treba da oprosti što su nas cinično bombardovali iz daljine i naneli nam gubitke", poručio je Dodik.
"Oprostićemo, ako budemo mogli, zaboraviti, samo ako nas ne bude bilo"
U Aleksincu je večeras državna ceremonija Dana sećanja na žrtve vazdušnih napada NATO.
Naziv ceremonije je "Oprostićemo, ako budemo mogli, zaboraviti, samo ako nas ne bude bilo", a počela je simbolično, gašenjem rasvete i zvukom sirene za vazdušnu opasnost.
Na trgu u Aleksincu okupio se veliki broj građana, koji, kao i gosti, predstavnici državnih institucija i vlade, drže sveće u čast poginulih u bombardovanju.
Na početku je, pod dirigentskom palicom Bojana Suđića, izveden deo Mokranjčeve liturgije "Tebe pojem".
Dan sećanja na žrtve NATO agresije, kome prisustvuju i predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, obeležava se na platou ispred Centra za kulturu i umetnost u Aleksincu.
Taj mali grad na jugu Srbije gađan je šest puta tokom 78 dana NATO agresije i tom prilikom je poginulo 11 osoba.
Svedok stradanja: Oprostili smo, ali ne i zaboravili
Oprostili smo, ali nismo zaboravili, rekao je večeras u Aleksincu svedok stradanja dr Bratislav Miladinović, čija porodica je teško stradala u NATO bombardovanju u tom gradu.
On je rekao da ne prihvata da će smrt nedužnih ljudi nekome doneti dobro.
"Izgubio sam sestru, majku i oca. Te iste noći ranjeni su mi ćerka, sin i supruga. Kada vam život donese bol i tugu, pred vama su dve mogućnosti: da izgubite veru ili da nastavite da živite u nadi da će pravda biti zadovoljena, ako ne na zemaljskom, onda u nebeskom životu. Živim i borim se da prevaziđem bol, borim se za ozdravljenje svoje i tuđe dece", istakao je Bratislav Miladinović.
"Prema ljudima u NATO-u i njihovim nalogodavcima ne osećam ništa, ravnodušan sam. Oni su odgovorni za ono što su učinili, oni će i odgovarati za svoja dela, rekao je Miladinović na obeležavanju 19-godišnjice od početka bombardovanja.
"Dok god postojimo kao narod, nosićemo uspomenu na sve naše nevine žrtve. Oprostili smo, ali zaboravili nismo", napomenuo je Bratislav Miladinović.
Ukupan broj žrtava NATO bombardovanja nikada nije utvrđen, a procenjuje se da je tokom tih 78 dana bombardovanja poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi.
Ukupna materijalna šteta procenjena je na više desetina milijardi dolara.
Ratni gubici NATO-a u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjeni.
Odluka o bombardovanju tadašnje SRJ doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN.
Naredbu je američkom generalu Vesliju Klarku, tadašnjem komandantu savezničkih snaga, izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.
Klark je docnije u knjizi "Moderno ratovanje" napisao ne samo da je planiranje vazdušne operacije NATO-a protiv SRJ intenzivirano sredinom juna 1998. već i da je završeno krajem avgusta te godine.
SRJ je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija.
Pošto je odluku o neprihvatanju stranih trupa potvrdila Skupština Srbije, koja je predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 započeo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više područja u Srbiji i Crnoj Gori.
Devetnaest zemalja Alijanse počelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji. Podršku su im pružili strateški bombarderi koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi, a kasnije i iz SAD.
Najpre su gađane kasarne i jedinice protivvazduhoplovne odbrane Vojske SRJ, u Batajnici, Mladenovcu, Prištini i na drugim mestima.
Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti snaga NATO-a.
U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga.
Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 mostova razoreno.
U noći 23. aprila 1999. godine u dva sata i šest minuta nakon ponoći, NATO je u napadu na zgradu nacionalne televizije usmrtio 16 radnika RTS-a.
To je bio prvi slučaj da je medijska kuća proglašena za legitimni vojni cilj.
Tokom bombardovanja izvedeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je približno 420.000 projektila, ukupne mase 22.000 tona.
NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 "kasetnih bombi", od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina, i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.
Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO-a su upotrebile i takozvane grafitne bombe radi onesposobljavanja elektroenergetskog sistema.
Posle više diplomatskih pritisaka, bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije.
Pošto je generalni sekretar NATO-a 10. juna izdao naredbu o prekidu bombardovanja, poslednji projektili su pali na područje sela Kokoleč tog dana u 13.30 časova.
Savet bezbednosti UN je istog dana, 10. juna 1999, usvojio Rezoluciju 1244, a u Pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost i zaštite više stotina hiljada albanskih izbeglica pri povratku u pokrajinu, dok se ne definiše najširi stepen njene autonomije.
Pogledaj vesti o: NATO
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
