Izvor: Blic, 27.Jun.2009, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cikotić iznosi podatke, Ministarstvo iznenađeno
Banjaluka - Iz Ministarstva odbrane BiH stižu kontradiktorne informacije o podršci građana ulasku BiH u NATO savez. Ministar Selmo Cikotić nedavno je izjavio da je ministarstvo, „preko relevantnih agencija”, došlo do podatka da čak dve trećine građana podržava put u Alijansu, a u Ministarstvu odbrane za „EuroBlic” tvrde da nemaju ovakvih podataka i da nikad nisu radili slična istraživanja.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Naime, prema podacima ministra Cikotića, koje je nedavno izneo u medijima, podrška je dvotrećinska, „ali se razlikuje od regiona do regiona”. On tvrdi da je ta podrška nešto izraženija u Federaciji, nego u RS, ali naglašava da je „sve relativno”. O kakvim podacima je Cikotić govorio nismo uspeli da saznamo, jer se danima ne javlja na telefon. Međutim, u Ministarstvu odbrane su iznenađeni podacima koje je on izneo.
„Nismo angažovali nikakve agencije da istražuju podršku građana BiH ulasku države u NATO”, poručeno nam je u Ministarstvu.
Psiholog Srđan Puhalo, iza koga su mnoga istraživanja, kaže da je uzorak istraživanja bolji što je veći. Ali, s obzirom na troškove, kaže on, za nivo BiH uzorak mora da bude od 1.000 pa naviše.
Međutim, Puhalo upozorava da je od broja daleko bitnija reprezentativnost uzorka, odnosno njegova nacionalna, verska, entitetska, urbana i svaka druga struktura.
„Kada neko kaže da dve trećine podržavaju NATO, a jedna trećina ne, pitanje je koje su to dve trećine, što je vrlo bitno u BiH. Da li su to Bošnjaci i Hrvati? Ministar to nije rekao. Njegov podatak više ne govori nego što govori. Bojim se da je to više poruka za javnost, nego predstavljanje rezultata istraživanja. Mnogo je toga prećutao”, poručuje Puhalo.
Vojni analitičar Antonio Prlenda kaže da mu nisu poznata ovakva istraživanja u BiH. Međutim, on naglašava da je sigurno da u FBiH postoji velika podrška pristupanju Alijansi, što nije slučaj sa RS. Ali, ako se posmatra cela BiH, podaci Cikotića bi, ističe, mogli biti tačni.
Podsećamo, Predsedništvo BiH na sednici 10. juna usvojilo je zaključak o upućivanju formalnog zahteva BiH za Akcioni plan za članstvo u NATO. Protivnici ulaska u Alijansu, naročito opozicioni SDS u RS, smatraju da je pre donošenja ovakve odluke potrebno organizovati referendum.
Međutim, Antonio Prlenda uveren je da takav postupak nije potreban u BiH jer „kompletan politički vrh u BiH, uključujući i RS, smatra da ulazak u NATO nije sporan”. To se može zaključiti i iz stava premijera RS Milorada Dodika, koji je nekoliko puta poručio da „članstvo u NATO nije sporno”. On je to potvrdio i nakon sastanka sa američkim potpredsednikom Džozefom Bajdenom, kada je rekao „da bi, da se pita, BiH odmah uveo u NATO”.
Ekonomska strana Alijanse
Ulazak BiH u NATO, osim sigurnosnim, nadležni pravdaju i ekonomskim razlozima, mada niko ne želi da kaže koliko novca se može očekivati. Ako je suditi prema iskustvima zemalja koje ulaze u Alijansu, taj iznos nije mali. Na primer, Hrvatska će u narednih pet odina iz fondova NATO moći da dobije oko 40 miliona evra, koji će, uglavnom, biti uloženi u vojnu infrastrukturu. Tako se procenjuje da je Mađarska za nekoliko godina po ulasku u Alijansu za svoje kompanija obezbedila poslove vredne oko 140 miliona evra.
