Izvor: Vesti-online.com, 15.Feb.2014, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Budale opasnih namera

Niko pod kapom nebeskom, sem nekolicine zaluđenih, nepopravljivih optimista, ne veruje da će se Ratko i Radovan ikada vratiti iz Haga. Prosto, za Zapad je pitanje njihove osude stvar života ili smrti, poslednji ekser u kovčeg srpske novije istorije i konačna abolicija svih NATO zločina.

Milan Jovanović

I ne samo njihovih, već i hrvatskih, muslimanskih, arnautskih, svih onih koji su natovcima pomagali da >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << nas bude što manje.

U svrhu satanizacije, kako se to danas moderno kaže, potegnut je i grešni Njegoš, za koga onomad srpska crkva reče da nije baš najpodobniji za sveca, jer je voleo ženskinje. Zato Vatikan nema te moralne dileme, tamo i Stepinac, ustaški ideolog u kardinalskoj mantiji, može čudnim putevima Gospodnjim da od zločinca postane Sveti Alojzije.

Dakle, smejasmo se slatko kad su potomci poturica optuživali pokojnog vladiku Rada za genocid, jer je istrebljivao muhamedance. Valjasmo se od smeha glupostima i zahtevima da se zli vladika izbaci iz školskih knjiga. Sprdasmo se samo tako i sve u šesn'es.

Kad ono, viđu vraga su sedam binjišah! Njegošev genocid stiže i do "uglednog" Haga, do izvesne tužiteljke Gustafson, koja je sebi namenila ulogu tumača vladikinog književnog opusa. Njeno izlaganje smrduckalo je na nečovještvo, kao i svakog koji umesto zakona poteže topuz.

E, to više, bogumi, nije bilo smešno. Nije ta ludost izašla iz usta Muje i Hase, Muamera ili Džudževića, već sa usana haške plavuše sa tužilačkom perikom. Ma koliko iz svakog njenog "dokaza" zjapi glupost, ušlo je u neke spise, koji će jednog dana neko potegnuti kao neoborivu potvrdu o genetskoj genocidnosti Srbalja.

Tribunal je takoreći idealno mesto da se razori srpstvo, i istorija, i kultura, i samo nacionalno biće. Sud koji se ne vodi pravdom, već nemilosrdnim diktatom privremenih pobednika, može sve, pa čak i da od Karađorđa i Principa napravi ubice pod maskom tobožnjih oslobodilaca.

A Beograd ćuti, smrducka i prducka. Njega se to ne tiče. Tamo daleko, u Hagu, našli su se, je l da, oni koji su to i zaslužili, mi smo oprali ruke, nismo više oni stari, zli slobinci i šešeljevci, naša je prošlost blistava kao sunce jarko. Neka se oni koji nisu stigli da se presvuku na vreme batrgaju kako znaju i umeju.

Mi idemo u Evropu, a taj haški balast bi bio pretežak za ionako iznurene vođe nacije.

Bliži se i početak Velikog rata. "Vesti" upravo objavljuju potresan feljton na osnovu knjige rezervnog artiljerijskog narednika Milete M. Prodanovića, svedočanstvo stradanja, ali i nade i herojstva kada se činilo da je smrt jedino izbavljenje.

Ali, Mileta i njegovi saborci, od običnog vojnika do vojvode, nisu bili kukavice i izdajnici. Svako od njih je verovao da je srpstvo iznad svega i da nijedna cena nije previsoka kada je otadžbina u pitanju. Zato su očevi zaklapali oči smrznutim sinovima i kroz gudure Albanije hrlili tamo odakle će silnim jurišem zbrisati zlotvore.

Jer, tad je bilo vere. A gde ima vere, tu ima i nade. Da bi bilo vere i nade, treba neko ko će dati primer kako se bori, pa i gine za otadžbinu, a ne neko ko će nam mutiti čistu svest, govoriti da se od prošlosti ne živi i dripački podrugljivo poručivati da su oni prodali sve što se moglo, jer tako mora, a vi se drugovi slikajte sa svojim idealima.

Da smo Boga kamenjem gađali i govnjivim motkama terali, ne bi nas častio ovakvom vlašću. Gde nestadoše oni časni Srbi koji su nas vodili kroz slavu, kakav nam to genetski mutirani kukuruz poturiše, pa od slavnih predaka nastadoše ovakvi nitkovi?

Ustaj, Njegoše, namnožile se poturice!

Nastavak na Vesti-online.com...