Izvor: RTS, 19.Maj.2022, 12:28
Britanija i širenje NATO-a u Skandinaviji – sve je počelo u Velsu 2014. godine
Švedska i Finska formalno su zatražile članstvo u NATO-u. Predsedavajući Severnoatlantskog vojnog saveza Jens Stoltenberg ovaj potez ocenjuje kao istorijski. Odustajanje od tradicionalne neutralnosti odgovor je na ruski napad na Ukrajinu, ali i posledica dugogodišnjeg približavanja Stokholma i Helsinkija NATO-u. Britanski mediji poput Gardijana istražili >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << su ovu temu. Zaključuju da kandidature Švedske i Finske ne treba doživeti kao nešto ishitreno, već njihove korene treba tražiti u diplomatiji, ali i aktivnosti britanskih bezbednosnih snaga u poslednjoj deceniji.
Britanska arktička vojna strategijaSve je počelo u Velsu septembra 2014. godine, samo nekoliko meseci posle prozapadnog Majdana u Kijevu i ruske aneksije Krima.
Vlada tadašnjeg britanskog premijera Dejvida Kamerona je sa šest skandinavskih država osnovala Zajedničke snage za brzo reagovanje.
U početku su brojale desetak hiljada pripadnika oružanih snaga iz Britanije, Danske, Litvanije, Letonije, Estonije, Holandije i Norveške.
Fajnenšel tajms je tada zaključio da je cilj "osnažiti NATO kao odgovor na rusku agresiju u Ukrajini".
Švedska i Finska su im se pridružile tri godine kasnije.
Postale su operativne 2018. godine. Island im se priključio za vreme pandemije. Finska je prošle godine prvi put bila predsedavajući član.
Kruna britanske arktičke bezbednosne strategije bili su ovogodišnja vojna vežba duž Skandinavije i posebni bilateralni sporazumi Britanije, Finske i Švedske, potpisani nedelju dana pre isticanja kandidatura za članstvo u NATO-u.
Dakle, i bez člana 5 Povelje NATO-a, London je Stokholmu i Helsinkiju garantovao "svi za jednog, jedan za sve".
"Od dalekog Severa do Baltika i dalje, naše oružane snage će se zajednički obučavati, vežbati i dejstvovati. To je brak naših odbrambenih i bezbednosnih kapaciteta i naše obaveze da uvek jedni drugima priskočimo u pomoć", ocenio je tokom potpisivanja sporazuma u Finskoj britanski premijer Boris Džonson.
Na sličnoj ceremoniji u Švedskoj 11. maja premijerka Magdalena Anderson izložila je detalje buduće saradnje Londona i Stokholma.
"Budemo li suočeni sa prirodnom katastrofom ili napadom, Ujedinjeno Kraljevstvo i Švedska međusobno će se pomagati na više načina. Pomoć će biti pružena na zahtev pogođene države, i može da uključi i vojnu pomoć", istakla je predsednica švedske vlade.
Zajedničke snage za brzo reagovanje planiraju za april i maj naredne godinu najveću vojnu vežbu od okončanja Hladnog rata.
Akcija "Strela" je dogovorena 22. februara na samitu u engleskom zamku Belvoar. U martu ove godine lideri severne Evrope sastali su se u Londonu, a zatim u rezidenciji britanskog premijera – Čekersu.
Prema pisanju lista Ekonomist, dogovoreno je koordinisano snabdevanje i opremanje ukrajinskih snaga, ali "niz akcija za odvraćanje dalje ruske agresije".
Zahtevi za članstvom u NATO-uSamo dva meseca kasnije Finska i Švedska odustale su i formalno od politike neutralnosti.
"Lideri Švedske i Finske zaključili su da je rizik od nedelanja veći od rizika dejstvovanja", precizira finski predsednik Sauli Ninisto.
"Po mom mišljenju, članstvo u NATO-u je čin mira", ocenila je premijerka Sana Marin pred glasanje u finskom parlamentu.
Članstvo u NATO-u, piše Gardijan, podržava tri četvrtine Finaca.
To ne čudi, s obzirom na preko hiljadu kilometara dugu granicu sa Rusijom i istorijat vojnih sukoba sa istočnim susedom.
Tri petine Šveđana želi u NATO. To je veliki zaokret u odnosu na tradicionalno protivljenje nuklearnom oružju.
Prepreke na putu do NATO-aNo, protivljenja i dalje ima, naročito među levičarima. Najveća prepreka ulasku u Alijansu dolazi iz Turske, koja od Švedske traži izručenje pripadnika Radničke partije Kurdistana i sledbenika Fetulaha Gulena.
Ankara ih smatra teroristima.
"Tražili smo da nam Šveđani izruče trideset terorista. Odbili su. Dakle, ne izručujete teroriste, ali želite članstvo u NATO-u. NATO je bezbednosni entitet. Dakle, ne možemo reći 'da' bezbednosnoj organizaciji lišenoj bezbednosti", rekao je poslanicima u Ankari turski predsednik Redžep Tajip Erdoan.
List Independent kao moguće protivnike prijemu novih članica u NATO navodi Mađarsku, ali i hrvatskog predsednika Zorana Milanovića, ističući njegove navodne dugogodišnje poslovne veze sa Kremljom.
Zvanični London članstvo Švedske i Finske u NATO-u vidi kao gotovu stvar, a sumnje Turske prema novim članicama doživljava samo kao privremenu i lako premostivu prepreku.
.jpg)
