Izvor: Vesti-online.com, 10.Feb.2012, 14:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borčane raselilo bespuće
"Preživeli smo NATO-bombardovanje, napade Albanaca sa Bajgore, dolazak Kfora, krađe stoke i šume, stalne provokacije "komšija" iz susednih sela... Kada smo pomislili da je najgore prošlo i da su se konačno stvorili uslovi za ostanak i bolji život, mi se u miru raselismo, za koju godinu Borčana više neće biti, izbrisaće nas sa geografske karte i iz spiska živih". Ovako, pun gorčine, o propasti najpoznatijeg i nekada najvećeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << sela u opštini Leposavić priča Bogoljub Janićijević, žitelj Borčana, sela rasutog na padinama Bajgore i od centra Leposavića udaljenog više od 30 kilometara.
Pošto se iz Borčana "kao na dlanu" vidi i kontroliše cela dolina Ibra, mnogi su žitelje ovog sela smatrali i prvom linijom odbrane celog severnog Kosmeta.
- Svašta smo preživljavali, napadali su nas Albanci iz susednog sela Seljance, ali mi se nismo ni plašili, ni uzmicali, ni selili, završetak rata na Kosovu dočekalo je više od stotinu žitelja, bilo je i mladih, mislili smo da će mladići ostati u selu, da će nam opština i Vlada Srbije pomoći da izgradimo put, da sagradimo farme, razvijemo poljoprivredu i da vratimo bar deo odseljenih.... Nažalost, dogodilo se sve suprotno: stariji su poumirali, a mladi otišli, jer u bespuću, bez pomoći i razumevanja, nije bilo uslova za pristojan život i opstanak - kaže Janićijević.
Sada u Borčanima živi još 14 staračkih domaćinstava sa ukupno 25 stanovnika, mahom bolesnih staraca od kojih neki planiraju skori odlazak deci koja žive u Kraljevu, Kragujevcu, Beogradu....
- Za koju godinu Borčane će ostati bez stanovništva, mi stariji brzo ćemo poumirati, a mlađi žitelji će, poput stotina naših rođaka i komšija koji su se ranije odselili, bolji život potražiti ili u Leposaviću ili negde u centralnoj Srbiji. Biće to velika šteta, jer smo "pokrivali" i čuvali ogroman prostor na tromeđi opština Leposavić, Kosovska Mitrovica i Podujevo - kaže starina Vlajko Simić i naglašava da je za sve kriv makadam kojim se zimi jedva stiže od Sočanice do Borčana.
- Naša opština je nemoćna da sama asfaltira taj put, više od desetak kilometara rekonstrukcije i asfaltiranja za nas je preveliki zalogaj. Čak i da u skorije vreme obezbedimo pare, bojim se da je za Borčane kasno, sve što je moglo otišlo je iz sela, ovaj deo naše opštine potpuno će se isprazniti, što nije dobro - kaže Branko Ninić, predsednik opštine Leposavić i naglašava da opština nije "digla ruke" od Borčanaca i da će, u domenu svojih mogućnosti, pomoći svakom mladom čoveku koji ostane u selu ili poželi da se ovamo vrati.
U Borčanima ovih hladnih zimskih dana "nema žive duše", mladi se mogu izbrojati na prste jedne ruke, jedan od njih je Stanislav Dimitrijević koji, zajedno sa komšijama Radošem i Miljanom Senićem vreme provodi "uz kazan" i "mučenicu" koja je, uz televizor, jedina zabava u selu. Nekada, uprkos snegu, "meku" rakiju prepeku u "ljutu" i tako skraćuju vreme do proleća.
- Svi smo na relaciji Kragujevac - Borčani, malo tamo, malo ovamo: ovde više nema perspektive, ipak, ne bi želeli da odemo, ako Leposavić ostane u Srbiji, a Srbija ovde nešto uloži, ostali bi na rodnom ognjištu, ni u Šumadiji ne cvetaju ruže, pogotovu za nas došljake - kaže Dimitrijević.
Nastavak na Vesti-online.com...
