Izvor: Mondo, 23.Apr.2019, 03:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bombama na TV program: Dve decenije NATO udara na RTS

Noćas u 2.06 navršilo se 20 godina od NATO bombardovanja zgrade Radio-televizije Srbije, kada je ubijeno 16 radnika RTS. U znak sećanja na stradale na spomenik "Zašto" u Tašmajdanskom parku položeni su venci i cveće.

Foto: MONDO/Stefan Stojanović

Sinoć u 20.30 održan je komemorativni skup, a pre toga je, u organizaciji RTS i Udruženja novinara Srbije, otvorena Međunarodna konferenciju pod nazivom >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << "Kraj nekažnjivosti za zločine nad novinarima".

Premijerka Srbije Ana Brnabić poručila je na međunarodnoj konferenciji da je bombardovanje zgrade RTSvarvarsko delo, za koje ne postoji nijedno opravdanje.

Večna tuga i pitanje

U napadu NATO, u noći između 22. i 23. aprila poginuli su Jelica Munitlak (27), Ksenija Banković (27), Darko Stoimenovski (25), Nebojša Stojanović (26), Dragorad Dragojević (27), Dragan Tasić (29), Aleksandar Deletić (30), Slaviša Stevanović (32), Siniša Medić (32), Ivan Stukalo (33), Dejan Marković (39), Milan Joksimović (47), Branislav Jovanović (50), Milovan Janković (59), Tomislav Mitrović (61) i Slobodan Jontić (54).

"Bombardovanje, u kojem je poginulo 16 zaposlenih te kuće, je bilo brutalno, necivilizovano ubistvo koga treba jasno i glasno da se stidi većina onih zemalja koje danas pričaju o slobodi medija", rekla je srpska premijerka o događaju pre dve decenije.

"Bombama ste odgovorili na TV program", naglasila je Brnabić i kazala da nažalost nikada neće biti održano suđenje onima koji su naredili, kao ni i onima koji su bombardovali zgradu Radio televizije Srbije i pobili nedužne ljude na njihovom radnom mestu.

Generalni direkor RTS Dragan Bujošević poručio je večeras da će RTS večno pominjati imena 16 radnika stradalih tokom NATO bomdardovanja kako bi se stalno ponavljalo da niko nema pravo da ubija novinare koji su, kako je rekao, 23. aprila 1999. godine radili svoj posao.

Foto: MONDO/P. Vujić

Bujošević je rekao da su radnici te kuće ubijeni zbog bahatosti i bezosećajnosti šefa NATO agresije Veslija Klarka i tadašnjeg generalnog direktora RTS Dragoljuba Milanovića.

Podsetio je da je američka vlada odlučila da bombarduje RTS pod izgovorom da je to bio deo sistema komande i kontrole što, prema njegovom mišljenju, pojačava sumnju da je odluka doneta tek kada je u Haški tribunal stigla tužba protiv NATO.

Za njega je nerazumljivo odbijanje Haškog tribunala da se bavi ubistvom 16 zaposlenih na RTS i podsetio je da je Karla del Ponte zaključila da nema dokaza da je NATO namerno gađao RTS, što je, navodi Bujošević, apsolutno užasavujće.

Sada je to stalni izgovor

Džeremi Dir iz Međunaronde federacije novinara osudio je NATO bombardovanje RTS ocenivši ga kao nelegalni čin i istakao da 600.000 članova tog udruženja saoseća sa porodicama stradalih radnika RTS i svih drugih medijskh radnika koji su, naveo je, žrtve pokušaja da se ućutkaju mediji. ''Taj namerni čin koji je ostao nekažnjen ima posledice koje su šire od Balkana, jer isti argumeniti koriste se za bomdardovanje u Gazi, Iraku, Kabulu...", Rekao je Dir i dodao da je više od 100 novinara stradalo prošle godine u svetu, a da su stotine završile u zatvoru.

Miroslav Medić, brat Siniše Medića, poginulog radnika RTS, koji je takođe radnik te televizije, nazvao je bombardovanje RTS-a prvim terorističkim napadom u istoriji na jednu medijsku kuću i nezapamćenim zločinom za koji niko nije odgovarao.

Medić se prisetio noći u kojoj su stradale njegove kolege koje su, kaže, ostavljene kao glineni golubovi na milost i nemilost NATO i napomenuo da su zaposleni, posle konferencije Džejmija Šeja, na kojoj je rekao da RTS može da bude vojni cilj jer širi neistinu, tadašnjem rukovodstvu RTS predlagali da noću rade sa rezervnog mesta, ali da je ta ideja odbijena.

Dodao je da su porodice poginulih tužile 17 zemalja članica NATO Međunarodnom sudu u Strazburu, ali da je njihova tužba odbijena sa obrazloženjem da nisu nadležni, jer Srbija nije potpisnica Evropske konvencije o ljudskim pravima i nije članica EU.

Noćas u 2.06 u Tašmajdanskom parku, kod zgrade RTS i spomenika "Zašto?", porodice i prijatelji odali su poštu poginulima, preneo je RTS.

Bivši direktor RTS Dragoljub Milanović 2002. osuđen je na 10 godina zatvora jer nije poštovao naređenje tadašnje Savezne vlade i ljude i tehniku izmestio iz objekata u Aberdarevoj i u Hilandarskoj ulici.

Međunarodna organizacija za ljudska prava "Hjuman rajts voč" 2000. godine je saopštila da nije bilo opravdanja za bombardovanje televizije.

Čelnici NATO tvrdili su da je napad bio opravdan, a specijalna komisija Haškog tribunala, koja je ispitivala i slučaj bombardovanja RTS, nije predložila Tužilaštvu da pokrene krivični postupak, navodi RTS.

SEĆANJE NA STRADALE RADNIKE RTS-A

Polaganjem venaca na spomenik "Zašto" u Tašmajdanskom parku danas je obeleženo 20 godina od bombardovanja zgrade RTS-a i pogibije 16 radnika te televizije i najavljena izgradnja memorijalnog centra posvećenog stradalima tokom NATO agresije 1999.godine.

Vence su u 14.06 časova položili članovi porodica stradalih radnika, generalni direktor RTS Dragan Bujošević, predsednik Upravnog odbora RTS Vladimir Vuletić, državni sekretar u Ministarstvu kulture Aleksandar Gajević i pomoćnik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović.

Pošta radnicima RTS, koji su stradali u noći izmedu 22. i 23.aprila 1999.godine u 02.06 sati, odata je minutom ćutanja posle čega su pročitana imena poginulih i njihova zanimanja.

Miroslav Medić, brat poginulog Siniše Medić, rekao je da se porodice stradalih već 20 godina okupljaju u znak sećanja na noć kada su, kako je istakao, zločinački avioni NATO-a bez jasnog upozorenja i bez griže savesti svirepo ubili 16 ljudi koji su radili svoj posao.

Medić je naglasio da je tada prvi put u istoriji ratovanja bombardovanja jedna medijska kuća i dodao da porodice dve decenije traže odgovor zašto niko od članica NATO nije odgovarao za taj zločin.

Ponovo je postavio pitanje zašto tadašnja vlast i generalni direktor RTS Dragoljub Milanović nisu ništa preduzeli da spreče tu tragediju, kao i zašto nijedna vlast do sada nije pružila pomoć porodicama da prikupe dokaze kako bi pred sudovima tražili pravdu.

"Duše ubijenih su i sada među nama, traže pravdu i neće se smiriti dok se to ne dogodi", rekao je Medić.

V.d.direktora Televizije Ilija Cerović uveren je da će proći još 20, 40 ili više godina dok ne dobijemo istinski odgovor o razlogu zločina NATO-a na čiju, kako je rekao, zakasnelu savest još uvek ne možemo da računamo.

Cerović je postavio pitanje i odgovornosti tadašnje vlasti u SR Jugoslaviji i tadašnjeg rukovodstva RTS i zapitao se o čemu su razmišljali dok su odlučivali ko će biti žrtvovan zarad viših ciljeva.

"Zločin uvek ostaje zločin, a zločinac mora da ima ime i prezime! Jedino tako kao društvo možemo sačuvati uspomenu na taj događaj da bismo budućim naraštajima ostavili jasnu poruku na tragediju koja nas je u prošlosti zadesila", naglasio je Cerović.

Državni sekretar u Ministarstvu kulture Aleksandar Gajević istakao je da je, bez obzira što ni posle 20 godina nema objašnjenja zašto je bombardovan RTS i zašto je stradalo 16 nevinih civila, naša obaveza da tražimo i zahtevamo odgovor na ta pitanja.

"To je naša obaveza prema žrtvama, ali i zato da se ovaj stravičan, varvarski zločin više nikada ne ponovi nigde u svetu", zaključio je Gajević.

Posle polaganja venaca otkrivena je i ploča na kojoj je prikazan projekat za izgradnju spomen-obeležja posvećenog pognulim radnicima RTS i svim stradalima tokom NATO agresije 1999. godine, a čija će izgradnja, kako je najavljeno, uskoro početi na mestu bombardovane zgrade RTS u Aberdarevoj ulici.

Nastavak na Mondo...