Izvor: RTS, 06.Feb.2010, 21:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blizu nuklearnog dogovora sa Iranom?
Predstavnici Irana na Konferenciji u Minhenu poručili da su blizu nuklearnog dogovora sa svetskim silama, SAD ipak skeptične. Rusija protiv širenje NATO-a na istok.
U nemačkom gradu Minhenu se održava 46. Konferencija o bezbednosti, koja će trajati do 7. februara. Šef iranske diplomatije, Manučer Motaki rekao je da je Teheran blizu nuklearnog dogovora sa svetskim silama.
Američki sekretar za odbranu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Robert Gejts izjavio je u Ankari da nema naznaka da je na pomolu sporazum o iranskom uranijumu između Irana i zapadnih sila i nagovestio da je vreme da se razmotre sankcije.
"Teheran nije uradio ništa da uveri međunarodnu zajednicu da je spreman da poštuje Sporazum o neširenju nuklearnog oružja ili obustavi vojni nuklearni program i zato smatram da je vreme da razmotrimo drugačiji pristup", rekao je Gejts, koji je u Ankari.
"Mi smo uvek imali dvostruki pristup, diplomatija je na prvom mestu, ali ako ona ne da rezultate onda treba izvršiti pritisak. Cilj pritiska bio bi da se Iran vrati za pregovarački sto", dodao je Gejts.
Minhen je pretvoren u tvrđavu, a policija je savetovala građanima da ne idu kolima u centar grada, gde se, uz proteste levičara i protivnika globalizacije i pod budnim okom najmanje 3.700 policajaca, održava konferencija o bezbednosti, ističu nemački mediji.
Kao i prethodnih godina, organizovane su demonstracije pod motom ''Protiv ratne politike NATO-a, Bundesver napolje iz Avganistana, protiv rasizma i nacizma''.
''Zadatak policije u Minhenu je obezbeđenje konferencije, ali i demonstracija, pri čemu se mora brinuti i o stanovnicima grada, da što je manje moguće budu zbog svega toga ograničeni'', istakli su u policiji.
"Pre tri dana čuli ste od našeg predsednika Mahmuda Ahmadinežada, da je spreman da prihvati razmenu goriva. Spremni smo da niskoobogaćeni uranijum pošaljemo u inostranstvo na dalje obogaćivanje", rekao je Motaki.
Šef kineske dipomatije Jang Đijeći ukazao je da je situacija sa Iranom ušla u odlučujuću fazu, istakavši da su sada neophodni strpljenje i fleksiblnost i da je cilj da se kroz dijalog i pregovore, pronađe dugoročno rešenje za iranski nuklearni program.
I nemački ministar odbrane, Karl-Teodor cu Gutenberg, rekao je da se nada da će uskoro doći do napretka u dugogodišnjem sporu sa Iranom.
"Iran mora da zadovolji zahteve međunarodne zajednice oko spornog nuklearnog programa ili će se, u suprotnom, suočiti sa novim sankcijama i povećanom izolacijom", rekao je američki savetnik za nacionalnu bezbednost, Džejms Džons.
Učesnici skupa su i generalni serkretar NATO-a Anders Fog Rasmusen, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, savetnik američkog predsednika za bezbednost Džejms Džons, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, ministar odbrane Velike Britanije Bob Ejnsvort, specijalni američki izaslanik za Pakistan Ričard Holbruk, predsednik Avganistana Hamid Karzai i mnogi drugi.
Među 300 političara i eksperata, učestvuje i šef srpske diplomatije Vuk Jeremić.
Rusija protiv širenje NATO-a
Rusija smatra da je širenje NATO na istok neprihvatljivo, izjavio je ruski ministar spoljnjih poslova Sergej Lavrov tokom diskusije na konferenciji o bezbednosti u Minhenu.
Ministar Lavrov je, kako je prenela ruska državna novinska agencija Itar-Tas, kazao je da zvanična Moskva ne shvata kako baze NATO na teritorijama novih članica na istoku Evrope mogu ojačati bezbednost Rusije.
"Kako, na primer, vojnici NATO u Crnom moru mogu ojačati našu bezbednost?", rekao je Lavrov.
Rusija je nezadovoljna zbog ulaska bivših članica Varšavskog pakta u NATO posle raspada Sovjetskog Saveza, a naročito zbog obećanja Severnoatlantske alijanse da će primiti Gruziju i Ukrajinu, bivše sovjetske republike koje Moskva i dalje smatra delom svoje sfere uticaja, preneo je Rojters.
Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev u petak je usvojio novu vojnu doktrinu.
U skladu sa tom doktrinom, jednu od glavnih spoljnjih pretnji predstavlja širenje NATO na teritorije blizu istočnih granica Rusije, dok je plan Sjedinjenih Američkih Država da izgrade antiraketni štit u Evropi povod za zabrinutost za nacionalnu bezbednost, navela je britanska novinska agencija.
Vestervele za evropsku vojsku
Šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele kao dugoročni cilj postavio je uspostaljanje evropske vojske pod parlamentarnom kontrolom.
"Dugoročni cilj je uspostavljanje evropske vojske koja će u potpunosti biti pod parlamentarnom kontrolom", rekao je Vestervele
Prema njegovim rečima, Evropska unija treba da preuzme "političku ulogu svetskog aktera" i da brzo odgovori na međunarodne krize.
Nemački ministar spoljnih poslova je rekao da je Lisabonski ugovor "otvorio novo poglavlje" jedne EU koja je "više demokratska i parlamentarna", ali je istakao da taj Ugovor ne predstavlja "kraj, već početak".
Eštonova za zapadni Balkan u EU
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton kaže da Brisel želi da osigura da sve zemlje zapadnog Balkana budu uspešne na putu integracija u EU.
Napredak na tom putu zavisi od toka reformi u državama zapadnog Balkana, rekla je ona na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, uz konstataciju da "neke zemlje napreduju brže od drugih".Ona je, na skupu posvećenom budućnosti evropske i svetske sigurnosti i strategiji i misijama NATO, podsetila da je Brisel u rekordno kratkom roku reagovao na zemljotres u Haitiju.
Prema rečima Eštonove, Brisel pojačava i angažovanje u Avganistanu, ulaže diplomatske napore na Bliskom Istoku i suprotstavlja se somalijskim piratima.
Ipak, EU "primarnu odgovornost ima prema svojim susedima", istakla je Ešton, objašnjavajući da je "to važno samo po sebi", budući da međunarodni kredibilitet Unije "zavisi i od rada sa susedima".
.jpg)
