Izvor: Southeast European Times, 18.Mar.2015, 16:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bliskiji odnosi sa NATO-om unapređuju demokratiju u Srbiji

Saradnja sa NATO-om koristiće običnim građanima unapređivanjem bezbednosti, ljudskih prava i sposobnosti nezavisnih institucija.

18/03/2015

Ivana Jovanović za Southeast European Times iz Beograda -- 18.3.2015.

Bliskija saradnja sa NATO-om i sprovođenje Akcionog plana individualnog partnerstva (IPAP) koristiće reformi srpskog sistema odbrane i bezbednosti, kao i demokratskim principima >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << i institucijama zemlje -- unapređujući tako život običnim građanima.

„NATO je garancija mira i bezbednosti, što je garancija osnovnih ljudskih prava. Pod kišobranom NATO-a, ta garancija je ista za sve, jer se bezbednost garantuje svim građanima zemalja članica NATO“, rekao je Dejan Miletić, profesor Beogradskog odeljenja Linkoln univerziteta i predsednik nevladinog Centra za studije globalizacije, u izjavi za SETimes.

Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije u Beogradu, kaže da su odnosi sa NATO-om sredstvo za unapređivanje demokratije i važan faktor u podizanju standarda političkog sistema i života građana.

„Što se generalnog položaja građana tiče, mislim da bi bilo jako dobro objašnjavati vezu između stabilnih demokratija sa stabilnim političkim sistemima i jasnom podelom vlasti i nezavisnim insitutucijama, što je slučaj sa velikom većinom članica NATO-a, i ekonomskog blagostanja“, rekla je Milićeva za SETimes.

„Za postkonfliktna društva i autoritarne zemlje, reforma bezbednosnog sistema je preduslov demokratizacije. To se postiže ispunjavanjem uslova za ulazak u NATO. U slučaju Srbije to se može uraditi i kroz IPAP, jer se kaže da će NATO pomoći jačanje demokratske kontrole oružanih snaga i obaveštajnih službi“, navodi ona.

Ona dodaje da srpska vlada, u skladu sa IPAP-om, mora da preuzme vođenje kampanje koja informiše građane o prirodi i značaju saradnje sa NATO-om.

„Jedan od ciljeva IPAP-a je upravo sprovođenje normi, principa i standarda koji proizlaze iz osnovnih dokumenata OEBS-a, kojim Srbija predsedava ove godine. U tom kontekstu, jedan od stalnih procesa biće ostvarivanje visokih standarda demokratije, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava i slobode medija“, navodi se u saopštenju srpskog minstarstva spoljnih poslova prosleđenom SETimesu.

Miletić kaže da je uspostavljanje IPAP i približavanje NATO-u dodatna veza između Srbije i EU.

„Ako Srbija zaista sprovede IPAP, ući će u EU i NATO kao 'čuvar' evroatlantskih vrednosti. Nema sumnje da te vrednosti direktno utiču na građane i pokazuju koliko je saradnja sa NATO-om dobra za njih“, rekao je Miletić za SETimes.

Prema rečima ministarstva, saradnja između Srbije i NATO-a ne samo da je korisna za politički i vojni sektor, nego obuhvata i druge segmente koji su važni građanima u širem smislu.

„Između ostalog, treba pomenuti učešće Republike Srbije i institucija u zajedničkim projektima kroz program NATO-a Nauka za mir i bezbednost“, kaže ministarstvo.

S obzirom da jugoistočnu Evropu ugrožavaju razne prirodne katastrofe, jedan od prioriteta države je unapređivanje kapaciteta za brzo prvo reagovanje i saniranje posledica. Saradnja sa Evroatlantskim koordinacionim centrom za odgovor na katastrofe je NATO mehanizam za civilne vanredne situacije koji će biti na raspolaganju zemlji u sklopu IPAP-a.

„IPAP će pomoći Srbiji da ostvari održivu reformu i ojača svoj bezbednosni sistem. Kroz zajedničku obuku pripadnika srpskih oružanih snaga sa partnerima i ostvarivanjem interoperabilnosti, mi ćemo povećati svoju spremnost za vanredne situacije i efikasnije učešće u mirovnim operacijama“, reklo je ministarstvo za SETimes.

Ali, Milićeva i Miletić, kao i poslanik Srpske napredne stranke Aleksandar Jovičić upozoravaju da Srbija treba odmah da informiše svoje građane o prednostima pridruživanja NATO-u.

„Potrebno je poslati jasnu poruku javnosti da će saradnja sa NATO-om koristiti svima, poruku koja će biti transparentna i jasno objasniti koji su to benefiti“, rekao je Jovičić.

„U Srbiji nikad nije sprovođena pro-NATO kampanja“, kaže Milićeva. „Štaviše, sprovedene su dve vrlo jake anti-NATO kampanje, kada se prvi put pregovaralo o statusu Kosova 2007. i kasnije u toku procesa normalizacije odnosa sa Kosovom. Reakcija prethodnih, takozvanih proevropskih vlada na to bila je nedopustivo ambivalentna.“

Iako je prethodna vlada počela saradnju sa Alijansom kroz program Partnerstvo za mir, dodaje Jovičić, sadašnja vlada radiće na tome da dodatno poboljša tu saradnju.

Miletić kaže da je edukacija građana o prednostima NATO-a zajednička odgovornost vladinog i nevladinog sektora, a posebno sada kada Rusija stvara pritisak u Ukrajini.

„Da je Ukrajina bila član NATO-a to se ne bi dogodilo“, ukazuje on.

„Nevladine organizacije koje se zalažu za EU, a nemaju stav o NATO-u, morale bi imati jasniji stav o tome koliko Rusija ugrožava i naše EU integracije i da je bliskija saradnja sa NATO-om okvir da se to spreči“, kaže Milićeva.

Koje korake vlada i nevladine organizacije mogu da preduzmu kako bi edukovale građane Srbije o prednostima saradnje sa NATO-om? Recite nam šta mislite o tome.

Nastavak na Southeast European Times...