Izvor: Blic, 03.Sep.2010, 01:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bler ubedio Bila Klintona da učestvuje u akciji NATO
Braneći svoju spoljnu politiku, Toni Bler, bivši britanski premijer, otkriva u upravo objavljenim memoarima da je Kosovo imalo presudan značaj za formiranje njegove nove politike liberalnog intervencionizma. Globalizacija je učinila da vojne intervencije u stranim zemljama sa otpadničkim režimima postanu neophodnije nego ikad, kaže Bler i kao glavni primer u tom smislu navodi intervenciju NATO 1999. godine.
U memoarima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << naslovljenim „Putovanje", u poglavlju „Kosovo", na nekih 30 strana Bler piše o svojoj ulozi u NATO bombardovanju SRJ, zbog, kako je naveo, „etničkog čišćenja na Kosovu" i ističe da je u prvom trenutku njegov glavni motiv za traženje vojnog rešenja bio „bes zbog onoga što se tada tamo dešavalo".
„Moje spoljnopolitičko buđenje bilo je... naglo", objašnjava on, „a dogodilo se zbog Kosova." Bler je, prema vlastitom uverenju, odigrao ključnu ulogu u toj vojnoj intervenciji. On priznaje da je bio u manjini kada se zalagao za vojno rešenje kosovske krize. Dok je Evropa oklevala, sklonija smirivanju situacije nego odlučnom delovanju, Bler je „izuzetno prednjačio u zagovaranju vojnog rešenja".
U svojim memoarima čak sugeriše i da je upravo on Bila Klintona, američkog predsednika, ubedio da uzme učešće u vazdušnim napadima, mada SAD nisu imale direktnih interesa u ovom regionu.
„To sam u suštini video kao moralno pitanje, i to je na neki način definisalo moj stav prema vojnim intervencijama u inostranstvu", kaže on.
Bler se priseća kako je pokušavao da „podgreje interesovanje" drugih evropskih lidera kada je reč o Kosovu i kako ga je Klinton kritikovao zato što su se u američkoj štampi u to vreme pojavljivali tekstovi da britanski premijer vrši pritisak na SAD da pristanu na slanje kopnenih trupa na Kosovo i Metohiju ukoliko vazdušni napadi ne budu dali rezultate, ali da je naposletku ipak pristao i na kopnene trupe.
Kako je preneo britanski Bi-Bi-Si, čini se da Bler ne žali ni zbog jedne odluke iz tog vremena; žao mu je, na primer, što su avioni NATO tokom bombardovanja pogodili jedan civilni konvoj - ne navodi i koji. On je napisao i da mu je žao što je u bombardovanju Beograda stradala i kineska ambasada.
Bler takođe priznaje da, kako je napisao, niko ne može da kaže da su problemi Balkana sada rešeni, ali da ovaj prostor, koji je više od veka bio sinonim za nestabilnost, barem ima šansu za bolju budućnost. Današnju Srbiju Bler ne pominje i ne bavi se pitanjem jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Kosovo je postalo model za Blerove naredne vojne intervencije.
Hteo da obori putnički avion
Bler u memoarima priznaje da ga je samo nekoliko sekundi delilo od toga da naredi da Britansko ratno vazduhoplovstvo (RAF) obori putnički avion iznad Londona, nakon događaja 11. septembra 2001. „Neko vreme nismo imali vezu sa putničkim avionom koji je leteo iznad Londona. Ovlastio sam najvišeg komandanta RAF da izvrši moju odluku. Nekoliko napetih minuta smo razgovarali. Vreme je isticalo. Odlučio sam da sačekamo. Par trenutaka kasnije avion je ponovo uspostavio kontakt. U pitanju je bila tehnička greška.
