Izvor: Politika, 23.Mar.2015, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bili smo stalna meta
Na godišnjicu NATO agresije Pančevo se seća žrtava i živi posledice ispuštanja otrova u vazduh, vodu i zemlju
Pančevo – Predstavnici udruženja Srpski ratni veterani i drugih boračkih organizacija iz Pančeva, danas će u znak sećanja na nastradale sugrađane položiti vence na spomenik u krugu fabrike „Utva – avioni”, koja je bila među prvim ciljevima NATO agresije 1999. godine. Istovremeno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na dvadesetak lokacija u pančevačkom ataru i duž obala Dunava prvi put se uzimaju uzorci zemljišta, kako bi se saznalo u kojoj je meri ono zagađeno. Zahvaljujući podršci japanske Agencije za međunarodnu saradnju, uzorkovanje se obavlja najsavremenijim uređajem za tu namenu u svetu.
Od početka bombardovanja do danas sačinjeno je nekoliko nalaza Programa UN za zaštitu životne sredine (UNEP) u, kojima se može naći i svojevrsni medicinski karton žitelja pančevačke opštine. Po tim podacima, najznačajniji zdravstveni problemi uočeni su kod predškolske i školske dece i to respiratornih bolesti, sa akcentom na hronične opstruktivne bolesti pluća i bronhijalnu astmu.
Veliki je i udeo, navodi se dalje, „nedefinisanih simptoma i nenormalnih kliničkih i laboratorijskih nalaza u morbiditetu ovih osetljivih kategorija stanovništva, ali i masovno obolevanje od anemije… te nije moguće izbeći očigledan, veliki porast svih oblika maligniteta”.
„Milosrdni anđeo” leteo je 24 puta nad Pančevom i bombardovao petrohemijski kompleks, pogone Rafinerije nafte i „Azotare” – fabrike mineralnih đubriva. Rafinerija je pogođena sedam puta. Pamti se svaka detonacija, ali je 4. april ubeležen najcrnjim sećanjem. Iz italijanske baze Avijano demonstrirana je „fantastična” preciznost pogađanjem komandne table u Rafineriji, kada su na svom radnom mestu, u pogonu Energane, poginuli radnici Dejan Bojković, Dušan Bogosavljev i Mirko Dmitrović.
Pančevci, naročito oni koji rade u fabrikama industrijske zone, pominju i kolege preminule od različitih oblika kancera, pa i sopstvene zdravstvene tegobe, a za koje krive sve što se dešavalo u proleće 1999. godine.
– Bili smo stalna meta, ali je kulminiralo kada su dva dana zaredom, neprekidno i istovremeno gađane sve tri fabrike, koje se dodiruju s prvim kućama naselja Vojlovica. Usledili su požari, eksplozije i izlivanje ogromnih količina opasnih materija. Znamo da je u zemljište i kanal otpadnih voda otišlo osam tona toksične, metalne žive, koja se ne razlaže, a 21.000 tona etilen-dihlorida završilo je u Tamišu, koji se ovde uliva u Dunav – svedoči Srđan Miković, u vreme bombardovanja, predsednik opštine.
Grad i okolna sela prekrili su crni prah i gusti oblaci dima. Merni uređaji su beležili da je koncentracija vinil-hlorid monomera u vazduhu bila 17.000 puta veća od dozvoljene.
– To prvo veče u samom gradu, između dve železničke stanice, nalazilo se 1.600 tona hlora, plus propilen i neke druge opasne materije. Da je to pogođeno, Pančevo bi bilo mrtvo za pet minuta. Količina opasnih materija u industrijskoj zoni, na primer tečnog amonijaka, bila je dovoljna da ubije sve živo na prostoru od 35 kilometara – otkriva ovaj malo poznati detalj Miković.
Ni danas se ne zna koliko je žitelja opštine umrlo od posledica udara 88 isporučenih projektila. Zvanično „nema zvaničnih podataka”. Zna se samo da je u godinama koje su usledile ponestalo mesta na Novom gradskom groblju, ali stručnjaci nikada nisu želeli da se izjašnjavaju u kojoj meri je to direktno u vezi sa bombardovanjem.
Objašnjenje je isprva bilo da je potrebno da prođe najmanje pet godina da bi se uspostavila eventualna veza između tromesečne kataklizme i obolevanja Pančevaca. Kasnije, izjave lekara uglavnom su glasile da se „ne može pouzdano znati šta je od pre, a šta od posle bombardovanja”, jer Pančevo mnogo duže ima ozbiljne ekološke probleme.
Centar za razminiranje Srbije takođe je upozorio širu, pa i pančevačku javnost da se među neeksplodiranim raketama i bombama, pojedine od njih nalaze i u Dunavu kod Luke u Pančevu.
----------------------------------
Otrovi stizali do Nemačke
Nekoliko godina posle bombardovanja u Pančevo je došla ekipa televizije ZDF, a sa njom je stigla i priča o vetrovima i otrovima koji su tokom bombardovanja industrijskog kompleksa stizali do Nemačke, a po njihovim saznanjima i do Norveške. Članovi ekipe svedočili su o padanju crnih kiselih kiša, što ih je, kako su rekli, podstaklo da se zapute u Pančevo, kako bi istražili zdravstvene kartone meštana i eventualno saznali više o tome.
Olga Janković
objavljeno: 24.03.2015.
