Izvor: Vostok.rs, 23.Jun.2011, 10:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bič i medenjak. Mišljenja eksperata
23.06.2011. -
Bezbednost u Crnomorskom regionu, budućnost flote Rusije na Krimu, PRO, regulisanje pridnjestrovskog konflikta, energetska i ekonomska bezbednost Ukrajine. Ovo je nepotpun spisak problema, koji brinu predsednika Viktora Janukoviča. I kao što se ispostavilo, on vrlo aktivno traži puteve rešavanja. Ali uprkos logici, iz nekog razloga ne sa Rusijom, već sa NATO-om.
U ruke novinara ruskog lista >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Komersant dospeo je dokument – Plan akcija na saradnji u okviru komisije NATO-Ukrajina za 2011. godinu. To je zatvorena prepiska, iz koje se vidi da predsednik Janukovič u najboljim tradicijama zakulisne politike uporno traži zbližavanje sa alijansom. I upornosti ukrajinskog lidera mogao bi da pozavidi njegov prethodnik – Viktor Juščenko. Ali sa Juščenkom, sa njegovim neprihvatanjem Rusije, težnjom da se zbliži za Zapadom i sa upornom idejom da stupi u NATO sve je već jasno. Druga je stvar Janukovič. On je došao na vlast zahvaljujući podršci istočnih i južnih regiona Ukrajine – gde birači simpatiziraju Rusiju. O NATO-u ne žele ni da čuju. I da je Janukovič i pomenuo takvo zbližavanje ne bi video predsedničku fotelju. Ipak odmah posle izbora Janukovič je proglasio za strateški cilj spoljne politike zemlje stupanje u EU. I svoju prvu stranu posetu izvršio je upravo u Brisel. Već se aktivno pregovara sa EU o formiranju zone slobodne trgovine. Pri tome zvanični Kijev se kune na vernost principima dobrosusedskih odnosa sa Rusijom. Istina, ove reči nikakvim ozbiljnim dejstvima nisu potkrepljene. Projekti ekonomske saradnje imaju čisto deklarativni karakter. I bujica proruskog raspoloženja i neizmerna ljubav ispoljavaju se samo onda kada nastupi dan D – vreme da se plate dugovi za ruski gas ili da se razmotre tarife za njegov tranzit u EU. Ukratko, kada para nema, a htelo bi lepo da se živi. Kao u vicu: Došao muž kući na dan kad se deli plata, a žena kao i uvek nema šta da obuče: Šta da se radi?
Za sada se stiče utisak da vlasti u Kijevu žele da sede na dve stolice. Evo šta govori moskovski politikolog iz Karnegi centra Andrej Rjabov.
Kijev je dostigao određene granice zbližavanja sa Moskvom. Dalje se dotiču koreniti interesi vodećih ukrajinskih industrijsko-finansijskih grupa. Zato on čini pokušaj distanciranja od Moskve, stvaranja kontrabalansa. I očigledno ovo zbližavanje sa NATO-om potvrđuje moju pretpostavku. Pitanje se sastoji u tome što Ukrajian oseća vrlo ozbiljne finansijske teškoće. I u traženji finansijskih sredstava pokušava sada aktivno da radi sa Zapadom. Spoljna politika Viktora Janukoviča počinje sve više da podseća na politiku njegovog dalekog prethodnika Leonida Kučme sa beskrajinim kolebanjiam između Moskve, sa jedne strane, i Brisela i Vašingtona sa druge.
Još jedan bitan aspekt je taj što vanblokovski status Ukrajine niko nije ukinuo. Objavljivanje materijala o delatnosti Komisije NATO-Ukrajina izazvalo je veliki odjek kod ukrajinskih i ruskih političara i eksperata. Neki politikolozi su počeli da govore o kursu odustajanja od vanblokovskog principa. Kako da ne, kada je samo u toku jedne godine planirano 64 zajedničkih manifestacija Ukrajine i NATO-a. Reakcija Moskve je pre mirna. Naravno, kada Brisel razmatra probleme bezbednosti u Crnom moru i budućnost ruske Crnomorske flote bez učešća Rusije, to u najmanju ruku nije korektno. Ipak ne može se stupati u NATO samo tako, ali i propustiti takvu mogućnost je šteta.
Ipak, u utorak je Viktor Janukovič istupio pred parlamentarcima Parlamentarne skupštine SE. Istakao je da je Ukrajini pošlo za rukom da poveća kvalitet odnosa sa Rusijom i da ih podigne na novi nivo. Predsednik Ukrajine uveren je da će sveopšta strateška saradnja sa Rusijom koristiti Evropi, čitavom svetu – ona ne može da bude usmerena protiv bilo koga. On je uverio da Ukrajina ostaje vanblokovska zemlja i da ne planira da se pridruži NATO-u. Izgleda da para za gas opet nema.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
.jpg)
