Izvor: Blic, 23.Avg.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BiH u čekaonici i posle septembra
Banjaluka - Sve je izvesnije da BiH neće u septembru početi primenu Akcionog plana za članstvo u NATO (MAP) jer nije ispunjen preostali uslov - 69 perspektivnih vojnih lokacija nije uknjiženo na Ministarstvo odbrane BiH.
Ovaj uslov, koji se smatra „rezultatom bošnjačkih lobista", za RS je neprihvatljiv jer stoji pri stavu da ove lokacije, koje su na njenoj teritoriji, može dati vojsci, ali samo na korišćenje. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Nakon prestanka potrebe za njima, ove lokacije bi trebalo da budu vraćene entitetima na čijoj su teritoriji. Od aprila, kad je BiH uslovno primljena u MAP, „na ledu" je dok se ne reši ovaj „problem".
Zamenik ministra odbrane BiH Živko Marjanac potvrđuje da se situacija po pitanju ove imovine nije pomerila sa mrtve tačke na kojoj je bila u aprilu. On je uveren da se ispunjavanju preostalog uslova ozbiljnije neće prići do iza izbora.
Predsedavajući Zajedničke komisije za odbranu i bezbednost parlamenta BiH Branko Zrno kaže da je za njega lično prihvatljiv predlog iz RS, ali da dogovora i dalje nema.
„Mislim da je predlog RS prihvatljiv jer rešavamo jedan problem. To mi se čini logičnim, optimalnim i veoma mogućim da bismo uradili posao u MAP. Ako ćemo zbog nekih drugih politika i uslovljavanja blokirati celi proces, onda smo učinili lošiju stvar", smatra Zrno.
Ambasador BiH pri NATO Nikola Radovanović kaže za „EuroBlic" da ministri zemalja NATO neće više razmatrati prijem BiH u MAP, nego da je to posao unutar službi Alijanse.
„To je stalan proces. Ciklus MAP počinje krajem septembra i tokom tog meseca će se, u nekom trenutku, u NATO sesti i konstatovati da li je BiH ispunila uslov", kaže Radovanović.
Mada je generalni sekretar Alijanse Andres Fog Rasmusen u aprilu jasno rekao da je knjiženje perspektivnih lokacija na državu uslov za primenu MAP, vojno-politički analitičar iz Banjaluke Gostimir Popović smatra da je to „došla iz Sarajeva, a ne iz NATO".
„Alijansa je to vrlo vešto koncipirala i rekla da treba da se reši pitanje perspektivne vojne imovine. To rešenje nije samo prebacivanje na nivo BiH. Može se dati na korišćenje ili da se ide na potpunu demilitarizaciju", kaže Popović.
Osim ovoga, zvaničnicima NATO se sigurno neće dopasti ni to što institucije BiH još nisu odobrile slanje 45 vojnika OS BiH u misiju ISAF u Avganistanu, iako to, prema rečima Živka Marjanca, „nije uslov, nego je slanje vojnika korak napred za BiH". Ova odluka je zapela u Domu naroda i lako se može desiti da se sadašnji saziv delegata o njoj uopšte ne izjasni. Naime, ova tačka se nalazi iza zakona o popisu stanovništva BiH, oko koga se najviše lome koplja. Bošnjački delegati insistiraju da se prvo usvoji ovaj zakon, protiv koga su delegati SNSD, koji su zbog toga napustili prošlu sednicu Doma naroda. Delegat SNSD Zoran Koprivica kaže da je jedno od kompromisnih rešenja da kolegijum Doma, pre početka sednice početkom septembra, promeni dnevni red, te da se ova tačka nađe ispred zakona o popisu. Ako SDA i dalje bude insistirala na predloženom tekstu zakona, kaže on, od sednice i dogovora verovatno neće biti ništa.
Podsećamo, Akcioni plan MAP smatra se ulaznicom za sam NATO. Međutim, u tom procesu potrebno je da država, osim vojnih, sprovede i tražene političke i demokratske reforme. Zbog toga je, na primer, Hrvatska u MAP bila sedam godina, dok je Makedonija u ovoj fazi čak 12 godina, a njena aplikacija za NATO još nije prihvaćena.
Od 69 perspektivnih lokacija 21 u RS
Prema odluci Predsedništva BiH, ukupan broj tzv. perspektivnih vojnih lokacija je 69, od kojih se 21 nalazi u RS, a ostalih 48 u FBiH. Postoje ukupno 54 neperspektivne vojne lokacije - 11 ih je u RS, a 43 na teritoriji Federacije.
