Izvor: S media, 02.Maj.2010, 15:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BiH podeljenija nego ikad
Bosna i Hercegovina je podeljenija nego ikad od završetka rata 1995. godine i vreme je da NATO reaguje, ocenili su u zajedničkom tekstu predsednica Medjunarodne krizne grupe Luiz Arbur i član upravnog odbora ove organizacije general Vesli Klark.
"Budućnost BiH je neizvesnija nego ikada od kraja rata 1995. godine. Tri vodeće etničke grupe, Srbi, Hrvati i Bošnjaci, nadmeću se u tome ko će odlučiti o sudbini bosanske države", naveli su Arburova i Klark u tekstu >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << koji je objavio magazin "Forin polisi".
Prema oceni bivše glavne tužiteljke Haškog tribunala i vrhovnog komandanta NATO-a u vreme bombardovanja Jugoslavije, trenutak je vrlo loš, jer se u oktobru održavaju opšti izbori nakon kojih će biti jako teško formirati vladu, jer Srbi prete referendumom o Dejtonskom sporazumu, Hrvati traže sopstveni entitet, a Bošnjaci novi ustav koji bi im dao veću moć.
"Paradoksalno, ovo je baš trenutak da NATO iskuje prisnije savezništvo sa Bosnom, što je započeto prošlog četvrtka u Talinu, u Estoniji", na sastanku šefova diplomatija članica Alijanse na kojem je dogovoreno da se BiH da Akcioni plan za članstvo u ovom savezu, naveli su oni.
Kako su naveli Arburova i Klark, ovaj plan BiH ne garantuje članstvo u NATO-u, niti Savez obavezuje da je brani od spoljne vojne pretnje, nego se radi o programu pomoći preko kojeg bi NATO pružio pomoć u specifičnim političkim, ekonomskim, bezbednosnim i pravnim reformama.
"Ovo je tačno ono što je Bosni potrebno u ovako napetom trenutku", ocenili su oni.
Arburova i Klark su naveli da dosadašnji napori SAD i EU da pomognu BiH tražeći ustavne reforme koje bi vladu učinile funkcionalnijom nisu urodili plodom, jer niko od domaćih faktora nije spreman da načini teške korake.
"Ono što nam je potrebno jeste zajednička agenda projekata koji bi bili od koristi svim žiteljima Bosne, a da se ne poremeti delikatna ravnoteža snaga i zasebni interesi tri nacionalne zajednice", naveli su oni, ocenivši da domaći političari danas nemaju zajednički interes i vrednosti neophodne da se poboljša Dejtonski sporazum.
Rešenje je, veruju Arburova i Klark, u tešnjoj saradnji sa NATO-om, jer su sadašnje napetosti u najvećoj meri plod straha sve tri zajednice za buduću strukturu države i njihov status u okviru nje.
"Plan za članstvo u NATO-u svim stranama pruža osećaj bezbednosti i učiniće ih samouverenijim u preduzimanju neophodnih ustavnih promena, čak i kada je to politički teško", naveli su oni, podsećajući na primer Makedonije koja ovakav plan ima od 1999. i koja je sada spremna da započne predpristupne pregovore sa EU.
