Izvor: Vostok.rs, 16.Okt.2012, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Avganistanska serija: nastavak sledi
16.10.2012. -
Kako se saznaje, učesnici zasedanja Saveta NATO-a, održanog u Briselu na nivou ministara odbrane, doneli su odluku da započnu planiranje nove operacije koja će započeti odmah posle završetka povlačenja borbenih jedinica međunarodne koalicije, planiranog za kraj 2014. godine. Izgleda da operacija Nepokolebiva sloboda, započeta pre 11 godina u Avganistanu pod rukovodstvom SAD i uz učešće Misije Međunarodnih snaga za podršku bezbednosti pod komandom >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << NATO-a, prerasta u beskrajnu akcionu seriju.
Zanimljivo deluje preciziranje koje je dala jedna od činovnica štaba ruskog agenciji Interfaks pod uslovima anonimnosti. bilo bi korisno, primetila je ona, imati takođe rezoluciju SB UN. Tačnije, mišljenje glavne međunarodne strukture za stabilizaciju balansa snaga na planeti NATO smatra za sebe ne pravno obavezujućim, kao što smatra na primer Moskva, već samo korisnim.
Nisu li globalne ambicije alijanse dovele do toga da rat protiv međunarodnog terorizma, započne u Avganistanu od strane starijeg atlanskog partnera iz NATO-a ne samo da nije ugasio smrtonosne plamičke, već je razbacao iskre po raznim krajevima planete? I danas, ističu mnogi eksperti i novinari, visoki političari i vojnici u zemljama alijanse, pre svega u SAD, više vole da prećutkuju probleme. Kako je primetila na primer osnivač i glavni urednik američkog Internet-lista The Huffington Post Ariana Hafington, rekordu po dužini rata u Avganistanu, najdužem u istoriji Amerike, može da konkuriše samo rekord neprobojnosti vela ćutanja oko njega.
O tome govore i evropski mediji. Kako piše poljski list Virtualna Polska, aktualna tišina oko Avganistana ide na ruku svim zainteresovanim licima, posebno predsedniku SAD, koji se sprema za reizbor, i vladama evropskih zemalja, koje se bore protiv finansijske krize u Evropi. Kako ističe niz eksperata, to prećutkivanje treba da sakrije ne samo oštrinu problema samo po sebi, već i priznanje faktičkog nastavka vojnog prisustva Zapada u Avganistanu posle 2014. godine. Tako između ostalog smatra Vladimir Anohin, potpredsednik ruske Akademije geopolitičkih problema.
- Oni idu po drugom krugu ne samo svoje istorije, već isotrije i Engleza, i sovjetskih oružanih snaga. Mi smo jednostavno odlučno otišli odatke, i hvala Bogu. A oni žele da se tamo nekako zadrže kako bi sačuvali obraz. Osim toga, Avganistan je zemlja prilično bogata resursima. Ništa neće uspeti. Sve će krenuti drugim krugom – možda čak krvavijim nego što pokušavaju da predstave.
Portal The Huffington Post takođe je istakao niz indikatvnih rezultata poslednjih dana u Avganistanu, na primer pogibiju 2000. američkog vojnika. Šteta samo što nije postaven još jedan rezultat, ističe izdanje, a to je odgovor na pitanje: zašto radi svega svetog smo se našli tamo? Nemački nedeljnik Di Cajt je izrazio nadu da će glavna avganistanska lekcija da se sloboda i ljudska prava ne izvoze silom oružja, ipak biti usvojen.
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
Pogledaj vesti o: Nova godina
