Izvor: Politika, 31.Mar.2013, 11:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Antisemitizam s društvene margine
U poslednjem popisu Jevreja ima na nivou statističke greške pa ne verujem da ovo malo što nas ima nekome smeta, kaže Avram Izrael povodom lepljenja antisemitskih plakata u centru Beograda
U strogom centru Beograda, u Knez Mihailovoj ulici, izlepljeni su plakati na kojima se vidi bombarder iz Drugog svetskog rata s Davidovom zvezdom i slike srušene zgrade Generalštaba i mosta na Dunavu u Novom Sadu, uz poruku: „14 godina od NATO bombardovanja, njihov teror i dalje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << traje”.
Plakati su brzo uklonjeni, osude ovog čina su stigle sa svih strana, ali je ostao gorak ukus još jednog neprimerenog čina koji kalja ugled Srbije.
Ironija poruke antisemitskih plakata da su Jevreji krivi za bombardovanje Srba 1999. jeste i to što je jedan od simbola otpora Beograda i Srbije protiv bombardovanja Jugoslavije 1999. Avram Izrael – Jevrejin.
– Zato ta poruka antisemita potire samu sebe. Kao tadašnji načelnik beogradskog Centra za obaveštavanje imam mnogo dokaza, upravo ovih dana, da Beograd nije zaboravio gde je ko bio i ko je šta radio tokom bombardovanja. U Centru su bila još trojica Jevreja pored mene i svi su se odazvali pozivu. Možda bi bilo bolje da se taj ultradesni deo Srbije pozabavi već poznatim odzivom na mobilizaciju tokom bombardovanja NATO-a – kaže Izrael.
On smatra da je ovde reč o prigušenom antisemitizmu, koji se, srećom, svodi na društvene margine.
– Mislim da u Srbiji ne postoji plodno tle za antisemitizam. U poslednjem popisu, Jevreja ima na nivou statističke greške, pa ne verujem da i ovo malo što nas ima nekome smeta. A možda nas je i tako malo zbog tih koji ispisuju grafite i poruke? Do 1941. U Beogradu je živelo 10.000 Jevreja – podseća Izrael.
Predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije dr Ruben Fuks nije želeo da komentariše pojavu antisemitskih plakata jer kaže da će Savez o tome izdati saopštenje u sredu.
– Mislim da je to što se desilo suviše ozbiljno da bi se ukratko komentarisalo, a trenutno je veliki jevrejski praznik Pesah. U poslednje vreme dogodilo se nekoliko zabrinjavajućih stvari, a u medijima je predstavljena anketa u kojoj se pokazuje izraženi antisemitizam među mladima – kaže za naš list Ruben Fuks.
Počasni predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Aleksandar Nećak upozorava da izvršioci, oni koji su lepili plakate, nisu bitni.
– Oni su alat u nečijim rukama. To nije došlo iz njihovog ideološkog ubeđenja, ovde je ponovo reč o starom stereotipu. Plakat po svojoj ikonografiji veoma liči na plakat antimasonske izložbe uoči Drugog svetskog rata. To je sigurna, uhodana matrica. Na plakatu osuđuju Jevreje za bombardovanje Srbije, a nijedan Jevrejin nije sedeo ni u jednom od aviona koji su nas bombardovali. Niko od njih nema hrabrosti da napadne lidere 19 zemalja koji su nas bombardovali, a svi Jevreji, koliko nas ima, sedeli smo za vreme bombardovanja u Beogradu. Glavni rabin Srbije Isak Asiel rat 1999. proveo je u uniformi Vojske Jugoslavije – podseća Nećak, naglašavajući da, ipak, država i društvo na ovakve stvari ne reaguju.
Prema njegovim rečima, semitizam i antisemitizam su velika društvena opasnost.
– Ako ovo društvo i država ne žele da nam se ponove užasi iz prethodih ratova, morali bismo reagovati na svaki oblik mržnje. Ovaj antisemitski ispad tempiran je u vreme najvećeg jevrejskog praznika Pesaha. Plakati su štampani, što iziskuje finansijsku potporu. Lepljeni su u centralnoj gradskoj ulici, što ukazuje na dobru organizaciju i jaku logistiku. Sada je na policiji i drugim službama da otkriju izvršioce, ali mislim da sve nas treba više da interesuje nalogodavac – kaže Nećak.
On je uveren da je grupa koja je organizovala lepljenje antisemitskih plakata – protiv ulaska Srbije u Evropu.
– Oni upravo sada, pred važne pregovore o Kosovu, podmeću kukavičja jaja – napominje Nećak.
Ovaj događaj s pregovorima o Kosovu, čiji epilog treba da usledi 2. aprila, povezuje i psiholog Žarko Trebješanin. Nezadovoljstvo u celom društvu zbog krize i siromaštva je ogromno, a rezultat pregovora oko Kosova je krajnje neizvestan, pa sve to utiče na povećanje frustracije ali i pojavu agresije koja se usmerava ka ranjivijim grupacijama u društvu.
– Antisemitizam se češće pojavljuje ako je društvo u večnoj krizi. Tada rastu bes i frustracija i traži se žrtva, bez obzira na to što ona nema veze s pravim povodom nastanka ovakvih osećanja. Jevreji su pogodna meta, večito su proganjani i u ovom slučaju postaju žrtva pomerene agresije – objašnjava Trebješanin.
Nije slučajno da su na meti baš Jevreji, kaže naš sagovornik, jer su oni bili žrtve i u Drugom svetskom ratu, kada ih je pobijeno šest miliona, ali i tokom istorije.
– Oni koji uopšte ne poznaju jevrejski narod izražavaju mržnju prema njemu. Sećam se slučajeva da su u pojedinim gradićima pisani grafiti „Smrt Jevrejima, izbacimo Jevreje”, a da u njima nije živeo nijedan Jevrejin. To je krajnje besmisleno, ali antisemitizam jeste patološka, potpuno iracionalna mržnja i tome se mora stati na put – ističe Trebješanin.
Najnovija promena krivičnog zakonodavstva propisuje da je pobuda poput nacionalne, verske, rasne etičke ili polno opredeljene mržnje – otežavajuća okolnost pri izricanju kazne počiniocu, navodi Milan Škulić, profesor krivično-procesnog prava i međunarodnog krivičnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu. On dodaje da je slična odredba postojala i ranije, ali je zakonodavac ovom promenom želeo da je naglasi.
– Plakati sa sadržinom mržnje prema nacionalnoj, verskoj, rasnoj, etičkoj grupi potencijalno su posebno krivično delo izazivanja nacionalne rasne ili verske mržnje koje je decenijama propisno u krivičnom zakoniku. Ali takvo krivično delo mora biti direktno usmereno na pripadnike određene populacije, a u konkretnom slučaju to je stvar procene javnog tužioca i suda. Mora da se sagleda ceo kontekst slučaja, od toga šta je tačno pisalo na plakatu do toga da li je takav sadržaj suštinski podoban da s jedne strane kod pripadnika drugih nacionalnih, etičkih ili sličnih grupa izazove određeno negativno osećanje, pre svega mržnju prema populaciji koja se negativno predstavlja, i s druge strane da li i ta populacija može usled toga da realno stekne osećaj ugroženosti – objašnjava Škulić.
On dodaje da su, nezavisno od krivično-pravnog aspekta, pomenuti plakati ružna i izuzetno negativna pojava, posebno kada se sagleda iskustvo Srba i Jevreja jer su oba naroda u Drugom svetskom ratu bili žrtve genocida od strane nacista i ustaša.
U Republičkom javnom tužilaštvu juče nisu mogli da nam daju informacije o slučaju lepljenja antisemitskih plakata po Beogradu, uz objašnjenje da će detalje o tome verovatno imati u ponedeljak.
Aleksandar Apostolovski, Dejana Ivanović
objavljeno: 31/03/2013
Pogledaj vesti o: NATO
