Izvor: Aleksinac.net, 04.Apr.2018, 18:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aleksinačke nevine žrtve NATO agresije
Bombardovanje Aleksinca otpočelo je 26. marta oko 20 sati, kada je ispaljen jedan projektil na južni deo grada u industrijskoj zoni Aleksinca.
Srećom bez ljudskih žrtava, ali stradala je autobuska stanica, kasarna „Deligrad“, konfekcija „Morava“, auto škola „Šumatovac“, motel i okolne kuće.
5. aprila 1999. u 21.35 sa sedam projektila, ogromne razorne moći, sa radioaktivnim supstancama, pogođeno je srce našeg grada, ulice Dušana Trivunca i >> Pročitaj celu vest na sajtu Aleksinac.net << Vuka Karadžića. Razoreno je 35 porodičnih kuća, 24 pomoćnih zgrada i 120 stanova. Uništen je Dom zdravlja sa hitnom pomoći, opštom medicinom, stomatološkom službom i kućnom negom bolesnika i ako je bio jasno obeležen zastavom Crvenog krsta.
U toj noći strave živote je izgubilo 11 naših sugrađana :
Jovanović Vojislav (26.12.1907) i Radojka (29.11.1913),
Radojičić Jovan (8.2.1924) i Sofija (29.11.1919),
Milivojević Gvozden (3.9.1906) i Dragica (22.7.1919),
Miladinović Dragomir (1.8.1932), Ljubica (5.6.1936) i ćerka Snežana (20.6.1959),
Arsić Bogomir (13.7.1930) i
Stanković Velimir (5.12.1947), a tridesetak je teže i lakše ranjeno.
Nevine žrtve nikad neće biti zaboravljene!
Stradala je i aleksinačka privreda, firme: „Angrokolonijal“, „Betonjerka“, „Empa“, „Živinarstvo“,“ Ishrana“, „Hladnjača“, otpad „Deligrad“, G.P „Moravica“, „Jelka Radulović“, „Frad“, štamparija “7 juli“ i veterinarska stanica. Više hiljada radnika ostalo je bez posla, a njihove porodice bez ikakvih prihoda.
Ni posle 19 godina naš grad se privredno i ekonomski nije oporavio od ovog zločinačkog i zverskog bombardovanja. Opština Aleksinac danas spada u nerazvijene opštine i četvrta je po nezapošljenosti u Srbiji.
Pogledaj vesti o: NATO
