Izvor: Kurir, 30.Nov.2010, 08:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
AJDE, KATO, AJDE, NATO
Ako se nečega gnušam, to su levičari koji u sopstvenom biću kriju volju za moć, vlast i silu. Znate onu priču o crvenom dugmetu u kabinetu američkog predsednika, koje, kad se pritisne, lansira se raketa ka nekom Vijetnamu, Panami, Kambodži ili gde već.
Znate i onu priču o Bilu Klintonu, koji je duvao travu dok je protestovao protiv rata u Vijetnamu, zajedno s hiljadama američkih hipika. Brzo je prešao put od hipija do japija i, sticajem životnih okolnosti, postao američki >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << predsednik. Samim tim, došao je u neposrednu blizinu onog famoznog crvenog dugmeta i veoma lako zaboravio svoje mladalačke ideale, pa je naša Srbija postala poligon za njega i njegovo dugme. Dobismo bombe po glavi stanovnika.
Tako i naš današnji ministar vojni Šutanovac podseća da je Demokratska stranka na levici i da ljudi moraju da se priviknu na-to. Pa kaže da nijedna vojska iz okruženja ne bi mogla da nas razbije. Valjda bi nas dobili na poene. Bard našeg glumišta Petar Božović tvrdi da su naša lovačka društva jača od naše vojske. Zaista, vredi ovo analizirati. Šule poredi reforme vojske sa Vukovom pravopisnom reformom, a sebe sa Vukom.
Ne Jeremićem, već Karadžićem. Taj Šuletov ples s Vukovima opasno iritira. S jedne strane, koga je više briga za njihova unutarstranačka prepucavanja, a s druge, poređenje sa Karadžićem bi imalo smisla da je Vuk napravio azbuku od četiri slova - UŽAS.
Izuzetno ceni Ataturka, koji je u teškim uslovima modernizovao državu. To niko ne spori. Ali, Ataturkova reforma je branjena pod vojnim nadzorom i vojnom upravom, nekada koristeći i puč kao sredstvo za svrgavanje vlada suprotstavljenih tekovinama kemalizma, pa se postavlja pitanje da li Šule želi reformu Srbije na sličan način. Obratite pažnju na-to.
Sneg nam još nije pao, ali svaka zverka pokazuje svoj trag. Naš ministar konačno pokazuje nameru vlasti da uvuče Srbiju u NATO bez referenduma iako se veliki deo Srbije izjašnjava protiv. To je opasna namera, ako ne želi nove, veoma opasne podele u društvu, sa nesagledivim posledicama. Recimo, Slovenija i Mađarska su izašle na takav referendum, glasali ljudi po sopstvenom nahođenju, i sve OK.
Da nazovemo sve ovo pravim rečima - beži od volje građana, nameći, uteruj, postavljaj, samo da ostaneš na vlasti, da se dodvoravaš moćnicima, a onda se predstavi kao humani levičar. Pa ko se to stidi volje svojih građana? Kakvi su to političari koji više gledaju van svoje zemlje, nego ka potrebama sopstvenog naroda?
Danas se prisluškuje i Ban Ki Mun, generalni sekretar UN. Sila boga ne moli. Valjda je legitimno biti protiv svake sile i nametanja, pa bar su Srbi svoju istoriju stvorili slobodarskim opredeljenjem. Mislite NA-TO.
