Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Maj.2012, 03:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Teme samita NATO: Avganistan, jačanje vojne moći

ČIKAGO -

Vođi NATO-a danas i u sutra na sastanku u Čikagu treba da usvoje plan o povlačenju do kraja 2014. većeg dela trupa iz Avganistana i o daljoj vojnoj i finansijskoj podršci vlastima u Kabulu kako bi se sprečilo da islamistički talibani uzdrmaju tamošnju vladu.

Na samitu NATO-a neće biti donete odluke o prijemu novih članica, ali će, prema izvorima zasedanja, ministri inostranih poslova Bosne >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Gruzije u susretu s kolegama u NATO-u dobiti snažnu podršku da nastave sa sprovođenjem reformi i uslova u "Akcionim planovima za članstvo", uz potvrdu NATO politike "otvorenih vrata" za nove članice.

Savezništvo Severne Amerike i Evrope

Ključna tema ovog susreta na vrhu NATO-a jeste i bitna reorganizacija ustrojstva i tehnološko osavremenjivanje s ciljem da se "održi njegova sposobnost da se uhvati u koštac s izazovima 21. veka", kako je to naveo generalni sekretar Atlantskog saveza Anders Fog Rasmusen, posebno naglasivši da temelj NATO-a predstavlja savezništvo Severne Amerike i Evrope.

On je istakao da će modernizacijom sistema izviđanja, obaveštajnih sposobnosti i tzv. "Mudre odbrane", članice NATO-a udružiti sredstva i novac, neće trošiti energiju i sredstva na uporedne projekte i da će podeliti zadatke, dok dogradnjom sistema odbrane od balističkih i raketa srednjeg dometa, NATO treba da bude sposoban da odbrani celokupnu teritoriju i stanovništvo svojih članica.

Na dosad najvećem samitu NATO-a, uz učešće 60 zemalja, treba da bude usvojen paket mera za "Odbrambene kapacitete", "Prelazni kapacitet raketne odbrane", kao i da se uz učešće UN, Evropske unije, Svetske banke i drugih međunarodnih organizacija sagleda i kako naći potrebnih četiri milijarde dolara za finansiranje potreba oko 300.000 vojnika i policajaca vlasti u Kabulu, kad se iz Avganistana povuče većina od sadašnjih 90.000 vojnika NATO i partnerskih zemalja.

Vođi NATO-a bi trebalo da sagledaju kako se u uslovima ekonomske krize može obezbediti da Evropska unija, na čemu jako insistiraju Amerikanci, preuzme veću odgovornost i troškove odbrane na evropskom tlu.

U američkim analizama uoči samita je objašnjavano da SAD težište vojnog savezništva i angažovanja sada dobrim delom pomeraju i na području Azije i Pacifika, što je očigledno zona od sve većeg američkog strateškog interesa.

Prema diplomatskih izvorima, Kina je međutim stavila do znanja da strahuje da bi, uz prenošenje veće odgovornosti za odbranu Evrope na evropske saveznike, jačanje američkog vojnog prisustva i savezništva na Dalekom istoku moglo da se razume i kao protivteža vojnom snaženju i ekonomskom i drugom širenju uticaja Kine u tom delu sveta.

NATO i Rusija - "Postoje stvari oko kojih se svađamo"

Rasmusen je uoči samita potvrdio da u Čikagu neće biti susreta vođa NATO-a i ruskog predsednika Vladimira Putina, ali je rekao da je razlog tome "prevelika zaokupljenost ruskog predsednika domaćim poslovima".

Naglasio je da to ništa ne menja u strateškoj saradnji NATO-a i Rusije oko Avganistana, bitke protiv terorizma, droge, i drugih svetskih pitanja, poput Irana, napada gusara na trgovačke brodove na području Adenskog zaliva.

Rusija je od važnosti i za snabdevanje NATO trupa u Avganistanu, jer je Moskva odobrila da bitan deo NATO logistike ide preko ruske teritorije.

Rasmusen je preneo i da između NATO-a i Rusije "postoje stvari oko kojih se svađamo", uz nastojanje da se posebno nađe dogovor oko postavljanja američkog "raketnog štita" u Evropi, za koji Moskva smatra da može biti uperen i protiv Rusije, a ne samo radi zaštite od mogućih raketnih napada iz Irana ili Severne Koreje.

Moskva je zato najavila da će postaviti moćne raketne sisteme na području Kalinjingrada, ruske enklave na Baltiku.

Razmimoilaženja su vidljiva i oko rešavanja situacije u Siriji, uz prethodne ruske zamerke da je NATO u Libiji potpuno prekoračio ovlašćenja Saveta bezbednosti UN i neposredno učestvovao u rušenju režima Moamera Gadafija.

Rasmusen je nedavno u Evropskom parlamentu uputio kritiku na račun namere Moskve da, zbog rešenosti NATO-a da izgradi "raketni štit" u Evropi, postavi ruske raketne sisteme u Kalinjingradu.

On je rekao da je to "nepotrebno trošenje novca, jer NATO nema nameru da napadne Rusiju".

Pomoćnik američkog državnog sekretara Filip Gordon je u poruci uoči samita bio još jasniji, rekavši da "NATO nije pretnja za Rusiju, niti je Rusija pretnja za NATO".

Ali je dodao i da "nije tajna da postoje razmimoilaženja, Rusija je kritikovala NATO operaciju u Libiji, dok se mi bitno razlikujemo i oko situacije vezane za Gruziju".

Van Rompej: EU i NATO strateški partneri

Predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej izjavio je danas da su EU i NATO strateški partneri i da njihove misije na Zapadnom Balkanu, u Avganistanu i u Somaliji zajednički deluju.

Rompej je pred samit NATO-a u Čikagu rekao da je uloga EU od ključnog značaja za evropsku bezbednost.

"Pre svega, Evropa je zbog svog sveobuhvatnog pristupa, od trgovine i razvoja do sprečavanja sukoba i upravljanja krizom, u dobroj poziciji da odgovori na današnje složene bezbednosne izazove", rekao je Van Rompej.

Rompej je naveo da vojne misije EU, koje deluju pod patronatom Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, deluje "rame uz rame" sa NATO na Zapadnom Balkanu, u Avganistanu i u borbi protiv pirata u vodama Somalije.

Sa druge strane, on je priznao da izdvajanja za odbranu evropskih članica NATO nisu adekvatna, i istakao da treba spojiti resurse kako bi se smanjili troškovi i povećala efikasnost.

"To se posebno odnosi na problem dopunjavanja goriva u vazduhu, koji je došao do izražaja tokom operacije u Libiji", rekao je Van Rompej.

Predsednik Saveta EU je zaključio da je EU posvećena strateškom partnerstvu sa NATO i da treba produbiti dijalog u cilju poboljšanja saradnje.
Pogledaj vesti o: NATO skup

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...