Izvor: B92, 17.Maj.2012, 18:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta SAD očekuju od drugog kruga
Osim minimalnih agencijskih beleški vodeći mediji u SAD ostavili su za iduću nedelju eventualna reagovanja na duel i finalni izborni obračun Tadića i Nikolića.
To je i očekivano: sad i Amerika ima svoju predizbornu kampanju i do 6. novembra baviće se sve intenzivnije započetim preganjanjima Obame i Romnija. A, u subotu im još u Čikagu počinje dvodnevni samit NATO-a, sa učesnicima najvišeg nivoa iz 60-tak zemalja - što praktično znači da skoro sve vesti iz belog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sveta idu, manje-više, "pod razno".
Ni od onih u Vašingtonu, kojima su Srbija i naš deo Balkana u opisu radnog mesta, ne čuje se od srede uveče ništa posebno novo o perspektivi rešavanja našeg sadašnjeg pitanja svih pitanja.
Generalno uzev – prema onome što se dosad stiglo iz administracije i Kongresa – procena je da Tadić ima „određenu prednost sa najavljenom politikom kontinuiteta, potvrđenoj i spremnošću da održi vladajuću koaliciju sa socijalistima i još nekom od manjih partija".
S druge strane, Nikoliću se nešto manje šanse u završnici predsedničke trke, bez obzira na novoostvarenu skupštinsku većinu SNS. Ocena je, tim povodom, Danijela Servera, sa Hopkinsovog univerziteta – posle debate u Beogradu – da bi Nikolićeva vlada u Srbiji bila "više desno orijentisana nego nacionalistička, ali da je to postala u međuvremenu samo teoretska mogućnost, imajući u vidu podršku koju je lider Demokratske stranke dobio posle 6. maja od velike većine ostalih političkih partija".
Od predstavnika za štampu Marka Tonera dosad mogla čuti samo poznata neutralna izjava da će SAD „ sa zadovoljstvom nastaviti da sarađuju sa Srbijom, koja se nalazi na putu evropskih integracija". Ta poruka, razume se, generalno nagoveštava perspektivu dalje nepromenjene saradnje i sa eventualnim novim šefom države u Beogradu. Ali, to je među ekspertima i ostalim vašingtonskim pratiocima naših odnosa u ovom trenutku ipak propraćeno određenom uzdržanošču i dilemama - imajući u vidu evidentnu disproporciju u intenzitetu dosadašnjih zvaničnih i onih drugih kontakata Vašingtona sa dvojicom naših predsedničkih kandidata i, uopšte, sa njihovim partijama.
Na tom terenu, SNS (a pogotovu njen lider) za američku stranu su prilična nepoznanica. Posle izbora za Nikolićevog zamenika, Aleksandar Vučić je dva puta boravio u Vašingtonu (ujesen 2009. i novembra 2011. godine). Pri tome je, u ovj drugoj turi, dobio priliku i za susret sa Dženifer Braš, inače povratnicom sa diplomatske službe u Beogradu, koja je potom uznapredovalom posle toga na poziciju najvišeg funkcionera Stejt departmentu za naš deo Evrope.
Vučićev šef Tomislav Nikolić – još pritisnutiji hipotekom svoje šešeljsko/radikalske prošlosti - prvi put je u životu, tek pre neki dan, zakoračio na "deo američke teritorije". Bilo je to u Beogradu, kad je ambasadoka Meri Vorlik prihvatila molbu SNS da joj on lično, u diplomatskom predstavništvu SAD, uruči pismo sa svojim poznatim protestom međunarodnoj javnosti povodom „Tadićeve krađe" na skupštinskim izborima 6.maja.
Mnogo više i sadržajnije o svemu tome, međutim, može se očekivati sa američke strane od ponedeljka, posle našeg obračuna kod "ok korala". U međuvremenu, ostaje kao indikator analiza vašingtonskog Nacionalnog radija u kojoj se u prvi plan izvlače istovetni proklamovani prioriteti Tadića i Nikolića – priključenje EU, zadržavanje Kosova u sastavu Srbije i podrška sadašnjim (dejtonskim) ustavnim aranžmanima u Bosni.
A, nijanse i eventualne razlike u toj njihovojoj strategiji, kako je zaključeno, iskazaće se „vrlo brzo posle presudnog 20. aprila".
Pogledaj vesti o: NATO skup, NATO
