Izvor: Blic, 20.Maj.2012, 21:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samit NATO u Čikagu prate demonstracije protiv "ratne mašine"
Dvodnevni samit šefova država i vlada zemalja članica NATO otvoren je večeras u Čikagu, uz jake mere bezbednosti, ali i demonstracije više hiljada ljudi. Lideri 28 zemalja članica NATO najpre su minutom ćutanja odali poštu vojnicima poginulim u sukobima.
Otvarajući samit, generalni sekretar NATO Anders fog Rasmusen izjavio je da će saveznici učiniti sve kako bi uspela "tranzicija na avganistanske snage do kraja 2014. godine" kao što je i predviđeno. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
"Ujedinjeni smo u rešenosti da okončamo misiju" u Avganistanu, rekao je američki predsednik Barak Obama koji je domaćin samita.
Pedesetak šefova država i vlada iz celog sveta došli su na dvodnevni skup u Čikagu koji se održava pod jakim merama bezbednosti i koji je predstavljen kao "najvažniji" samit Alijanse od njenog stvaranja pre više od 60 godina.
Samit NATO prate i demonstracije više hiljada ljudi nezadovoljnih ratom u Avganistanu, klimatskim promenama i smanjivanjem sindikalnih prava. Današnje demonstracije, najveće u Čikagu u poslednjih nekoliko godina, trebalo bi da se okončaju kod kongresnog centra gde se održava samit Severnoatlantskog saveza. Neki od demonstranata traže ukidanje NATO.
Na demonstracijama učestvuju mirovni aktivisti, ratni veterani, ali i ljudi koji žele da iskažu nezadovoljstvo zbog ekonomskih prilika.
Američki predsednik i njegovi saveznici na samitu ranije su saopštili da će u Mediteranu biti razmešten američki ratni brod sa presretačima i sa rano-upozoravajućim radarskim sistemom pod komandom baze NATO u Ramštajnu, u Nemačkoj. Sistem anti-raketnog štita trebalo bi da postane potpuno operativan 2018. godine.
Predsednik SAD rekao je da je strategija izlaska NATO iz Avganistana do kraja 2014. godine na "dobrom putu" i da ima međunarodnu podršku, ali je upozorio i na teške dane koji predstoje.
"Ono što ovaj samit NATO predstavlja jeste da je svet stao iza strategije koju smo razvili", rekao je on uoči otvaranja samita NATO pošto se sastao sa avganistanskim predsednikom Hamidom Karzaijem.
Obama je, međutim, ukazao da ostaje još mnogo toga da se uradi.
"Biće teških dana, ali smo uvereni u činjenicu da smo na dobrom putu", dodao je on.
Karzai je kazao da je važno završiti prenošenje odgovornosti za bezbednost na avganistanske snage do kraja 2014. kako njegova zemlja više ne bi bila "teret" međunarodnoj zajednici.
"Avganistan nestrpljivo očekuje kraj ovog rata", rekao je Karzai i dodao da će Avganistan raditi na "obnovi i razvoju dobrog upravljanja".
Ključni samit
"Lideri zemalja Severnoatolantskog saveza večeras se sastaju u Čikagu na ključnom samitu, u ključnom trenutku, jer će biti donete odluke od životnog značaja za bezbednost Severne Amerike i Evrope i za budućnosti saveznika", izjavio je uoči samita generalni sekretar NATO Rasmusen.
Kako je ranije najavio, na samitu će biti donete odluke za "očuvanje bezbednosti Avganistana sada i u idućim godinama, i da NATO ostane jak i sposoban u 21. veku i da svoju globalnu mrežu partnera održi čvrstom", ukazao je on.
Na ovom samitu, kako su uočili naročito analitičari u Aziji i izvan zemalja NATO, neće biti predstavnika Kine, Rusije i Indije iako zainteresovane za zbivanja u Avganistanu, na Bliskom istoku, Aziji, Sredozemlju. Poziv liderima trinaest zemalja da učestvuju na samitu time ukazuju na buduće globalno savezništvo koje NATO želi da izgradi u svetu.
Izgledni kandidat republikanaca na američkim predsedničkim izborima Mit Romni se takođe oglasio rekavši da je "vojno jačanje Saveza od presudne važnosti" i da je "za uspeh NATO nužna jaka vodeća uloga Amerike".
U komentarima američke i zapadnoevropske štampe se posebno podvlači nedoumica oko mogućnosti NATO saveznika da nađu nužne četiri milijarde dolara godišnje za finansiranje avganistanske vojske i policije posle povlačenja glavnine od 130.000 snaga NATO i partnera iz Avganistana krajem 2014. godine.
S tim u vezi se posebno traži da evropski saveznici daleko više plate i da preuzmu odgovornost za bezbednost Evrope, budući da SAD žele da težište vojne, političke i ekonomske strategije pomere ka azijsko-pacifičkom području gde žele da zaustave širenje uticaja Kine.
Kako tvrdi britanski list "Gardijan", Obama će od avganistaskog predsednika Hamida Karzaija zahtevati da pokrene dijalog s islamističkim protivnicima, talibanima, radi postizanja političkog rešenja.
Rasmusen je naveo da će se lideri NATO sastati i liderima "trinaest najaktivnih partnera" u Evropi, Aziji i na Bliskom istoku "jer su danas izazovi bezbednosti svetski i otuda zahtevaju globalna rešenja".
Hrvatska ostaje u Avganistanu do 2015.
Na samitu učestvuje i Hrvatska, koju će predstavljati premijer Zoran Milanović, ministarka spoljnih i evropskih poslova Vesna Pusić i ministar odbrane Ante Kotromanović.
Hrvatska je odlučila u Avganistanu ostati do 2015. kao i sve druge članice NATO-a i da je ponosna na preko 300 oficira, podoficira i vojnika koliko ih je u misiji. Milanović se u Čikagu ranije sastao s predstavnicima tamošnje hrvatske zajednice.
"Hrvatsku otvaramo ozbiljnom poslu i od nje nameravamo napraviti zemlju jasnih, transparentnih i predvidljivih pravila i fer utakmice u poslu", rekao je Milanović.
Protesti u Čikagu i Briselu
Više hiljada demonstranata okupilo se, pred početak samita NATO, u centru Čikaga odakle će se kasnije uputiti do kongresnog centra gde se održava godišnji skup Alijanse.
Demonstrantima su se priključili i simpatizeri pokreta Okupiraj, koji su prethodno protestovali i u blizini Kemp Dejvida, tokom održavanja samita G8. Među demonstrantima su i mirovni aktivisti i ratni vojni veterani. Čikaška policija je najavila da će intervenisati ako demonstracije postanu nasilne, pojačavši svoje prisustvo u odnosu na subotu.
Međunarodna organizacija "Hjuman rajts voč" je ocenila da su avganistanske vlasti veoma slabe i da se teško mogu odupreti pokušaju talibana da podriju vlast, i upozorila na opasnost od opšteg građanskog i versko-etničkog rata.
Javno mnjenje u Evropi i SAD protivi se ratu u Avganistanu, a većina Amerikanaca sada smatra da je pobeda nemoguća ili da nije vredna dalje borbe.
Stotinjak ljudi protestovalo je ranije danas i u Briselu zbog samita NATO koji počinje u Čikagu. Demonstranti su osudili "ratnu politiku NATO" i činjenicu da samo 28 zapadnih zemalja članica odlučuju tokom tog samita o svetskim geostrateškim pitanjima.
"NATO je ratna mašina koja želi da vlada svetom kroz vojne sukobe. Ona odgovoara na društveno-ekonomske i ekološke probleme vojnim putem umesto da rešava njihove osnovne uzroke - pljačkanje trećeg sveta, komercijalnu nejednakost koja dovodi do siromaštva", rekao je Mario Fransen, portparol pokreta Intal koji je organizovao demonstracije.
Demonstranti su uzvikivali da "pod lažnim pretekstom odbrane ljudskih prava NATO preti, uništava i ponižava najslabije".
Rasmusen: Stezanje kaiša
Rasmusen je dodao da će se samit NATO danas - prvog dana, "posvetiti bezbednosti u vremenima 'stezanja kaiša' kako bi se obezbedilo da atlantski saveznici budu sposobni da se uhvate u koštac s izazovima i u vreme kada se borimo s ekonomskim teškoćama".
Biće, po rečima Rasmusena, utvrđen paket konkretnih mera za "mudru odbranu" i prvi korak u dogradnji sistema raketne odbrane.
"Sutra ćemo uobličiti sledeću fazu našeg angažovanja u Avganistanu što znači da će biti utvrđen celovit plan prenošenja odgovornosti za bezbednost na avganistanske vlasti do kraja 2014", rekao je Rasmusen, uz opasku da će "NATO podržavati vlasti u Kabulu na dugi rok".
Na pitanje novinara kako gleda na izjavu predsednika Francuske Fransoa Olanda o tome da će povući sve borbene trupe svoje zemlje iz Avganistana, Rasmusen je uzvratio da je Oland takođe rekao da je Francuska spremna podrži Avganistan na drugi način.
To se uklapa u strategiju NATO da vlasti u Kabulu preuzmu odgovornost za bezbednost, uz postepeno smanjivanje broja NATO i partnerskih trupa i uz prelazak sa borbenih na zadatke pomaganja avganistanskoj vojsci i policiji, zaključio je Rasmusen.
Generalni sekretar NATO je ocenio danas da će međunarodna koalicija u Avganistanu ostati neokrnjena, uprkos planovima Francuske da ranije povuče svoje vojnike.
"Neće biti nikakvog ishitrenog povlačenja", rekao je Rasmusen. "Naš cilj, naša strategija i rokovi ostaju nepromenjeni".
Neugodna pitanja za premijera Hrvatske u formularu za vizu SAD
Odlazak hrvatskog premijera Zorana Milanovića u Čikago pratila je svojevrsna afera s neugodnim pitanjima s kojima se hrvatski premijer suočio pri popunjavanju formulara za dobijanje američke vize, poput pitanja da li je terorista ili da li će se u SAD baviti prostitucijom.
Vlada u Zagrebu je negativno reagovala ističući da su takva pitanja nepotrebna jer je Hrvatska članica NATO-a.
Informaciju je komentarisao i američki ambasaor u Hrvatskoj Džejm Foli, rekavši da su pitanja, pa i ona neugodna, standardna bezbenosna procedura za dobijanje američke vize za sve građane.
Van Rompej: Misije EU deluju rame uz rame sa NATO
Predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej izjavio je danas, uoči samita NATO u Čikagu, da su Evropska unija i severnoatlantski savez strateški partneri i da njihove misije na Zapadnom Balkanu, u Avganistanu i u Somaliji zajednički deluju. Rompej je pred samit NATO-a u Čikagu rekao da je uloga EU od ključnog značaja za evropsku bezbednost.
"Pre svega, Evropa je zbog svog sveobuhvatnog pristupa, od trgovine i razvoja do sprečavanja sukoba i upravljanja krizom, u dobroj poziciji da odgovori na današnje složene bezbednosne izazove", rekao je Van Rompej.
On je naveo da vojne misije EU, koje deluju pod patronatom Zajedničke bezbednosne i odbrambrene politike, deluje "rame uz rame" sa NATO na Zapadnom Balkanu, u Avganistanu i u borbi protiv pirata u vodama Somalije.
Sa druge strane, on je priznao da izdvajanja za odbranu evropskih članica NATO nisu adekvatna, i istakao da treba spojiti resurse kako bi se smanjili troškovi i povećala efikasnost.
Monti se ranije vraća sa samita zbog zemljotresa
Premijer Mario Monti odlučio je da skrati svoj boravak na samitu u Čikagu i vraća se u Italiju gde se prošle noći dogodio jak zemljotres, a prethodno i teroristički
napad.
"Zbog ozbiljnih događaja s kojima ste upoznati, on (Monti) će učestvovati u prvom danu rada samita, a zatim će ostaviti ministra spoljnih poslova Đulija Tercija da ga predstavlja drugog dana", rekao je Montijev portparol.
Gruevski: Besmisleno prisustvo Makedonije na samitu
Predsednik makedonske vlade Nikola Gruevski izjavio je danas da je besmisleno prisustvo delegacije njegove zemlje na samitu u Čikagu, pošto Makedonija neće dobiti poziv za članstvo u NATO. Objašnjavajući zašto on nije u državnoj delegaciji na samitu NATO-a, koju predvode predsednik Đorđe Ivanov i ministar spoljnih poslova Nikola Poposki, Gruevski je ukazao da smatra da i ova delegacija predstavlja previsoki nivo u takvim okolnostima.
"Da sam na mestu predsednika ne bih otišao, a nisam siguran ni da li je trebalo i da ministar bude tamo u uslovima jednog ovakvog ignorisanja od strane NATO-a tokom proteklog perioda", kazao je Grueski.
On smatra da najmoćnije zemlje NATO-a pokazuju nezainteresovanost za Makedoniji kako bi "po svaku cenu bile na usluzi Grčkoj".
"Glavni krivac ima ime i zove se Grčka. Bez sumnje to je zemlja koja poslednje dve decnije svim snagama koči naš razvoj i napredak, ulaže velike resurse u to, troši veliki politički kredit i pitanje u vezi s nama koristi za svoje unutrašnjopolitičke ciljeve i populističku propagandi. I sve sa jedinim ciljem da promeni ime naše države", kazao je Gruevski.
Povezane vesti: Čikago: Uhapšena i četvrta osoba zbog sumnje za terorizam Rasmusen: Antiraketni sistem NATO u Evropi prošao testove Rasmusen: Euleks nedovoljno osposobljen Barozo i Rasmusen razgovarali o Kosovu Masovna hapšenja anti-NATO demonstranata u Briselu
Pogledaj vesti o: NATO skup, NATO
