Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Maj.2012, 20:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rasmusen: Ključni samit NATO, u ključnom trenutku

ČIKAGO/BRISEL -

Lideri zemalja Severnoatolantskog pakta (NATO) večeras se sastaju u Čikagu na "ključnom samitu, u ključnom trenutku, jer će biti donete odluke od životnog značaja za bezbednost Severne Amerike i Evrope i za budućnosti saveznika", izjavio je generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen.

Na samitu, uz učešće lidera 60 zemalja i svetskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << organizacija, koji će otvoriti predsednik SAD Barak Obama, biće donete odluke za "očuvanje bezbednosti Avganistana sada i u idućim godinama, i da NATO ostane jak i sposoban u 21. veku i da svoju globalnu mrežu partnera održi čvrstom", ukazao je Rasmusen.

Izgledni kandidat republikanaca na američkim predsedničkim izborima Mit Romni se takođe oglasio rekavši da je "vojno jačanje Saveza od presudne važnosti" i da je "za uspeh NATO nužna jaka vodeća uloga Amerike".

Okupljanje demonstranata u centru Čikaga

Više hiljada demonstranata okuplja se, pred početak samita NATO, u centru Čikaga odakle će se kasnije uputiti do kongresnog centra gde se održava godišnji skup Severnoatlantske alijanse.

Kako prenose agencije, demonstranti nose transparente "NATO idi kući" kao i američke zastave okrenute naopačke uzvikujući parole protiv rata.

Demonstrantima su se priključili i simpatizeri pokreta Okupiraj, koji su prethodno protestovali i u blizini Kemp Dejvida, tokom održavanja samita G8.

Među demonstrantima su i mirovni aktivisti i ratni vojni veterani, navodi agencija Asošiejted pres.

Čikaška policija je najavila da će intervenisati ako demonstracije postanu nasilne, pojačavši svoje prisustvo u odnosu na subotu.

Demonstracije u Briselu

Stotinjak ljudi protestovalo je danas u Briselu zbog samita NATO koji počinje u Čikagu, u Sjedinjenim Državama, preneli su belgijski mediji.

Demonstranti su se okupili danas rano posle podne na stepenicama Berze u Briselu, noseći oko sto zastava zemalja koje ne učestvuju na NATO samitu.

Demonstranti su osudili "ratnu politiku NATO" i činjenicu da samo 28 zapadnih zemalja članica odlučuju tokom tog samita o svetskim geostrateškim pitanjima.

"NATO je ratna mašina koja želi da vlada svetom kroz vojne sukobe. Ona odgovara na društveno-ekonomske i ekološke probleme vojnim putem umesto da rešava njihove osnovne uzroke - pljačkanje trećeg sveta, komercijalnu nejednakost koja dovodi do siromaštva itd", rekao je Mario Fransen, portparol pokreta Intal koji je organizovao demonstracije.

Demonstranti su uzvikivali da "pod lažnim pretekstom odbrane ljudskih prava NATO preti, uništava i ponižava najslabije".

U komentarima američke i zapadnoevropske štampe se posebno podvlači nedoumica oko mogućnosti NATO saveznika da nađu nužne četiri milijarde dolara godišnje za finansiranje avganistanske vojske i policije posle povlačenja glavnine od 130 hiljada snaga NATO i partnera iz Avganistana krajem 2014. godine.

S tim u vezi se posebno traži da evropski saveznici daleko više plate i da preuzmu odgovornost za bezbednost Evrope, budući da SAD žele da težište vojne, političke i ekonomske strategije pomere ka azijsko-pacifičkom području gde žele da zaustave širenje uticaja Kine.

Kako tvrdi britanski list "Gardijan", presednik Obama će od avganistaskog predsednika Karzaija zahtevati da pokrene dijalog s islamističkim protivnicima, talibanima, radi postizanja političkog rešenja.

Međunarodna organizacija "Hjuman rajts voč" je u analizi u listu "Čikago Herald tribjun" ocenila da su avganistanske vlasti veoma slabe i da se teško mogu odupreti pokušaju talibana da podriju vlast, i upozorila na opasnost od opšteg građanskog i versko-etničkog rata.

Rasmusen je naveo da se "moraju imati razumna očekivanja od zemlje u ratnim uslovima, korupciji, švercu droge i u siromaštvu".

Rasmusen je naveo da će se lideri NATO sastati i liderima "trinaest najaktivnih partnera" u Evropi, Aziji i na Bliskom istoku "jer su danas izazovi bezbednosti svetski i otuda zahtevaju globalna rešenja".

"NATO će zato nastaviti saradnju s partnerima širom sveta da bi se očuvala bezbednost NATO, naših partnera i celog sveta", podvukao je generalni sekretar Severnoatlantskog saveza.

Na ovom samitu, kako su uočili naročito analitičari u Aziji i izvan zemalja NATO, neće biti predstavnika Kine, Rusije i Indije iako zainteresovane za zbivanja u Avganistanu, na Bliskom istoku, Aziji, Sredozemlju.

Poziv liderima trinaest zemalja da učestvuju na samitu u Čikagu time ukazuju na buduće globalno savezništvo koje NATO želi da izgradi u svetu.

Rasmusen je dodao da će se samit NATO danas - prvog dana, "posvetiti bezbednosti u vremenima 'stezanja kaiša' kako bi se obezbedilo da atlantski saveznici budu sposobni da se uhvate u koštac s izazovima i u vreme kada se borimo s ekonomskim teškoćama".

Biće, po rečima Rasmusena, utvrđen paket konkretnih mera za "mudru odbranu" i prvi korak u dogradnji sistema raketne odbrane.

"Sutra ćemo uobličiti sledeću fazu našeg angažovanja u Avganistanu što znači da će biti utvrđen celovit plan prenošenja odgovornosti za bezbednost na avganistanske vlasti do kraja 2014.", rekao je Rasmusen, uz opasku da će "NATO podržavati vlasti u Kabulu na dugi rok".

Odgovarajući na pitanje novinara kako gleda na izjavu predsednika Francuske Fransoa Olanda o tome da će povući sve borbene trupe svoje zemlje iz Avganistana, Rasmusen je uzvratio da je Oland takođe rekao da je Francuska spremna podrži Avganistan na drugi način.

To se uklapa u strategiju NATO da vlasti u Kabulu preuzmu odgovornost za bezbednost, uz postepeno smanjivanje broja NATO i partnerskih trupa i uz prelazak sa borbenih na zadatke pomaganja avganistanskoj vojsci i policiji, zaključio je Rasmusen.
Pogledaj vesti o: NATO skup

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...