Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 29.Jun.2022, 06:59

NATO ozvaničio nove odnose: Rusija više nije saveznik već najznačajnija pretnja, poziv Finskoj i Švedskoj da se učlane

NATO je pozvao Švedsku i Finsku da postanu članice te vojne alijanse, navodi se u zajedničkom saopštenju koji je objavljen danas na samitu NATO u Madridu.

U dokumentu se ističe da će pristupanjem Švedske i Finske te zemlje biti bezbednije, NATO jači, a evro-atlantski region bezbedniji.

Rusija, koja je do sada bila označena kao saveznik, u saopštenju je opisana kao "najznačajnija i direktna pretnja bezbednosti saveznika".

Navodi se i >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da je NATO obećao da nastavi da pruža pomoć Ukrajini i usaglasio paket pomoći za modernizaciju odbrambenog sektora te zemlje, prenosi Rojters.

Dodaje se da je Alijansa odlučila i da značajno ojača sopstvenu odbranu i odvraćanje.

U dokumentu stoji da su se saveznici obavezali da rasporede dodatne robustne snage visoke pripravnosti na istočnom krilu.

NATO je u saopštenju Kinu opisao kao izazov za interese, bezbednost i vrednosti Alijanse i kao zamlju koja pokušava da podrije međunarodni poredak zasnovan na pravilima.

Stoltenberg: Spremni smo da dugoročno podržimo Ukrajinu

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas u Madridu da su saveznici Alijanse spremni da dugoročno podrže Ukrajinu i najavio dodatnu vojnu podršku Kijevu.

"Ukrajina može da računa na nas koliko god je potrebno", rekao je Stoltenberg na konferenciji za novinare drugog dana samita NATO u Madridu, prenosi Rojters.

Poručio je da su lideri dogovorili sveobuhvatan paket pomoći Ukrajini, uključujući gorivo, medicinske potrepštine, opremu za suzbijanje mina i stotine sistema protiv bespilotnih letelica.

Pendarovski: Rat u Ukrajini doneo nove pretnje za region

Predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski poručio je danas da je rat u Ukrajini izazvao dodatne hibridne pretnje na one sa kojima se suočava Zapadni Balkan u proteklom periodu.

Na pitanje Tanjuga u Madridu da prokomentariše situaciju na Zapadnom Balkanu u svetlu rata u Ukrajini, Pendarovski je naglasio da se konkretno Severna Makedonija suočava u poslednje četiri godine sa hibridnim pretnjama koje je stižu od Rusije od 2018. i referenduma o promeni imena države, što je bio uslov da pristupi NATO-u.

"Rat u Ukrajini je izazvao dodatne hibridne pretnje sa kojima se suočavamo u poslednje četiri godine. Govoreći specifično o Severnoj Makedoniji, mogu reći da se suočavamo sa hibridnim pretnjama koje nam stižu od Ruske Federacije od 2018, još od našeg referenduma o imenu, kada smo promenili ime kako bi mogli da pristupimo NATO alijansi", kazao je Pendarovski u Madridu, gde učestvuje na dvodnevnom samitu NATO.

On je rekao da postoji još nekoliko osetljivih pitanja na Zapadnom Balkanu i konkretno naveo KiM i Republiku Srpsku i upozorio da bi one mogle da dovedu do destabilizacije u regionu.

"I postoji još par osetljivih pitanja u regionu, to svi znaju, Kosovo, Republika Srpska, par osetljivih pitanja kojih bi svi trebalo da budu svesni, ne samo zemlje Zapadnog Balkana, već i sve zapadne zemlje članice, koje bi trebalo da obrate pažnju na ova osetljiva pitanja u regionu. U suprotnom, negde će početi destabilizacija regiona", smatra predsednik Severne Makedonije.

"Ratovi su nepredvidivi, ali moramo biti spremni na duge staze", rekao je generalni sekretar NATO.

Na pitanje novinara kada bi Ukrajina potencijalno mogla da se pridruži NATO, Stoltenberg nije dao konkretan odgovor, ali je ponovio da su vrata Alijanse "otvorena", prenosi Bi-Bi-Si.

"Sada je fokus na podršci Ukrajini na bojnom polju, jer ne samo da se zemlja bori za sopstvenu nezavisnost, već se bori i za vrednosti važne za NATO", rekao je on.

Kako je dodao, to uključuje suverenitet, teritorijalni integritet svake nacije i bezbednost.

On je potvrdio da su Finska i Švedska zvanično pozvane da se pridruže vojnom savezu i to je nazvao "najbržim procesom pristupanja ikada" i dodao da se očekuje da će se brz napredak nastaviti.

Govoreći o vremenskom okviru kada bi dve nordijske zemlje mogle da pristupe Alijansi, Stoltenberg je ponovio da svih 30 parlamenata država članica NATO sada moraju pojedinačno da ratifikuju zahteve Finske i Švedske.

Iako je rekao da ne može ništa da obeća u ime tih parlamenata, poruka je da u celoj Alijansi postoji snažna volja da se radi sa parlamentima kako bi oni mogli da ratifikuju zahteve što je pre moguće.

Šolc: NATO će slati oružje Ukrajini dok je to potrebno

Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je danas u Madridu da će NATO saveznici nastaviti da snabdevaju Ukrajinu oružjem koliko god je to potrebno.

"Dobro je što zemlje koje su ovde okupljene, ali i mnoge druge, daju svoj doprinos kako bi Ukrajina mogla da se odbrani, obezbeđivanjem finansijskih sredstava, humanitarne pomoći, ali i pružanjem oružja koje je Ukrajini hitno potrebno", poručio je Šolc na samitu NATO u Madridu.

Dodao je da je poruka NATO da će nastaviti to da čini, i to intenzivno, sve dok je potrebno da se omogući Ukrajini da se brani.

Bajden: SAD menjaju stav sile u Evropi zbog pretnji iz Rusije

Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je danas tokom samita NATO u Madridu da Sjedinjene Američke Države menjaju svoj stav sile u Evropi na osnovu pretnji koje dolaze iz Rusije.

Potvrdio je da će SAD povećati broj razarača u Španiji sa četiri na šest, prenosi agencija Rojters.

Naveo je da će Vašington poslati dve dodatne eskadrile F-35 u Veliku Britaniju i uspostaviti štab 5. armije u Poljskoj.

"SAD dugoročno jačaju vojno prisustvo u Evropi"

Kumoc: Jasan znak da SAD povećava prisustvo u Poljskoj

Najava američkog predsednika Džozefa Bajdena da će u Poljskoj biti uspostavljen štab 5. armije pokazuje da Vašington namerava da poveća svoje prisustvo u zemlji, izjavio je danas savetnik poljskog predsednika za spoljnu politiku Jakub Kumoč.

"To je uspeh koji proizilazi iz dugih i doslednih pregovora o ovom pitanju i, u isto vreme, veoma jasan znak da Amerikanci nameravaju da povećaju, a ne da smanje svoje prisustvo u Poljskoj", rekao je Kumoč za Rojters u tekstualnoj poruci.

Prethodno je američki predsednik Džozefa Bajden izjavio na samitu NATO u Madridu da će Vašington uspostaviti štab 5. armije u Poljskoj.

Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je danas po dolasku na samit NATO u Madridu da SAD dugoročno jačaju vojno prisustvo u Evropi, uključujući Veliku Britaniju, Španiju, Poljsku i baltičke zemlje.

"Danas najavljujem da će Sjedinjene Države poboljšati položaj naših snaga u Evropi i odgovoriti na promenu bezbednosnog okruženja, kao i da će ojačati našu kolektivnu bezbednost", rekao je Bajden, prenosi agencija AP.

Najavio je da će Vašington poslati dve dodatne eskadrile F-35 u Veliku Britaniju i uspostaviti štab 5. armije u Poljskoj.

"U Poljskoj ćemo uspostaviti stalni štab, 5. armijski korpus SAD, i ojačati kompatibilnost SAD-NATO na celom istočnom krilu", poručio je Bajden.

Potvrdio je da će SAD povećati broj razarača u Španiji sa četiri na šest i da će ojačati važdušnu odbranu i druge kapacitete u Nemačkoj i Italiji.

Dodao je da SAD pojačavaju i svoje rotaciono raspoređivanje trupa u baltički region.

Precizirao je da SAD jačaju svoju prisutnost u Evropi, kako bi ojačale regionalnu bezbednost nakon ruskog napada na Ukrajinu.

Na sastanku sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom u Madridu, Bajden je rekao da je "NATO jak i ujedinjen, a koraci koje će preduzeti tokom ovog samita dodatno će povećati njihovu zajedničku snagu''.

Angažovano 10.000 bezbednjaka

Oko 10.000 pripadnika bezbednosnih snaga raspoređeno je širom Madrida uoči današnjeg početka dvodnevnog samita NATO, na kojem će se okupiti šefovi država i vlada 30 država članica NATO i još desetak lidera partnerskih zemalja, u jeku rata u Ukrajini koji je izazvao najveću bezbednosnu krizu od Drugog svetskog rata.

Danas su predviđene dve radne sednice na nivou šefova država ili vlada, a u četvrtak, poslednjeg dana samita, jedna radna sednica na najvišem nivou.

U Madridu su raspoređene velike policijske snage u okviru najveće bezbednosne operacije u nedavnoj istoriji Španije pre početka samita, na kojem se očekuje oko 5.000 učesnika.

Policajci na konjima i pešice patroliraju gradom, a vazdušni prostor štiti više desetina helikoptera.

Prema navodima španskog Ministarstva odbrane, u visokom stanju pripravnosti su i borbeni avioni i protivvazdušna odbrana.

Informacione mreže su pod pojačanim nadzorom zbog opasnosti od kibernetičkih napada.

Budući da su delovi grada blokirani zbog samita, španske vlasti pozvale su građane Madrida da narednih dana svi koji mogu rade od kuce.

Osim lidera 30 država članica NATO-a na samit su pozvani lideri još desetak zemalja, među kojima su Australija, Novi Zeland, Japan, Južna Koreja i Gruzija.

Za sada nije potvrđeno da li će na samit doći i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ili će se učesnicima sastanka obratiti video-vezom.

U Madridu su i lideri Švedske i Finske, država koje su aplicirale za članstvo u NATO.

Na sastanku učestvuju i lideri EU - predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, uoči samita u Madridu, izjavio je da će NATO povećati broj vojnika u visokoj pripravnosti sa oko 40.000 na više od 300.000, preneo je Rojters.

Na dnevnom redu sastanka na vrhu je pitanje kako ruski napad na Ukrajinu i nova bezbednosna realnost u Evropi utiču na pristup NATO-a odbrani i odvraćanju.

Među prioritetima je i rastući uticaj Kine i bezbednosne posledice klimatskih promena, zatim druge pretnje poput terorizma i nestabilnosti na severu Afrike i u Sahelu.

Švedska i Finska će se brzo učlaniti u NATO

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas u Madridu da očekuje brzu ratifikaciju prijema Švedske i Finske u članstvo Severnoatlantskog vojnog saveza.

"Već ćemo na samitu doneti odluku da pozovemo Švedsku i Finsku da postanu članice, to je do sada nezabeležena brzina", saopštio je Stoltenberg novinarima po dolasku na samita NATO-a, prenosi Rojters.

Dve zemlje podnele su zahtev za članstvo u Alijansi sredinom maja, navodi britanska agencija.

Posle poziva, potrebno je sprovesti proces ratifikacije u 30 parlamenata. To uvek potraje neko vreme, ali takođe očekujem da će to proći prilično brzo, jer su saveznici spremni da pokušaju da se taj proces ratifikacije odvija najbrže moguće", pojasnio je generalni sekretar NATO.

Stoltenberg je po dolasku na samit alijanse u Madridu rekao i da se saveznici NATO-a sastaju u trenutku "najozbiljnije bezbednosne krize sa kojom smo se suočili'',kao i da će ovo će biti istorijski i samit izrazitih promena, navodi Rojters.
Pogledaj vesti o: NATO skup

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...