Izvor: BKTV News, 11.Sep.2014, 11:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Igra sankcija: produžeci

Nekako na talasu odluka sa nedavnog samita NATO-a u Velsu, čelnici Evropske Unije nastavili su pritisak na Rusiju, usvajanjem novog paketa sankcija protiv Rusije zbog krize u Ukrajini, i pored činjenice da je pre nekoliko dana u Minsku postignut sporazum o prekidu vatre u Ukrajini.
  >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News <<

 
Ta činjenica je navela lidere EU da odlože primenu novog paketa sankcija prema Rusiji, dok se ne vidi kako će se odvijati situacija sa primenom sporazuma iz Minska. Ili tu ima i nečega drugog, odnosno ozbiljnog strahovanja pojedinih zemalja EU od novih kontra sankcija Rusije. Ovoga puta, sankcijama su obuhvaćene i velike ruske naftne kompanije Rosnjeft, Transnjeft i Gaspromnjeft, kojima će biti ograničen pristup tržištu kapitala Evropske Unije. I ovoga puta, sektor gasa odnosno Gasprom ostao je van udara sankcija, i pored činjenice da je ovoga puta pod udar sankcija pala naftna kompanija Gaspromnjeft koja je deo koncerna Gasprom.
 
Pomenute tri naftne kompanije ispunjavaju kriterijume koje su utvrdili visoki funkcioneri zemalja članica EU za uvođenje novih restrikcija ruskim bankama i vojnim i naftnim kompanijama u kojima je udeo države veći od 50 odsto. Isto tako, biće zabranjen izvoz oružja u Rusiju, kao i takozvane robe dvostruke namene, koja se može koristiti kako u vojne, tako i u civilne svrhe. Nove sankcije obuhvataju i zabranu izvoza opreme za istraživanje i eksploataciju nafte, što će Rusiji otežati pristup naftnim nalazištima u arktičkom pojasu.
 
Ovakva struktura sankcija i njihovo odloženo dejstvo očigledno predstavlja kompromis sa stavom zemalja članica EU koje su tražile neizostavno stupanje na snagu novog paketa sankcija protiv Rusije, i zemalja koje se protive stupanju na snagu novih sankcija Rusiji, obzirom na rizike od kontra sankcija.
 

 
Naime, posle pretnje ruskog premijera Dmitrija Medvedeva da bi kao kontra sankcije Rusija mogla da zabrani prelete ruske teritorije za avio kompanije iz EU, ponovo jep produbljena zabrinutost pojedinih zemalja EU posledicama ,,ruskog odgovora“ na sankcije EU. Na primer, u slučaju takvih ruskih sankcija, vazdušni saobraćaj nad Finskom bi praktično bio blokiran. Isto tako, u slučaju takvih kontra sankcija, gubici za evropske avio kompanije bi bili izuzetno veliki, i veoma bi se negativno odrazili na njihovo poslovanje, obzirom i na krizu koja još uvek traje u segmentu avio saobraćaja.
 
Evropska Unija još uvek nije uspela da amortizuje ni deo posledica zabrane izvoza poljoprivrednih proizvoda u Rusiju, a već se suočava sa mogućnošću novog sektorskog udara, takodje u jednom veoma osetljivom segmentu – avio saobraćaju. Očigledno je da zvanična Moskva prilično uspešno cilja sa svojim kontra sankcijama, iako je izvesno da sankcije nanose ozbiljnu štetu i ruskoj ekonomiji.
 
Dobro je što je postignuto primirje u Ukrajini, i što postoje izvesne šanse da se pokrene politički dijalog za rešenje krize u toj zemlji, i što su visoki zvaničnici EU najavili da bi sankcije mogle biti preispitane u zavisnosti od razvoja situacije u Ukrajini. Jer je činjenica da bi dugoročne posledice medjusobnih sankcija izmedju Rusije i EU mogle ozbiljno da ugroze ekonomsku stabilnost čitave Evrope, ali i šanse za privredni oporavak zemalja EU. Isto tako, i druge evropske zemlje, koje su tek posredno povezane sa celom pričom, poput Srbije i drugih zemalja kandidata za članstvo u EU, mogle bi da pretrpe nenadoknadivu ekonomsku štetu u balansiranju izmedju svojih ekonomskih interesa i pokušaja da se usklade sa jedinstvenom spoljnom politikom Evroske Unije. „Ni luk jeli, ni luk mirisali……“.
 
Autor: Zoran Pavić
 
 
 
The post Igra sankcija: produžeci appeared first on BK Televizija - BKTV News - Telefakt.
Pogledaj vesti o: NATO skup

Nastavak na BKTV News...