Izvor: Večernje novosti, 25.Apr.2018, 11:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Beogradske priče: Zlatno doba nesvrstanih

Tokom 1961. godine naš glavni grad je bio politički centar sveta zbog međunarodnog samita. Za ovu priliku izgrađeno je 40 novih ulica, uređeni su izlozi, postavljen je i obelisk POČETKOM šezdesetih godina Beograd je na političkoj karti sveta dobio veoma značajno mesto, a tada je stekao popularnost do koje će teško više ikada dosegnuti. Bilo je to doba osnivanja Pokreta nesvrstanih zemalja, koje su svoje političko mesto pronašle na vetrometini između dva politički >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << zaoštrena bloka - NATO i Varšavskog ugovora. Ideja ondašnjeg jugoslovenskog rukovodstva, na čelu sa Josipom Brozom Titom, bila je da, zajedno sa Indijom, Egiptom i njihovim liderima udruži zemlje Trećeg sveta koje nisu bile sklone ratnim planovima Istoka i Zapada. Imena koja su obeležila deo političke scene tog doba bila su, pored Josipa Broza, indijski lider Džavaharlal Nehru, kao i egipatski Gamal Abdel Naser. OTPOR NEOKOLONIJALIZMU Istina, pre toga je održana Bandunška konferencija, nazvana po indonežanskom gradu Bandungu, još 1955. godine, na kojoj su učestvovale zemlje sa afričkog i azijskog podneblja koje su bile tek osamostaljene od kolonijalnog ropstva. Na tom samitu bilo je čak 29 zemalja. Priča o kolonijalizmu, ili neokolonijalizmu, poznato je svima. Tek, istorija onih koji su hteli da mu se odupru suštinski je počela iz Beograda.Uređenje grada: od izloga do bandera Na jugoslovenskim ostrvima Brioni, koji su ostali sinonim za rezidencijalni prostor Josipa Broza, sastali su se Naser, Nehru i Tito, kako bi potvrdili postulate svojih susreta sa Bandunške konferencije. Tada je ostalo zapisano kako je njihov susret bio posvećen onome što se odnosi na "sukob i zategnutost koji postoje danas u svetu i koji dovode do straha i strepnje i u sadašnje vreme i u odnosu na budućnost". (Zvuči poznato, zar ne?!)Gamal Abdel Naser PROČITAJTE I:Beogradske priče: Praktični saveti starog doba Prvobitno je postojala namera da skup ovih država ponese ime "Neangažovane zemlje", ali je ubrzo osmišljen umesniji naziv - "Nesvrstane".Sukarno Suštinski je njihovo "rodno mesto" bio Beograd, jer se prvi sastanak svih lidera održao upravo u našem gradu. Tada su se okupili predstavnici više od stotinu zemalja koji nisu hteli da pripadaju nekom od delova hladnoratovskog sukoba. Jedni nisu voleli Ameriku, drugi Sovjete, a treći su se trudili da ne mrze nikoga. Da ne bismo ulazili u analizu valjanosti celog pokreta, jer je kubanski vođa Fidel Kastro vukao na stranu SSSR, a neki drugi priželjkivali bliskost za Zapadom, suština je ipak bila da su mnoge države iskreno pokazale želju za sopstvenim rastom i pravom nezavisnošću. Tako se rodio ovakav pokret i zato se odvažio da se pokaže svetu baš u Beogradu. Doček na Starom aerodromu IZMEĐU DVA SVETA TE, 1961. godine, na Trgu Marksa i Engelsa (Kako se onda zvao trg koji sada zovemo po Nikoli Pašiću) bio je podignut poseban pres-centar, da bi ondašnje vlasti izgradile i naročiti obelisk, koji i sada stoji na kraju Brankovog mosta. U vreme o kojem pričamo gradonačelnik je bio Branko Pešić, čovek u čije vreme je grad umnogome izmenio svoje lice, a ostalo je zabeleženo, makar onima koji su skloni sarkazmu, da je bio prvi čovek koji je još 1971. godine najavio vreme u kojem će biti izgrađen beogradski metro. U suret samitu izgrađeno je 40 novih ulica, uređeni su vodovod i kanalizacija, a te godine su se pojavili i prvi blještavi simboli grada na Terazijama - svetleće reklame!Oba obeliska Tih dana su trotoari bili prepuni sveta koji se tiskao da vidi "druga Tita" i sve njegove goste, svi gradski pločnici bili su prepuni radoznalih koji žele da pozdrave lidere "trećeg sveta", kako smo često nazivali one koji su bili u krugu siromašnih, ali spremnih da se otrgnu od kolonijalnog ropstva, a ceo ambijent je ipak prizivao neku novu, drugačiju i bolju budućnost za sve one koji je žele. Kako nam je objasnio dr Kosta Nikolić, ekspert Instituta za savremenu istoriju, samiti, poput onog u Beogradu 1961. godine, bili su više neformalni do sedamdesetih godina, kada Nesvrstani postaju pravi pokret. - Bio je to deo Titove politike variranja između dva bloka - objašnjava dr Nikolić. - On je imao ključni problem u tome što ga je srce vuklo prema Moskvi, ali mu je politički pragmatizam nalagao okretanje prema Zapadu. Ambijent tokom Samita "RADOVAN TREĆI" I NAMIBIJA NISU svi bili oduševljeni našom neočekivanom bliskošću sa zemljama „Trećeg sveta“, a ostao je zabeležen i neprevaziđeni Zoran Radmilović i njegova legendarna predstava "Radovan Treći". Tada niko, uključujući i samog barda, nije znao šta će mu tačno pasti na pamet i šta će da izgovori tokom silnih improvizacija na sceni. U jednoj od poslednjih izvođenja u Ateljeu 212 - nasmejao se našoj "bliskosti" sa jednom od nesvrstanih zemalja, uz parolu: "Ko nas može, ko nas smije odvojit' od Namibije." GRADSKA POPULARNOST NIJE beogradska harizma postojala samo šezdesetih godina, već je i narednih decenija mnogo uglednih svetskih umetnika gostovalo u našem gradu. Upravo zbog neutralne pozicije između dva politička bloka do Beograda bi stizali umetnički velikani iz SSSR, poput Boljšog teatra, ali i mnogobrojne zvezde iz Holivuda i sa Zapada. Mada su "Beogradske priče" već pisale o tome, nije zgorega setiti se da ste u šetnji Terazijama mogli da sretnete Elizabet Tejlor i Ričarda Bartona, da se u međuvremenu, negde u Knez Mihailovoj "sudarite" sa Kirkom Daglasom, a da je u Narodnom pozorištu "Otela" glumio Lorens Olivije. Dok je Luis "Sačmo " Armstrong pre toga imao spektakularan koncert pod kupolama Sajma, u Hotelu "Moskva" odsedao je Alfred Hičkok... FOTO-DOKUMENTACIJA "BORBE" I TRAGANjE KAO i mnogo puta do sada "Beogradske priče" su imale veliku podršku od kolega iz Foto-dokumentacije "Borba", pa smo tako dobili snimke ovog važnog događaja. Podsećamo istraživače i sve koje interesuje prošlost našeg grada i države da im je dragocena dokumentacija kojom raspolaže ova renomirana kuća uvek na raspolaganju. “CIRKUS„ ZA GADAFIJA NIJE ovo bio jedini Samit nesvrstanih zemalja u našem gradu, već je održan još jedan, 1989. godine. Tada je najveći utisak ostavio ekscentrični libijski lider Moamer el Gadafi, koji je imao svoj poseban šator razapet u dvorištu libijske rezidencije. Ostalo je zabeleženo da je doveo šest kamila i dva konja, pored veoma ozbiljne i mnogobrojne pratnje. TITO I KENEDI POSLEDNjI državnik kojeg je primio američki predsednik Džon Kenedi bio je upravo Josip Broz. To se dogodilo 1963. godine, dve godine pošto je održan Samit nesvrstanih u Beogradu. Kako podseća dr Kosta Nikolić, tokom večere priređene njemu u čast, Tito je održao jedan govor, kada se, u diplomatskoj zdravici obratio američkom predsedniku rečima kako mu se "zahvaljuje na toplom prijemu, i želi mnogo zdravlja i dug život". Kenedi je ubijen tri nedelje kasnije.
Pogledaj vesti o: NATO skup,   NATO

Nastavak na Večernje novosti...