Izvor: Vesti-online.com, 02.Mar.2013, 13:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zamka generalove slobode
Osim njega lično i njegove familije i prijatelja, niko se u Srbiji nije preterano obradovao oslobađanju generala Momčila Perišića.
Milan Jovanović
Ne zbog njega, nego zbog Haga i Teodora Merona, koji je u četvrtak popodne pokušao da nam zamaže oči velikodušnom odlukom da Perišić nije kriv. Taj isti Meron je onomad na slobodu pustio najkrupnije zlikovce iz Oluje, isti taj Meron procenio je da je Haradinaj nevin kao bebica.
Naš general je >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << tako upao u loše društvo, ne svojom krivicom, već sticajem okolnosti. Haška aždaja je procenila da bi i nekog od Srba mogla da pusti iz alavih čeljusti, da se zapuše usta lajavom Vuku koji se baš naoštrio da tribunal istranžira pred Generalnom skupštinom UN.
Kao što je u svetu, pa i na Balkanu, postalo moda da se vraća nevinost ocvalim devojkama, tako je i Hag odlučio da zašije sramotu koja zjapi kao šaht i u kojoj nestaju i pravda, i ljudskost, i osnovna obaveza da svaka žrtva dobije zadovoljenje. Kao konac poslužio je gen. Perišić.
Zbog toga je radostan i Bruno Vekarić, srpski vicetužilac za ratne zločine. Hvala bogu, kaže Bruno, dokazasmo da nikakve veze naša herojska VJ nije imala sa zločincima i koljačima tamo preko Drine. Ako je ko i ubijao, ubijali su oni tamo, Radovanovi i Ratkovi, naši, bogme, jok.
A Bosanci i Hrvati, rezonuje Bruno, sad mogu da nam pljunu pod prozor sa svojim tužbama da smo genocidni. Neka visi Srpska, a mi se odmakosmo od vešala.
Nije lepo, g. Vekariću, tako rezonovati... To je kao kad rođeno dete ostavite vukovima da ih zamajava dok se vi pentrate na drvo. Nije valjda naše dupe vrednije od njihovog, uostalom krvarili su i zbog nas, gledali u Beograd kao u Boga jedinoga, makar zbog toga zaslužili su mrvu poštovanja, ma koliko vas Zapad pritiskao da ih se odreknete i pošaljete u Bakirovu džamahiriju.
Srbija je, posle Meronovog salta, na velikom ispitu. Osnovno pitanje na kome će kao država pasti, ili položiti ispit je da li će ova oglodana Meronova koska biti dovoljna da se Jeremiću zaglavi u grlu, pa da umesto osude Haga, kao dokazane antisrpske tvorevine, dočekamo bljutavu verziju, sličnu čuvenoj rezoluciji o Kosmetu, od koje na kraju nije ostao ni kamen na kamenu.
Da li je i ova presuda Perišiću, ustvari, bila još jedan pogani dil sa Amerikom, kako bi zvanični Beograd i predsednik sveta oličen u Vuku dobili izgovor da se od isterivanja pravde definitivno odustane?
Da li će se naši vlastodršci zadovoljiti time da se granica takozvanog genocida zaustavi na Drini, kao kada je Sloba udarao rampe ne bi li se ogradio od neposlušnog Radovana i još ćudljivijeg Ratka?
Koliko je aktuelni Beograd još spreman da se saginje zarad maglovitih obećanja? Da li će im general Perišić poslužiti za to da beslovesnom narodu konačno objasne da taj Zapad, ustvari, i nije toliko loš, pa ni taj Meron, velikodušni šef Žalbenog veća, koga smo, je l' da, možda prerano oklevetali?
U četvrtak uveče, baš na dan kada je generalu saopšteno da može da se pakuje i da će ga vladin avion vratiti u slobodu, nazvao me euforični drugar:
- Hitno kod mene na čast! Danas sam imao prvu mušteriju!
Drugar je, inače, novopečeni prevoznik mrtvaca, koji se žalio da narod slabo umire, a i oni što umru provozaju se s drugim.
Ne znam zašto, ali mi je odmah Perišić pao na um. Tačnije, Srbija, kojoj ovako sateranoj u ćošak i izbezumljenoj od poniženja, straha i bede, tako malo treba da se obraduje.
Generalu Perišiću, naravno, dug život i dobro zdravlje, dobro je kad bilo koji Srbin smakne s vrata hašku omču.
Samo da za njegovu slobodu Srbija opet ne trampi ponos i izda sopstvena obećanja.
Pogledaj vesti o: Momčilo Perišić
Nastavak na Vesti-online.com...
