Izvor: B92, 27.Avg.2018, 14:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prva domaća platna kartica: Povratak nove - stare "dine“
Mlađan Dinkić je ideju nacionalnog plaćanja uveo 2003. Da li je nova guvernerka vraća u istom obliku, nakon 15 godina?
Bankari je već uveliko reklamiraju kao "prvu domaću platnu karticu", a ime joj je dala sama guvernerka Narodne Banke Srbije Jorgovanka Tabaković.
Objasnila je da će svako ko želi da ima karticu za plaćanje, morati da dobije i "dinu", a da je ona "obavezna jer je domaća".
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Ova kartica se ipak nije pojavila kad i priča o njoj, odnosno pre nekoliko meseci.
Postoji punih 15 godina, a idejni tvorac je jedan od prethodnih guvernera NBS - Mlađan Dinkić. I tada su njeni glavni zadaci bili gotovo identični kao sada.
O tome koliko je dobra tada donela potrošačima, ekonomisti se ne slažu. Uvođenje kartice prati i istraga Evropske komisije, koja treba da utvrdi da je Srbija na ovaj način narušava konkurenciju.
Da li će danas korisnici moći da uštede uz pomoć "nacionalne" kartice zavisi od toga - koliko je budu koristili, objašnjavaju iz Organizacije potrošača "Efektiva".
Za svakog građanina Srbije koji ima tekući račun i platnu karticu od 17. avgusta obavezna je i "dina". Ova odluka je ozvaničena donošenjem Zakona o međubankarskim naknadama, a bankari su već počeli da šalju klijentima poruke o novom pravilu.
"Dina" kartica je deo nacionalnog programa i po svom karakteru je debitna, što znači da građani preko nje mogu da raspolažu novcem koji imaju na tekućem računu bilo koje banke.
Mogu da je koriste i za podizanje gotovine na šalterima banaka i na bankomatima. Radi i u inostranstvu, ali samo na određenim mestima.
Građani njome mogu da plaćaju i preko interneta, ali samo u zemlji.
Izdavanje je besplatno, a provizija za korišćenje po transakciji je 2,18 dinara, koji odlaze u budžet Srbije. Proviziju ne plaća građanin koji koristi karticu, već trgovac (prodavnica, na primer) kod koje je koristi.
Država je odluku o uvođenju obavezujuće "dine" objasnila i time što je provizija za strane postojeće kartice - oko 12 dinara, a da se taj novac ne sliva u srpsku kasu.
Gde su i šta rade bivši srpski ministri finansija
Oni imaju plan kako da đubre pretvore u novac
"Idejni kreator projekta nacionalne kartice konstatovao je da je njen razvoj već doprineo znatnom smanjenju sive ekonomije i povećanju budžetskih prihoda.
Apelovao je na bankare da smanje provizije. Masovnije korišćenje nacionalne platne kartice može da doprinese da ona postane atraktivna i za kobrendiranje sa nekim vodećim internacionalnim sistemom".
Iako se čini da je ovo poslednja vest kojom se brani uvođenje "dina" kartice, zapravo je stara deceniju i po. Iako više nije bio guverner, Mlađan Dinkić je te 2004. godine došao u NBS da kao idejni tvorac proslavi godinu dana od uvođenja "dina" kartice.
"Dina" kroz godine
Dejan Gavrilović, Organizacija potrošača i udruženje bankarskih klijenata "Efektiva"
Povećanjem udela korišćenja "dina" kartica u kartičarskom sistemu plaćanja u zemlji, potrošači u Srbiji mogu, ali i ne moraju da osete konkretnu korist. Svakako se to neće desiti na kraći rok.
Postojeće kartičarske kompanije su godišnje ostvarivale prihod od kartičarskih provizija u visini od oko 30 miliona evra. "Dina" kartica sa sobom nosi provizije koje su oko četiri do pet puta niže, što znači da se bore za prihod od oko šest do osam miliona evra godišnje.
Dokle god su kartice stranih kompanija u upotrebi, a njihove provizije veće od "dine", trgovci će morati da drže cene na istom nivou. Trenutno automatsko spuštanje cena u trgovinama neće biti moguće jer bi tada u slučaju plaćanja inostranom karticom, trgovac bio na gubitku.
U ovom trenutku nije izgledno da će potrošači, ali i trgovci, osetiti korist od primene "dina" kartice, ali masovnija upotreba domaćeg brenda svakako može naterati inostrane da spuste svoje provizije ne bi li zadržali što veći udeo na tržištu platnih kartica.
Penzioner Đorđe Zlatković kaže za BBC na srpskom da je "načuo nešto da država uvodi svoju karticu."
"Odlična odluka. Samo još da ukinu strane banke, država treba da preuzme sve to. Treba da se vrate stara vremena."
Ana Pavlović, studentkinja iz Aranđelovca, koja već radi u Beogradu, kaže da joj je stigla poruka od banke da mora da uzme još jednu karticu kad bude vadila novu.
"Već sam zadovoljna karticom koju imam. Samo ću da je stavim u novčanik, ne mogu još i o novoj da razmišljam."
Darko, privrednik, objašnjava da ne zna ništa o novoj kartici, ali da će da je koristi "samo ako dobije nešto od nje". Pod tim podrazumeva "plaćanje na rate i povoljne kredite za firme".
"Samo me zanima gde da podignem penziju, ostalo ništa", kaže penzionerka Dara Antonijević.
Ekonomisti imaju različita mišljenja o tome kako se pokazala ideja nacionalnog plaćanja i među potrošačima.
"Dina nikada nije ugašena, jednostavno je prestala da se koristi", objašnjava Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
"I nije mi jasno zašto, jer je davala ljudima brojne pogodnosti pri plaćanju. Taj sistem je dobro funcionisao na terenu domaćeg prometa, a onda je tržište prepušteno stranim kompanijama. Preko noći je doneta odluka o zatvaranju četiri srpske najveće banke, a tržište potpuno otvoreno za strane investitore koji su diktirali cene.
Danas je Srbija tipičan primer nekonkurentnog tržišta, a bankarski karteli postali su normalna stvar. To je za mene kao ekonomistu potpuno neprihvatljivo."
Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije slaže se da je "dinu" istisnulo tržište, ali na drugi način.
"Ljudi jednostavno nisu koristili tu karticu", kaže Grubišić.
"Ko god bi hteo da plati nešto u inostranstvu, nije mogao. Nije moglo ni da se zamisli da se njome, kao ni sada, rezerviše hotel preko interneta. Potrošači su se okrenuli stranim karticama jer su one svuda priznate. Bilo im je lakše."
Uvođenje kartice naišlo je na nekoliko problema i osuda u javnosti. Među njima se najviše spominju optužbe za - kršenje konkurencije i sukob interesa.
Evropska komisija trenutno razmatra da li je Zakon o međubankarskim naknadama, kojim je uvedena obavezna kartica, u skladu sa relevantnim zakonodavstvom Evropske unije, piše Istinomer. Treba da se utvrdi zapravo da li Srbija na ovaj način ugrožava konkurenciju. Jer, ovu karticu je do sada imalo 13 odsto građana, a sada će morati da je imaju - svi.
Takođe, ispostavilo se da će kompanija koja će najviše zaraditi od povećanog broja "dina" kartica jeste "Čip kard". Iza ove firme stoji "Aseko", a prema pisanju istraživačkog portala KRIK, to je firma u kojoj je jedan od direktora Igor Brnabić, brat premijerke Srbije Ane Brnabić, koja je prethodnih godina dobila nekoliko desetina javnih nabavi kod različitih ministarstava, institucija i javnih preduzeća.
Naslednik Mlađana Dinkića, a prethodnik Jorgovanke Tabaković u guvernerskoj fotelji Dejan Šoškić, za BBC na srpskom kaže da generalni problem koji postoji u bankarskom sistemu Srbije jeste - kontrola.
Kad su bili guverneri
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
.jpg)
