Izvor: Politika, 29.Jan.2013, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preko Loznice do Novog Sada
Dok direktor Železnice Simonović smatra da je bolje završiti prugu Stara Pazova – Novi Sad, dotle ministar Mrkonjić insistira na pruzi Valjevo–Loznica
Taman što je potpisan ruski kredit za modernizaciju srpske železnice, na čijih 800 miliona dolara se čekalo četiri godine, nadležni u Srbiji setili su se da bi trebalo promeniti prioritete. Dragoljub Simonović, direktor „Železnica Srbije”, predlaže da se novac namenjen za završetak pruge Valjevo–Loznica preusmeri >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na Koridor 10, odnosno završetak pruge Stara Pazova – Novi Sad. U tome ga je podržao ministar finansija Mlađan Dinkić, ali ne i resorni ministar za saobraćaj Milutin Mrkonjić.
Simonović smatra da ne treba razvlačiti pare od kredita za železnicu, već ih skoncentrisati na Koridor 10 i deo pruge Beograd–Bar kroz Srbiju. Po njenu bi među prioritetima trebalo da bude obnova pruge od Stara Pazove do Novog Sada i izgradnja drugog koloseka, kako bi vozovi na tom delu mogli da razviju brzinu od 120 do 160 kilometra.
Procenjena vrednost radova je oko 360 miliona evra. Reč je o deonici od oko 40 kilometara za koju je urađen idejni projekat, ali još nije prošao reviziju. Glavni projekat tek treba da bude urađen.
– Bolje je završiti jednu celinu, kada već ulažemo tolike pare. Moramo da omogućimo da voz od Beograda do Novog Sada stigne za 45 minuta, a ne da od Stare Pazove do Novog Sada ide 60 kilometara na sat. Otvoreno sam rekao da se ne slažem da 300 miliona evra ode na završetak pruge Valjevo–Loznica, što ne znači da sam protiv te pruge, ali ona neće biti prioritet. Rusima je svejedno koji će deo finansirati i potvrdili su nam da zamena projekta neće uticati na realizaciju kredita – kaže Simonović.
Milutin Mrkonjić, ministar saobraćaja, ističe, međutim, da će zamena projekata usporiti realizaciju tog aranžmana i da mora da se poštuje Master plan razvoja saobraćaja Srbije koji je dogovoren sa Evropskom unijom.
– Podsećam sve one koji govore o tome, a pre svega ljude sa železnice, koji bi trebalo da nauče šta je to razvoj železnice, da postoji Master plan saobraćaja do 2027. godine – naglasio je Mrkonjić dodajući da nismo samo mi u pitanju, već i EU koja je finansirala izradu Master plana.
– Upravo zahvaljujući nesposobnosti „Železnica Srbije” da napravi projektnu dokumentaciju, mi smo jedva sastavili listu i ovih projekata koje smo najzad uspeli da ubacimo u program – kazao je Mrkonjić
On je kazao da je Koridor 10 projekat broj jedan, ali da je planom predviđen i završetak pruge Valjevo – Loznica, koja je deo Južne balkanske transverzale, koja jedino na tom delu nije završena. – Svaka deonica nosi nove dve godine pomeranja, a to znači odlaganje celog ovog paketa za narednih par godina. Nisam spreman u tome da učestvujem, ali sam spreman da branim ovaj Master plan, izričit je Mrkonjić.
On savetuje ljudima u „Železnici Srbije”, koji je sada vode, „da shvate da sa njima ništa ne počinje, već da treba da nastave ono što je do sada započeto”.
Ministar saobraćaja je naglasio da ni ti ranije dogovoreni projekti nisu potpuno gotovi, osim šest deonica na Koridoru 10 i da su Rusi bili u pravu kada su nam prigovarali.
Pruga Valjevo–Loznica je, kako je rekao, već 100 godina u raznim programima razvoja železnice Srbije, Jugoslavije i Balkana. Po njemu je veoma važna za teretni saobraćaj.
– Nikakve lokalne stvari u pitanju – istakao je Mrkonjić odgovarajući na kritike da je taj projekat predviđen samo zato što je bivši direktor „Železnice” iz Valjeva.
Ministar je kazao da će železnički Koridor 10 kroz Srbiju biti završen do 2020. godine, kada će na celoj trasi pruga biti dvokolosečna, elektrificirana i mešovita za brzine vozova preko 160 kilometara na sat i naveo da je potrebno uložiti oko 4,5 milijardi evra.
Inače, za izgradnju pruge Valjevo–Loznica u dužini od 68 kilometara potrebno je 276 miliona evra. Ova pruga, sa prekidima, gradi se skoro čitav vek. Projekti su završeni, a na delu trase i eksproprijacija je u toku.
-------------------------------------------------
Čekajući ruski kredit
Srbija je zatražila od Rusije kredit od milijardu dolara još 2008, a sporazum o dodeli kredita potpisan je u aprilu 2010. Prva tranša u visini od 200 miliona dolara puštena je takođe 2010. i bila je namenjena popunjavanju budžetskog deficita Srbije. Ostalih 800 miliona dolara Rusija je bila spremna da pusti samo za infrastrukturne projekte, uz uslov da naša zemlja dostavi projekte, odnosno da dokaže tehničko-ekonomsku opravdanost. Dugo se čekalo da „Železnice Srbije” odrede prioritete. Pošto nije postojao nijedan projekat, dve godine je rađena projektna dokumentacija bez koje ruska strana nije htela da odobri novac.
M. Avakumović
objavljeno: 29.01.2013.
.jpg)
