Izvor: Politika, 02.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Interes javnosti i politički interesi
Nadežda Gaće, predsednica NUNS-a: Tvorce afera treba tražiti među političkim i drugim elitama i ostacima tajnih službi. – Nino Brajović, predsednik UNS-a: Nema organizovane hajke na političare
Zahtev lidera G17 plus i potpredsednika srpske vlade Mlađana Dinkića da javni tužilac ispita medijske navode o njegovoj umešanosti u kriminalne poslove ponovo je aktuelizovao temu medijskog linča, prisutnog u Srbiji još od kraja osamdesetih godina. Dinkić tvrdi da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ga pojedini tabloidi satanizuju, traži da tužilac ispita tačnost optužbi i da preduzme mere ili protiv njega ili protiv medija koji ga optužuju.
Eksperti koji se bave medijskim kampanjama, pravnici i predstavnici medijskih asocijacija uglavnom se slažu u ocenama da medijskom linču nije moguće stati na put isključivo uz oslanjanje na zakonsku regulativu. Bespoštedne medijske kampanje protiv grupa i pojedinaca zapravo su odraz nespremnosti i nesposobnosti celog društva da probleme rešava kroz primeren i pristojan dijalog.
Najdrastičniji slučaj medijskog linča je bivši premijer Zoran Đinđić koji je na kraju brutalno likvidiran. Medijskoj hajci bio je izložen, a povremeno je i danas, Čedomir Jovanović, Miroljub Labus, Radovan Jelašić, Milo Đukanović, Milovan Bojić..., a u vreme vlasti Slobodana Miloševića sistematski su satanizovani vodeći lideri tadašnje opozicije, pre svih Vuk Drašković.
Zajedničko za sve ove slučajeve jeste što tvrdnje o dubokoj upletenosti u kriminal, izdaju i slične grehe, nikada nisu dokazane na sudu. Glavni krivci za to nisu mediji, nego politička elita koja danas nije u stanju da uspostavi novi sistem vrednosti.
– Ne može se reći da mediji kreiraju političku scenu, već to čine političke i intelektualne elite. Često su one te koje proizvode afere jer pojedinim medijima dostavljaju materijale koje im služe u obračunu sa pojedinim strankama ili stranačkim liderima – smatra Nadežda Gaće, predsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije i dodaje:
– Drugi razlog je što na medijsku scenu veliki uticaj još uvek imaju ostaci tajnih službi i policije koji pripadaju vremenima za koje smo mislili da su prošla. Mediji prenesu ono što dobiju. Kada medij piše ono što u datom trenutku odgovara pojedinim političarima ili novobogatašima, onda mu je takav medij dobar, a kada se desi obrnuta situacija i taj isti medij krene i sa njima u obračun, onda je loš.
Iako, kako kaže, nema potrebu da brani tabloide, predsednica NUNS-a primećuje da „nijedna informacija ne pada s neba”.
– Veoma je opasna teza kojom se novinari smatraju proizvođačem, oni samo prenose takve informacije a to otvara pitanje njihove odgovornosti, profesionalizma, etičnosti – kaže Gaće i posebno skreće pažnju na veliku odgovornost uređivačkih timova u tom poslu.
Ovo udruženje posebno je zabrinuto što afere o kojima pojedina glasila pišu na stranicama istih listova ne dobiju i svoju završnicu. Smatra da je nedopustivo da se ljudi unapred proglašavaju krivim, da se objavljuju njihove slike i tekstovi koji krnje njihov ugled, a kasnije u novinama izostaje odgovor šta je od cele priče istina a šta nije.
Nino Brajović, predsednik Udruženja novinara Srbije, ne slaže se sa tezom da mediji protiv javnih ličnosti vode hajke.
– Ako je pitanje inspirisano aktuelnim pisanjem medija o enormnim platama i drugim nadoknadama članovima UO i direktorima u javnim preduzećima, mestima rezervisanim za funkcionere stranaka, mislim da je bilo krajnje vreme da se o tome progovori. To nije hajka nego interes javnosti – smatra Brajović.
Na konstataciju da su neki politički lideri na naslovnim stranama „čašćavani” epitetima narkoman i lopov, Brajović odgovara da se „stvari ne mogu uopštavati”.
– Postoje mediji kojima neprimeren jezik, jezik ulice nije stran, ali to nije generalno problem svih medija. Postoje oni koji ne poštuju medijske standarde i sa tim se suočavamo godinama, posebno posle pojave tabloida. I u devedesetim godinama bilo je sličnih uvreda, a to je bio deo tadašnjih političkih obračuna. To se, na žalost, i danas ponavlja, ali uveren sam da nije u pitanju nikakva organizovana medijska hajka na političare. Ali ako se javne ličnosti međusobno „čašćavaju” uvredama, ne treba očekivati da mediji budu jedini filter.
Javnost se, neretko, pita da li su baš novinari do pojedinih „otkrića” došli sami ili im ključne podatke delimično neko i servira.
– Sigurno je da onaj ko ima recimo politički interes pomaže u diskvalifikaciji protivnika i toga će u javnom životu uvek biti. Obaveza medija je da ne prihvataju nekritički sve ono što im se servira – kaže Brajović i podseća da će predstojeće osnivanje Saveta za štampu pružiti mogućnost onima koji su povređeni nekim napisom da zatraže zaštitu od ovog samoregulatornog tela.
M. Petrić
-----------------------------------------------------------
Nema jednostavnih rešenja
„Razvijene demokratske zemlje imaju jasne regulatore pravila u procesu javnog informisanja. Međutim, to nije slučaj sa zemljama koje se nalaze na početku tranzicionog perioda. Ovde su u pitanju interesi, u pozadini je politička igra, pa je zloupotreba medija česta. Tome doprinosi i nezrela demokratska atmosfera. Mnogi politički akteri, koji su i sami bili žrtve hajki, nemaju milosti kada je u pitanju neko drugi. To nije odlika demokratskog društva i ona se može popraviti samo sinhronizovanom akcijom svih aktera u javnom životu”, kaže Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka. Zakon o javnom informisanju predviđa obavezu objavljivanja ispravki i odgovora, a Krivični zakon sadrži mogućnost pokretanja građanske parnice za klevetu. Veljanovski ističe da pokretanje građanskih parnica nije najbolji način da se zaštite ljudi koji smatraju da se protiv njih vodi medijska hajka.
-----------------------------------------------------------
Suđenje pre suda
Nepoštovanjem pretpostavke nevinosti, novinari u ogromnoj meri doprinose medijskom linču javnih ličnosti, rekao je Dušan Stojković, advokat.
- Novinari često tvrdnjama da je neko kriv presuđuju pre suda putem štampe i na taj način nanose neprocenjivu štetu. To je najprimitivniji oblik narušavanja slobode izražavanja- istakao je Stojković.
V. M. D.
-----------------------------------------------------------
Dinkićev advokat: Rano je za bilo kakve informacije
Željko Ristić, advokat Mlađana Dinkića, juče nije imao saznanja da li je tužilaštvo preduzelo određene korake posle sastanka koje je Dinkić imao sa tužiocem Slobodanom Radovanovićem.
- Smatram da je još rano za bilo kakve informacije. Tužilaštvo nije u obavezi da nas obaveštava da li je od policije zatražilo prikupljanje potrebnih obaveštenja ili neke druge korake - rekao je Ristić.
U Republičkom javnom tužilaštvu ni juče nisu želeli da komentarišu tvrdnje da se ministar sastao sa tužiocem Slobodanom Radovanovićem i da su tema razgovora bili novinski tekstovi „koji su intonirani kao napad na ministra”.
Ni u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) nisu želeli da se oglašavaju povodom tvrdnji potpredsednika vlade da je „neko iz BIA jednom ministru javio da Bojan Krišto spaljuje dokumentaciju na aerodromu”.
M. D.
[objavljeno: 03/12/2008]
.jpg)
