Izvor: Politika, 04.Okt.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinkić grehe okajava decentralizacijom
Jurij Bajec, savetnik premijera, očekuje da opštine pametno potroše osam milijardi viška, dok predsednik URS-a postavlja nove uslove
Grešio sam, ali sada znam, decentralizacija je rešenje. Ukratko, ovim rečima Mlađan Dinkić, predsednik Ujedinjenih regiona Srbije, sumira rezultate svog rada od 5. oktobra 2000. godine. Kako kaže, svestan je da je i sam „deo razočaranja građana”. Iako misli da je manje grešio nego drugi, spreman je da snosi odgovornost >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za svoje greške, ali je, kako kaže, shvatio koliko je država neefikasna i želi da to ispravi decentralizacijom.
Domaća ekonomska javnost, uključujući i visoke zvaničnike Međunarodnog monetarnog fonda, ali i članove Fiskalnog saveta, smatra da je upravo zakon čiji je Dinkić predlagač – velika greška. Jer njegovom primenom jaz u centralnoj kasi će ove godine biti povećan za osam, a dogodine za čak 40 milijardi dinara.
Uprkos tome, predsednik URS-a ima još jedan uslov. Rasprava o rebalansu budžeta u Skupštini, planirana za sledeću nedelju, ne bi trebalo da počne dok Vlada Srbije ne usvoji amandman URS-a, po kojem će u Zakonu o rebalansu budžeta biti precizno navedeno koliko će tačno novca svaka lokalna samouprava dobiti do kraja godine. Mlađan Dinkić je na konferenciji za novinare rekao da URS time ne uslovljava glasanje o rebalansu, jer je ubeđen da će vlada usvojiti navedeni amandman, kako je ministrima iz URS-a i obećano pre tri nedelje.
– I u svim narednim budžetima trebalo bi navesti tačne iznose transfera, odnosno koliko para opštine i gradovi dobijaju, a ne kao do sada da Ministarstvo finansija voluntaristički odlučuje kome će da da i koliko – rekao je Dinkić.
Zahvaljujući ovom zakonu, koji se primenjuje od 1. oktobra, 80 odsto od poreza na zarade ostajaće u kasama opština i gradova, što je duplo više nego ranije.
Dinkić je napomenuo da će, zahvaljujući transferu solidarnosti, najviše dobiti siromašne opštine, čiji će budžeti u proseku biti uvećani za 60 odsto. Transfer solidarnosti je uveden tako što je, kako je objasnio, prekinuto finansiranje Beograda iz budžeta Srbije i ta sredstva su raspodeljena siromašnim opštinama.
– Usvajanjem ovog zakona izborili smo se da lokalne samouprave same razmišljaju šta su im prioriteti i da same grade obdaništa, sportske terene i lokalne puteve. Vlada Srbije i dalje će nastaviti da sufinansira najvažnije lokalne projekte u najsiromašnijim opštinama – objasnio je Dinkić.
A o Zakonu o finansiranju lokalnih samouprava razgovaralo se i u hotelu „Hajat” u pauzi Ekonomskog samita. Tako je potpredsednica vlade Verica Kalanović uveravala novinare da to što opštine od 1. oktobra umesto 40 dobijaju 80 odsto prihoda od poreza na zarade, neće ugroziti stabilnost republičkog budžeta. To će, prema njenim rečima, omogućiti pravedniju raspodelu prihoda od poreza na zarade.
– Novine u tom zakonu omogućiće da se na najbolji način odgovori na potrebe građana. Sami gradovi i opštine će birati u šta će ulagati novac – kazala je Kalanovićeva.
Uverena je da bez jakih opština i gradova nema jake Srbije, a građani bolje od ministara znaju u šta treba ulagati novac, odnosno šta su im prioriteti.
Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik MMF-a u Srbiji, ponovio je da će izmene tog zakona imati uticaj na budžet i da je sa vladom razgovarano kako da se prevaziđu eventualni problemi.
– Razgovarali smo sa vladom o mogućnosti da se uspostavi sistem nadzora i kontrole u sprovođenju tog zakona jer je to veoma važno za efikasno trošenje sredstava – naglasio je Lisovolik.
Jurij Bajec, savetnik premijera, ipak, očekuje da lokalne samouprave racionalno iskoriste novac koji će dobiti po tom osnovu.
– Nedostatak je to što ne postoji mogućnost kontrole trošenja tih sredstava. Treba doneti dodatne uredbe i akte kojima će se lokalne zajednice obavezati da dobijeni novac koriste za razvoj, a ne da povećavaju broj činovnika ili da bi rešavale svoje kratkoročne probleme – kazao je Bajec i dodao da se nada da će osam milijardi lokalne samouprave razumno potrošiti.
S obzirom na to da će dogodine opštine dobiti čak 40 milijardi dinara više za trošenje, Bajec smatra da će država morati da definiše način kontrole trošenja tih para.
– To treba uraditi, naročito imajući u vidu činjenicu da je sa Međunarodnim monetarnim fondom za 2012. godinu dogovoren niži minus u republičkom budžetu nego ove godine. A bitan faktor je i granica zaduženosti koju Srbija ne sme da pređe – podseća savetnik premijera.
Bajec je dodao i to da ovaj zakon, zajedno sa Zakonom o javnoj svojini, pruža opštinama prostor i da se zaduže, emituju obveznice i obezbede privredni rast.
Na pitanje da li postoji politička volja da se Zakon o finansiranju lokalnih samouprava stavi van snage, Bajec je rekao da ga je vladajuća koalicija izglasala i da ga neće stavljati van snage, ali da ne može da tvrdi šta će posle izbora raditi nova vlada.
M. Avakumović
A. Telesković
objavljeno: 05.10.2011
Pogledaj vesti o: Mlađan Dinkić, Nova godina
