Izvor: Politika, 22.Nov.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dinkić: Biće para za puteve

POSLOVNI KLUB

Mlađana Dinkića, potpredsednika srpske vlade i ministra ekonomije, umereni optimizam ne napušta ni u jeku planetarne ekonomske krize.

– Svestan sam razmera i ozbiljnosti ekonomske krize sa kojom se svet danas suočava i od koje ni Srbija nije pošteđena. Naš bankarski sistem je uspeo da se odbrani od prvog talasa krize. Sada su izazovi koje kriza donosi uglavnom usmereni ka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << privredi. Neće biti lako, ali ako budemo mudri uveren sam da bi Srbija na srednji rok mogla da izvuče i neke koristi iz ove situacije: da će sa preseljenjem nekih industrija, kao što je industrija auto-delova, iz drugih manje konkurentnih zemalja, upumpati znatna sredstva u proizvodni sektor.

A na kratak rok?

– Štednja je jedini način da se odbranimo od krize... Moramo se uzdržati od prekomernog rasta tekuće potrošnje i pokušati da što više investiramo u budućnost.

Kako dolikuje nekome ko od prošle nedelje nosi i titulu ekonomskog lidera Srbije za najviše sprovedenih reformi od 2000. godine, počeo je, kaže, da štedi i pre nego što je novi budžet usvojen.

Živi za dan kada će sa kragujevačkih proizvodnih traka u svet krenuti novi Fijatov automobil i ovoga puta bez mnogo komentara dok pregovori traju, veruje u fer sporazume sa Rusima i koncesionarima koji bi uskoro trebalo da se privedu kraju. Svoj ostanak na političkoj sceni, kao i pre godinu dana, vezuje za obećanje – da auto-putevi na Koridoru 10 budu konačno sagrađeni.

Postoji li opasnost da, zbog finansijske krize, planovi za Koridor 10 budu revidirani, a rokovi za završetak produženi?

Ne. Pare neće biti problem. Već smo obezbedili 1,1 milijardu evra dugoročnih i jeftinih kredita od Svetske banke, Evropske investicione i Evropske banke za obnovu i razvoj. Grci su nam rezervisali 100 miliona evra bespovratnih sredstava koje ćemo dobiti kad budemo imali generalni plan puta. A rokovi će zavisiti isključivo od naše unutrašnje organizacije, od brzine kojom budemo završavali planove, eksproprijaciju zemljišta, gradnju...

Država građane opominje da se previše ne zadužuju, a sama ulazi u nove kredite. Koliko je to rizično?

Krediti SB i EIB nisu uobičajeni krediti, već najjeftiniji krediti: dobićemo ih na rok otplate od 25 do 30 godina, sa odloženim plaćanjem od pet do sedam godina i kamatom u visini euribor plus 0,2-0,3 odsto, što je sada negde oko 4 odsto godišnje. Kamo sreće kada bismo mogli da dobijemo više tako jeftinih kredita, pod uslovima koji nisu tržišni. Isplatilo bi se da se još više zadužimo pod tim uslovima. Nivo javnog duga Srbije je nizak – svega oko 28 odsto bruto domaćeg proizvoda i imamo dosta prostora za takvo zaduživanje, bez opasnosti da se ugrozi makroekonomska stabilnost.

Šta ako kamate budu rasle?

Uslovi kredita se definišu ugovorom, a očekujemo da će Evropska centralna banka u narednom periodu obarati svoju referentnu kamatnu stopu pa verujem da će nam godišnja kamata pasti sa sadašnja četiri na 2,5 procenta. Uveren sam da smo napravili pravi potez, kada smo odmah, u prvih sto dana vlade, pre nego što su ove banke postale zatrpane zahtevima drugim zemalja, obezbedili finansiranje autoputa na Koridoru 10 pod tako povoljnim uslovima. Moja preporuka premijeru i Ministarstvu finansija bila bi da sada uzmemo što više takvih kredita. Kad bi građani mogli da se zadužuju pod istim takvim uslovima, kad bi im kamata umesto deset bila četiri odsto, i kada bi mogli da imaju odloženo plaćanje od sedam godina, to bih i njima preporučio.

U poslednje vreme se pominje i mogućnost kineskog kredita. Da ponovo ne upadnemo u zamke međudržavnih aranžmana?

Tokom posete predsednika Tadića Pekingu predočeno nam je da Kina ima mogućnost da prijateljskim zemljama odobri jeftine kredite za izgradnju infrastrukture. Prošle godine sam se i lično uverio u snagu njihove građevinske operative. Zbog toga smo protekle nedelje kineskoj vladi zvanično iskazali naš interes za takav kredit, koji bismo mogli da iskoristimo za izgradnju beogradskog metroa, kao i nekih drugih važnih infrastrukturnih projekata. Turska je, recimo, koristila 700 miliona evra povoljnog kineskog kredita za izgradnju infrastrukture, uz godišnju kamatu od samo 2,5 odsto. Ukoliko nam ma koja zemlja na svetu – Kina, Rusija, Ujedinjeni Arapski Emirati, ili neka evropska zemlja ponudi kredit pod takvim uslovima, uz bilateralni međudržavni sporazum, trebalo bi da ga prihvatimo, jer bi to, u ovim teškim vremenima, bio način da dođemo do jeftinog novca i izgradnjom infrastrukture obezbedimo visok privredni rast Srbije.

Mada vlada, uz amin MMF-a, najavljuje povećana budžetska izdvajanja za kapitalne investicije, neki eksperti Evropske unije prognoziraju da će, kad se podmire penzije, plate i druge zakonske obaveze, ako se zadržimo na planiranom deficitu, potrošnja opet biti na uštrb investicija?

Od svih budžetskih rashoda, baš prema dogovoru sa MMF-om, najveći 19-procentni rast u odnosu na ovu godinu trebalo bi da imaju upravo kapitalne investicije. Najveći deo tih sredstva namenjen je za autoputeve na Koridoru 10. Masa penzija će biti veća za 15, a plata za osam odsto, dok bi svi ostali rashodi trebalo da se nominalno smanje ili zadrže na ovogodišnjem nivou.

Šta je to na čemu država može uštedeti?

S obzirom na to da linearno smanjenje izdataka u ovom trenutku nije dobro, moramo štedeti na neproduktivnim rashodima, kao što su troškovi administracije i deo subvencija.

A koje će troškove, konkretno, smanjiti Vaše ministarstvo?

Uštedećemo oko milijardu dinara na službenim putovanjima, materijalnim troškovima i sličnim izdacima. Ukinuli smo dva sektora u Ministarstvu, kao i mesto jednog državnog sekretara i dva mesta pomoćnika ministra. Oni su već razrešeni, a po novousvojenoj sistematizaciji imaćemo manje ljudi nego što je predviđeno kadrovskim planom. Planiramo i smanjenje broja zaposlenih u nekim institucijama koje su u direktnoj ingerenciji Ministarstva, pre svega u Agenciji za privatizaciju, pošto se proces privatizacije bliži kraju. Pripremamo i spajanje nekih institucija, čije se funkcije sada dupliraju: spojiće se Fond za razvoj i Garancijski fond i Agencija za osiguranje izvoza i ranije osnovana SMEKA. Sem toga, smanjićemo i subvencije za 25 odsto – za 1,6 milijardi dinara: milijardu manje izdvojićemo za dotacije državnim preduzećima, dok će izdatak za subvencije u turizmu biti šeststo miliona dinara manji nego ove godine.

Da li to znači će se država konačno, posle osam godina, pozabaviti i svojom, u međuvremenu višestruko uvećanom, administracijom?

Što se tiče G17 plus, apsolutno podržavamo smanjenje državne uprave i ja ću to sigurno učiniti u sektorima koji su pod mojoj direktnom ili indirektnom nadležnošću. Imamo preveliki birokratski aparat i ne vidim drugo mesto gde bismo toliko mogli da uštedimo, koliko na racionalizaciji troškova administracije i kompletnog javnog sektora, uključujući i javna preduzeća, na republičkom, ali i na lokalnom nivou. Verujem da će i privatni sektor slediti državnu politiku štednje. Međutim, to je moguće uraditi samo ako postoji politički konsenzus....

Postoji li ?

Na osnovu razgovora sa kolegama čini mi se da postoji, ali on mora da se pokaže i u praksi. Veoma je bitna i podrška javnosti. Naše javno mnjenje se, sudeći po reakcijama poslednjih dana, ponaša prilično konfuzno: svi pozivaju na štednju, a kada bi država počela da smanjuje svoj aparat, odnosno broj zaposlenih siguran sam da bi bilo povike „zašto otpuštaju ljude”.

Privatni poslodavci nisu ni čekali na državu. Već su počeli da štede. Jedna od prvih reakcija na krizu bila je otpuštanje radnika?

Svaka od proteklih dana u medijima pominjanih firmi je slučaj za sebe. Otkazi u remontnim zavodima i vojnim institucijama nemaju nikakve veze sa krizom – Ministarstvo odbrane je, zbog manjka prihoda, odnosno posla, odlučilo da smanji broj zaposlenih. Ni za otkaze u „Vitalu” kriza sigurno ne može da bude opravdanje: ljudi i danas kupuju onoliko ulja koliko im treba, kao i ranije. Slažem se sa analitičarima koji kažu su neki privatni vlasnici iskoristili priliku da sve gurnu pod tepih krize i sada sprovedu neke racionalizacije koje su i bez krize planirali. Ali ima i kompanija koje su opravdano svoje radnike poslale na privremeno plaćeno odsustvo, jer su njihovi kupci na zapadu zaustavili rad. To su prave posledice globalne krize.

Da li biste u sadašnjim okolnostima smeli da ponovite prošlogodišnju tvrdnju da Srbija nezaposlenost može da prepolovi za pet godina?

U normalnim okolnostima mi bismo to zaista uradili za pet, a ovako – verovatno ćemo izgubiti jednu godinu. Sve zavisi od toga koliko će dugo kriza trajati u svetu, odnosno na potencijalnim izvoznim tržištima Srbije.

Stopa nezaposlenosti je u 2006. smanjena sa 21,6 na 18,8 odsto, a ove godine će biti još niža. Nažalost, sledeća godina će biti veoma neizvesna i teška. Za neke će verovatno biti manje posla, ali će biti otvarana i nova radna mesta. Pre nekoliko nedelja je, primera radi, jedna nemačka kompanija u Svilajncu počela izgradnja fabrike auto-delova, koja bi sa prvim isporukama trebalo da krene već u aprilu. Još jedna nemačka firma već traži lokaciju ili gotove objekte za pogone u kojima bi zaposlila od 800 do 1.500 ljudi. Sve je više onih koji tragaju za sagrađenim halama koje bi uzeli u zakup, u koje bi odmah uneli mašine, počeli proizvodnju i u hodu ih rekonstruisali.

Kada će doći najavljena „Ikea”?

Sa njima se intenzivno razgovara i očekujem da će odluku o konkretnim investicijama u Srbiji doneti veoma brzo. Trenutno su pokazali interes za lokacije u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, postoji mogućnost da izgrade i jednu sasvim novu fabriku u Srbiji, ali i da uposle značajne kapacitete domaće drvne industrije.

Banke su poslednjih meseci postale još obazrivije. I sami ste rekli da očekujete smanjenje ponude prekograničnih kredita. Na Vašu tvrdnju da se sredstva Fonda za razvoj neće smanjivati, ministarka finansija baš tu najavljuje uštede. Kako će se to odraziti na privredni rast?

Verujem da će vrlo brzo neke banke shvatiti da nemaju razloga da budu toliko oprezne i krenuće nešto agresivnije da nižim kamatama i povoljnijom ponudom privuku klijente. Onda će i ostale morati da ih prate. A što se tiče budžetskih sredstva, smanjiće se izdvajanje za neke druge kredite, ali ne i za one kojima se posredstvom Fonda za razvoj podstiču početnici u biznisu i razvoj malih i srednjih preduzeća u nerazvijenim područjima. Bilo bi besmisleno da u uslovima smanjene privrede aktivnosti štedimo na kreditima za mala i srednja preduzeća. Naprotiv, sredstva Fonda za razvoj će se uvećati, ali ne direktno iz budžeta. Fondu se sada javljaju i neke poslovne banke nudeći povoljnije kreditne linije sa dužim rokom otplate i nižim kamatama nego na tržištu i ta mogućnost se razmatra kako bi se povećalo kreditiranje privrede pod povoljnijim uslovima.

A na koliko ćemo stranih investicija moći da računamo u narednoj godini, kad kompanije krešu svoje investicione planove?

Za devet meseci ove godine u Srbiju je prema podacima NBS ušlo 2,65 milijardi dolara stranih direktnih investicija, od čega 500 miliona u trećem kvartalu, kada je priliv usporen. Videćemo kakav će biti učinak u poslednjem tromesečju. Bitka za strane direktne investicije nam tek predstoji i one će imati još veći značaj nego pre.

Šta će nam biti oružje?

Stabilan bankarski sistem, atraktivniji poreski sistem od drugih (bez obzira na to što su poreske procedure još uvek komplikovane i postoji veliko administriranje, poreske stope su niže nego u okruženju) i kvalifikovana radna snaga koja je kvalitetna i konkurentna. Posle usvajanja budžeta nužno je da se održi jedan ozbiljan socijalni dijalog sa sindikatima i sa poslodavcima i da se napravi zajednička strategija za narednu godinu.

Rekli ste da ozbiljnim investitorima treba platiti da dođu. Najavili ste da će podsticaji važiti do kraja 2010. Imamo li mi tih para? Neki smatraju da smo „Fijatu” preplatili.

O tome ćemo moći da pričamo tek kada vidimo konačan rezultat investicije. Lako ćemo sabrati koliko smo im dali, a koliko je Srbija dobila. „Fijat” će Srbiji doneti milijardu evra investicija, isto toliko godišnje samo od izvoza 200.000 automobila, uposliće se veliki broj ljudi i onih sada nezaposlenih... A što se podsticaja tiče, mi suštinski ništa ne rizikujemo, ne dajemo ih unapred nego srazmerno njihovim ulaganjima: na svake njihove dve trećine ulaganja, mi ih pratimo sa jednom trećinom.

Ima li šanse da i „Folksvagen”, podstaknut ponuđenim podsticajima, kakvi su dati i „Fijatu”, sada ipak dođe u Srbiju?

Ne verujem da će iko od proizvođača automobila razmišljati o investiranju u nove kapacitete dok kriza s kojom se trenutno suočava taj sektor ne prođe, ali proizvođači auto-delova, tekstilci i drugi će se pre ili kasnije sigurno seliti sa manje na više konkurentna tržišta. Nije tajna da su plate u automobilskoj industriji kod nas osam puta niže nego u zapadnoj Evropi: plata u automobilskoj industriji u Italiji i Nemačkoj je oko 3.000 evra, a kod nas oko 450 evra.

-----------------------------------------------------------

Kada stižu besplatne akcije

Građani koji su se prijavili za besplatne akcije i računali na tih hiljadu evra već se osećaju izneverenim...

Nema razloga da se osećaju izneverenim. Uostalom to je zakonska obaveza države. Mi nismo odustali, sprovešćemo zakon i cilj nam je da građani dobiju što više. Ali, valjda je svakome danas jasno da smo, ne našom krivicom, primorani da odložimo izlazak javnih preduzeća na berzu, jer bi bilo ekonomski besmisleno da to činimo u uslovima najnižih mogućih cena. Ne želimo da se akcije najvrednijih srpskih preduzeća zbog svetske krize prodaju budzašto.

Kada mogu da računaju na prvi novac i akcije?

Za mesec dana biće utvrđena konačna lista akcionara i građani će dobiti obaveštenje na kućne adrese. Prema do sada obrađenim prijavama procenjuje se da će ih biti između 4,7 i 4,8 miliona, ne računajući zaposlene i bivše radnike javnih preduzeća.

Koji su novi rokovi za privatizaciju državnih kompanija?

Tender za privatizacionog savetnika za „Galeniku” je već raspisan. Očekujemo da će privatizacija biti uspešna, jer ima dosta zainteresovanih. Izlazak „Telekoma” na berzu se odlaže, dok ne prođe velika kriza na svetskim berzama.

Šta posle propalog tendera planirate sa „Jatom”? Bilo je raznih ideja: od prodaje nekretnina do saniranja problema državnim novcem?

Odlukom vlade, ministar Mrkonjić je zadužen da formira radnu grupu koja bi trebalo da sačini plan restrukturisanja ovog preduzeća, na osnovu koga bi se napravila i nova sistematizacija radnih mesta i socijalni program za višak zaposlenih. Gubitak od 20 miliona evra mora se pokriti uštedama. JAT ima odlične pilote i veoma je pouzdana kompanija, zbog čega će vlada, posle sprovođenja mera štednje, dati garancije za kupovinu novih aviona. Restrukturisanje, racionalizacija i modernizacija su recept i za ostala javna preduzeća.

-----------------------------------------------------------

Vratiti bonuse u aerodromsku kasu

Da li će najavljene mere štednje u javnim preduzećima, uključujući i smanjenje broja zaposlenih i ograničenje zarada direktora i članova upravnih odbora, važiti i za one državne kompanije koje pozitivno posluju i isplaćuju velike plate i bonuse, poput Aerodroma „Nikola Tesla"?

Naravno, štednja mora da važi za sve, pa i za one koji postižu odlične rezultate. U takvim kompanijama, profit mora da se reinvestira, ili izdvaja u fond rezervi, a ne da se koristi za isplatu astronomskih bonusa. Čim smo dobili informaciju da su na Aerodromu isplaćeni ogromni bonusi, dali smo nalog da se taj novac pod hitno vrati u budžet preduzeća, bez obzira na to što je menadžment ostvario ogromne uštede u poslovanju i dobre poslovne rezultate. Isto pravilo mora da važi i za sva ostala javna preduzeća koja pozitivno posluju.

Vesna Jeličić

[objavljeno: 23/11/2008]

Nastavak na Politika...

EMportal: Banakarski sistem uspeo da se odbrani od prvog talasa krize

Radio Televizija Vojvodine: Banke odbile prvi udar

Capital.ba: Bankarski sistem Srbije se odbranio od prvog talasa krize