Izvor: Politika, 06.Apr.2013, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ako ne bude jedinstva, biće izbora
Jovo Bakić: Konsenzus moguć i vrlo poželjan i važno je da što više stranaka bude za tu odluku, kakva god bila - Čedomir Antić: Nejedinstvo u donošenju ovakve odluke znači izbore, a oni većini stranaka ne odgovaraju - Ognjen Pribićević: Dinkić bi teško mogao da ostane u vladi ako se briselski sporazum odbije
Lider URS-a i ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić nema dilemu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << on želi da se sporazum sa Prištinom prihvati. Nema veze što predlog Brisela od 2. aprila, prema rečima Milovana Drecuna, znači „da od Srbije na Kosovu nema ni ’S’”, treći po snazi partner u vladajućoj koaliciji odlučno poručuje da se mora doneti rešenje koje će biti „najbolje za celu Srbiju”.
„Moja stranka (URS) smatra da bi odbijanje sporazuma značilo još jedno okretanje leđa budućnosti i na duži rok bi gurnulo Srbiju u političku i ekonomsku izolaciju koju bismo vrlo teško podneli”, rekla je potpredsednica Vlade Srbije Suzana Grubješić za Tanjug i podsetila da je na prvom mestu koalicionog sporazuma stranaka koje čine vladu – ubrzanje evropskih integracija.
Ostale stranke vladajuće koalicije se još ne izjašnjavaju. Ćuti za sada i predsednik republike Tomislav Nikolić, ali se iz reči njegovog savetnika Marka Đurića može zaključiti da mu se predlog iz Brisela ni najmanje ne dopada. Na pitanje Radija slobodna Evropa o razlikama između predsednika države, čiji su stavovi, navodno, tvrđi, i vlade, odnosno prvog potpredsednika Aleksandra Vučića, funkcioner SNS-a Milovan Drecun juče je odgovorio da, koliko je njemu poznato, lider naprednjaka „nema ni za milimetar drugačije stavove povodom pitanja Kosmeta od predsednika republike”. Drecun je istakao da je Vučić „bio najsnažniji zagovornik odbijanja neprihvatljivog zahteva u Briselu 2. aprila”.
Odluka mora da se donese do utorka. Može li državni vrh postići jedinstvo? Sociolog Jovo Bakić ističe da je konsenzus moguć i vrlo poželjan, te da je važno da što više stranaka bude za tu odluku, kakva god bila. Važno je i da građani Srbije budu za to.
„Šta god da izaberete loše ste izabrali. Samo je pitanje šta je manje loše i treba hladne glave razmišljati o tome. I onda kada se odluka donese – ako LDP ili DSS budu nezadovoljni, neka to bude to, da ih ne bude više. Jer, šta god da se izabere, Srbiji će u budućnosti biti potrebno sabiranje što više snaga i jačanje zemlje – privredno, kulturno, političko”, ocenjuje Bakić.
Ognjen Pribićević, iz Instituta društvenih nauka, Vučićevo nedavno izlaganje na RTS-u shvatio je kao poziv na jedinstvo ne samo državnog vrha nego i opozicionih stranaka.
„Očigledno je da postoje nijanse kada je u pitanju izjašnjavanje vodećih političkih i stranačkih lidera za koju opciju bi se oni opredelili. Mislim da se niko ne usuđuje da se jasno oko toga izjasni, osim Dinkića koji je, sasvim prirodno, rekao ono što njegovi birači misle. Svaka druga odluka bila bi kraj njegove stranke”, ističe Pribićević. On dodaje da je ostalima teško da se izjasne jer su došli na vlast sa politikom „i Kosovo i EU”, koja se, posle svega, teško više može održati.
Ukazujući najpre da se plan iz Brisela ne sme prihvatiti i da bi nedemokratska vlada u ovoj situaciji postupila kao Slobodan Milošević, a demokratska našla novi put za Srbiju („tako da narod ne istrpi veću štetu nego što mora, i naravno, da niko iz vlasti iz toga ne profitira”), Čedomir Antić, predsednik Naprednog kluba, ocenjuje da će stranke vladajuće koalicije svakako biti zajedno kakvu god odluku da donesu. U suprotnom će, dodaje, pretrpeti političku štetu.
„Nejedinstvo u donošenju ovakve odluke u demokratskoj državi znači izbore, a oni većini stranaka ne odgovaraju. Ne odgovaraju ni Srbiji kao državi, jer bi značili da do kraja godine ne bi moglo ništa da se uradi na ekonomskom planu”, ističe Antić. On smatra da je rešenje ove situacije da vlada javno kaže da ponudu iz Brisela smatra nepristojnom, da bi priznanje bezuslovne nezavisnosti Kosova značilo početak uništavanja srpske države, te da može da prizna Kosovo samo ako dođe do njegove podele. Pored toga, vlada treba javno da poruči da ne želi u EU po svaku cenu i da ima i drugih načina, a najbolji put je onaj koji zagovara Boris Begović – evropski ekonomski prostor.
Pribićević kaže da je podjednako teško postići konsenzus i oko prihvatanja sporazuma i oko njegovog odbijanja. „Kakva god bila, ta odluka izazvaće ogroman politički zemljotres u Srbiji, jednak ili čak i veći od promena 2000. To je strateška odluka oko daljeg usmeravanja Srbije u narednoj deceniji”, kaže Pribićević i ocenjuje da bi Dinkić „jako teško mogao da ostane u vladi” ako se briselski sporazum odbije.
Jovo Bakić misli da bi bilo lakše postići konsenzus u vezi sa prihvatanjem sporazuma – onda bi samo DSS bio protiv u parlamentu, i neke krajnje desne organizacije van parlamenta. „U drugom slučaju vrlo verovatno bi bili protiv LDP i DS. I vlada bi pala pošto bi po svemu sudeći URS na tom pitanju oborio vladu. Onda bi DSS mogao da uđe umesto njih, ali onda bismo imali polarizaciju koja bi verovatno podsećala na onu iz devedesetih godina”, ocenjuje Bakić.
Primećujući da Dinkića niko ništa nije pitao o sporazumu, odnosno da lider URS-a u ovoj matematici nije važan, Antić kaže: „Da li je Dinkić ikada ugrozio neku vladu iz načelnih razloga? Rušio ih je tek pošto oni njega izbace iz te vlade, ili ga na neki način ugroze”. Prema njegovim rečima, vlada će pasti samo u dva slučaja: ako Dačić i Vučić procene da nemaju isti stranački interes povodom pitanja popuštanja, odnosno da nekome više odgovara da prihvati sporazum pre, a nekome posle izbora, i drugo, ako velike sile daju popust aktuelnoj vlasti (pošto to Srbiji nikada nisu davale), odnosno ako joj daju na vremenu i dozvole raspisivanje vanrednih izbora.
B. Baković
objavljeno: 06.04.2013.
Pogledaj vesti o: Mlađan Dinkić, Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
