Izvor: Politika, 17.Mar.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biznis i politika u začaranom krugu
Miroslav Mišković i Milan Beko svakako nisu jedini biznismeni koji su povezivani sa političkim strankama i političarima, ali su sigurno među onima koji su najčešće dovođeni u tu vezu. Kakvog su sve oblika i intenziteta te veze nikada, bar ne javno, nije ustanovljeno, kao što nije utvrđeno ni za odnose drugih biznismena sa svetom politike. Verovatno zbog toga, deo javnosti je sklon da poveruje, uprkos demantijima, da „ima nešto” u rečima „kontroverznog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << biznismena” Stanka Subotića Caneta kada kaže da mu pomenuta dvojica duguju 50 miliona evra koje su dali, navodno, za učešće u privatizaciji za čije sprovođenje je odgovorna država.
U svakom sličnom slučaju ili aferi (koji se uglavnom završavaju bez sudskog epiloga) partije prebacuju odgovornost sa sebe na druge, ograđujući se od biznismena, dok biznismeni uglavnom ćute. Tako Mišković i Beko nikada nisu potvrdili ili demantovali navode Tomislava Nikolića od septembra 2008. da su pomogli kampanju radikala za izbore održane u maju te godine (finansiranjem jedne emisije i iznajmljivanjem prevoza). Nikolić je bio prvi političar koji je priznao takav odnos sa predstavnicima krupnog kapitala.
Nikolić je pre dva dana, najavljujući da će njegova Srpska napredna stranka ispitati sve privatizacije, izričito rekao da sa Miškovićem i Bekom on lično „nema nikakav odnos”. Privatizacije koje je pomenuo Subotić obavljene su za vreme vlade Vojislava Koštunice, ali Demokratska stranka Srbije kaže da je sve bilo po zakonu. I tako u krug. Jedni tvrde da se ništa nije dogodilo, drugi da znaju sve i da će sve rešiti čim dođu na vlast. Stiče se, zapravo, utisak da sadržina iskaza zavisi od toga da li je stranka u opoziciji ili je u vladajućem bloku.
Zbog ovakve istorije srpskih privredno-političkih veza, odnosno zbog toga što su takve veze dovele do nemoći institucija sistema, ekonomista Danilo Šuković, član Saveta za borbu protiv korupcije, ne očekuje da će se ovog puta isterati na čistac navodi Stanka Subotić o tome čiji novac je učestvovao u privatizaciji „Večernjih novosti” i Luke „Beograd”. „Institucije u Srbiji su zarobljene, da li od političkih partija, da li od tajkuna ili kriminalaca, neka tumači kako ko hoće, ali one to ne mogu da isteraju”, ocenjuje Šuković.
Očekivanja da će posle demokratskih promena početi izgradnja institucija i svega ostalog što je bila slabost prethodnog režima, dodaje on, izneverena su. Oni koji su finansirali prethodni režim verovatno su nastavili to da čine i dalje. Političke partije su zagazile u korupciju, ne dozvoljavaju da iko pogleda kako se finansiraju, feudalizovali su javna preduzeća, dele ih kao svoje posede, ističe Šuković.
„Zato se sada iščuđavamo otkud Šarić, Subotić, monopoli, siromaštvo. Ali, Šarić je tu deset godina. Ko su ti koji su mu dozvolili da to radi, ko je dozvolio da brojna preduzeća kupe kriminalci, da se pere novac? Savet za borbu protiv korupcije ispitivao je mnoge slučajeve – ’Sartid’, ’šećerna afera’, ’Jugoremedija’" ali institucije su neme. A iza tih institucija su političke stranke. To je ona sprega o kojoj je Tadić govorio na Kopaoniku prošle godine – sprega partija, kriminala, privrede i pravosuđa”, kaže Šuković.
Sasvim sigurno je da ostavlja loš utisak to što srpske vlade nisu detaljnije razmatrale izveštaje Saveta i izašle u javnost sa nedvosmislenim stavom u pogledu svake tačke koju je Savet označio kao problematičnu, ukazuje Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnost Srbija. „U najmanju ruku takvo postupanje vlada duguje javnosti”, dodaje on i ističe da netransparentno finansiranje stranaka veoma odmaže i samim strankama i čitavom društvu.
„U situaciji kada nijedan od partijskih finansijskih izveštaja do sada nije bio podvrgnut adekvatnoj kontroli, postoji prilično osnovana sumnja da ti izveštaji ne odgovaraju u potpunosti stvarnom stanju i da se među finansijerima stranaka nalaze i još neki ljudi i firme osim onih koji su tamo navedeni. Uostalom, takve sumnje potvrđuju i izjave Tomislava Nikolića nakon rascepa u SRS-u, ali i bivšeg gradonačelnika Zrenjanina Gorana Kneževića posle hapšenja.
Pre nego što se uspostavi adekvatan sistem kontrole izveštaja koje stranke podnose o svom finansiranju (a sada šanse za to rastu, sa početkom funkcionisanja Agencije za borbu protiv korupcije i Državne revizorske institucije), takve sumnje će se neminovno javljati”, navodi Nenadić, dodajući da, ukoliko su stranke zavisne bilo od biznismena, bilo od koga drugog, nije baš moguće očekivati da će učiniti nešto što bi išlo na štetu onima od kojih zavise.
B. Baković
[objavljeno: 18/03/2010.]
Pogledaj vesti o: Milan Beko
.jpg)
