Izvor: Blic, 24.Feb.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ustavna reforma u BiH u ćorsokaku
BANJALUKA – Pregovori političara BiH o ustavnoj reformi u BiH ponovo su na početku. Mada su proteklih meseci sve oči bile uprte u pokušaj Dodika, Tihića i Čovića da postignu dogovor o ustavnim promenama, nakon njihovog propalog sastanka u Mostaru sve je manje optimizma da će se uskoro doći do kompromisa. Iz Kancelarije visokog predstavnika juče su, međutim, poručili da bi proces dogovora trojice lidera trebalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da bude nastavljen „jer je to jedini pozitivan politički proces". „Međunarodna zajednica očekuje od političkih lidera da dođu do rezultata", naglašava OHR.
Lider SNSD Milorad Dodik traži garancije da će RS zadržati postojeći teritorijalni i politički kapacitet, da se obezbedi pravo federalnih jedinica na samoopredeljenje do otcepljenja i ojača mehanizam entitetskog glasanja u Parlamentu BiH.
Predsednik SDA Sulejman Tihić traži podelu BiH na regije sa distriktima Brčko i Sarajevo, uspostavljanje institucije predsednika BiH, vlade i premijera. Tihić se time praktično zalaže za ukidanje entiteta, iako je pre samo nekoliko meseci u Narodnoj skupštini RS rekao kako je RS realnost koju niko ne može ukinuti. Međutim, nakon sastanka u Mostaru, Tihić je izjavio da je za njega jedino neupitna BiH, a da se sve unutar nje može menjati.
Dragan Čović, slično kao i Tihić predlaže da BiH ima predsednika i dva potpredsednika i da izvršnu vlast obavlja vlada na čelu sa premijerom BiH. Lider HDZ BiH ne odustaje ni od četiri federalne jedinice od kojih je jedna distrikt Sarajevo.
Ovaj Čovićev predlog na tragu je i Kreševske deklaracije koju su u septembru 2007. potpisale vodeće hrvatske stranke.
U ovom dokumentu je navedeno da se novim ustavom BiH napušta postojeće dvoentitetsko uređenje, da je BiH decentralizovana država, sa tri nivoa vlasti - državnim, srednjim i lokalnim. Prema pojedinim ocenama, teritorijalnom podelom BiH na četiri federalne jedinice najviše bi profitirao upravo Čović jer se time praktično obezbeđuje treći entitet.
"Ništa nije palo u vodu. Sve što smo do sada potpisali važi i treba samo dogovoriti kada ćemo nastaviti dalje”, uverava Čović.
Mada trojica lidera i posle propalog sastanka u Mostaru tvrde da dogovor iz Pruda nije ugrožen, za sada je izvesno da bi iz tog dokumenta mogao da se sprovede jedino deo koji se tiče rešavanja pravnog statusa Distrikta Brčko. Slično kao i viđenja o teritorijalnoj podeli BiH, mišljenja trojice lidera drastično se razlikuju i po pitanju državne imovine.
"Savet za sprovođenje mira u BiH tražio je da se imovina podeli između BiH i entiteta, što znači da nema nikakvog tretiranja državne imovine, jer ona i ne postoji”, naglašava Dodik i ističe kako Dejtonskim sporazumom, BiH nije predviđena kao titular imovine. Tihić, međutim, kaže da ne može prihvatiti predlog zakona o imovini BiH koji je sačinila Komisija, tvrdeći da je taj predlog nezakonit i neustavan.
Nezvanično, novi sastanak trojice lidera zakazan je za 15 dana u Gradačcu, kad bi ponovo trebalo da sednu za sto i pokušaju da „približe stavove".
