Izvor: Press, 19.Jun.2010, 23:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tadić da se ugleda na Dodika

Republika Srpska i Milorad Dodik pokazuju najbolji odgovor na politiku uslovljavanja i Amerike i Brisela. Beograd ima jake adute, ali mora da promeni mentalitet onih koji odlučuju o srpskoj politici prema Kosovu
Srpska politika prema Kosovu u Vašingtonu se u potpunosti shvata kao želja za podelom pokrajine, ali za tu ideju ne postoji nikakvo razumevanje, kaže za Press Obrad Kesić, politički analitičar i saradnik vašingtonskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << "TSM Global Consultants".
- Brisel, kao i u mnogim drugim pitanjima, nema jedinstven stav. Neke zemlje, poput Italije, rado bi prihvatile podelu Kosova, dok druge, poput Engleske, u potpunosti dele američki stav. Amerikanci će sigurno biti poslednji koji će prihvatiti podelu - kaže Kesić.
Pretpostavlja se da će mišljenje Međunarodnog suda pravde, ma koliko bilo nepovoljno po Beograd, biti još nepovoljnije po Prištinu i da će UN morati prema njemu da se odrede. Deo javnosti u Beogradu smatra da takav zaplet ne odgovara Vašingtonu i da će on po donošenju mišljenja MSP krenuti sa pritiscima ka Beogradu?
- Za Vašington to jeste najpopularniji scenario, s tim što predstavnici administracije govore da je mišljenje MSP nebitno jer nema povratka što se tiče nezavisnosti Kosova, a zato što je neobavezujuće, ne može ni na koji način da utiče na status srpske pokrajine. Ipak, u Vašingtonu postoji vera i nada da će mišljenje suda dozvoliti otvaranje novih pregovora između Prištine i Beograda i da ti pregovori, koji će se voditi prvenstveno oko nekih praktičnih pitanja poput komunikacija, carine i obrazovanja, mogu eventualno da vode ka tome da Beograd prihvati nezavisnost Kosova bez formalnog priznanja.

Šta je maksimum koji Srbija može da očekuje od SAD kada je reč o Kosovu?
- Isto što i sada: da SAD i dalje podržava nezavisnost Kosova i da sve više i otvorenije uslovljava Srbiju da ona prizna nezavisnost ako želi podršku Amerike na putu ka EU. U tom kontekstu, u narednoj fazi američko uslovljavanje neće se odnositi na status, nego će se odnositi na komunikaciju s Prištinom i na paralelne institucije u srpskim enklavama i na severu Kosova.
Da li Brisel raspolaže još kakvom idejom o rešenju odnosa na relaciji Beograd - Priština, osim što priziva dijalog o tehničkim pitanjima i pre mišljenja MSP?
- Ne, kao i kad je reč o mnogim drugim pitanjima, uključujući situaciju u BiH, Brisel se jednostavno drži inercije jer ne postoji konsenzus. Kao što sam rekao, postoje zemlje koje bi bile sklone da podrže podelu Kosmeta jer misle da bi to otvorilo mogućnost da se nezavisnost Kosova konsoliduje i da Srbija prihvati tu nezavisnost, ali ovo je manjinski stav u EU.
Može li Srbija dobiti severni deo Kosova, u zamenu za RS utopljenu u BiH?
- Mislim da ta dva pitanja nisu vezana, niti bi bilo dobro da bilo koji srpski političar pokuša da poveže status Kosova sa statusom RS. Vezivanje RS sa pitanjem statusa Kosova može samo da šteti RS. Drugo je pitanje da li je realno da se Kosovo podeli. Mislim da postoje šanse za to, ali trenutna politika Srbije ne vodi u tom pravcu. Pre može da se desi da se sadašnje stanje zamrzne i da se taj problem prebacuje iz godine u godinu bez velikih izgleda za rešenje.
Da li je nedavna odluka Kfora da do daljeg odloži smanjivanje svog sastava signalizira da bi odluka MSP mogla da bude u suprotnosti sa željama Prištine i njenih partnera? I upozorava na moguće nasilje?
- Ne, mislim da je reč samo o predostrožnosti. Ne predviđaju oni bilo kakvu odluku, nego misle da nije pametno da se smanjuju snage dok postoje brojne nerazjašnjene stvari. Ne samo kad je reč o statusu, već i kad je reč o odnosu snaga između albanskih političkih stranaka i lidera. Uz to, najnoviji skandali i istrage protiv ključnih albanskih lidera stvaraju napetost koja ne dozvoljava smanjivanje Kfora.
Beograd je ukinuo skupštine opština sedam gradova južno od Ibra koje su izmeštene na sever Kosova ili u centralnu Srbiju, a istovremeno kroz lokalne izbore učvršćuje srpske institucije u severnom delu Kosova. Da li tu postoji poruka za domaću i za stranu javnost?
- Iskreno, nisam siguran koja se poruka upućuje domaćoj javnosti, ali ovaj potez u Americi se vidi u kontekstu uslovljavanja. To znači da su Amerikanci ohrabreni: Beograd pokazuje spremnost i volju da postepeno ukine paralelne institucije i smatraju da bi odlučnost Amerike u daljoj politici uslovljavanja takođe pokazala poželjne rezultate.
Kako komentarišete čin ukidanja tih opštinskih vlasti?
- Zaista ne znam šta to znači, ali mislim da su to i strateški i taktički loši potezi. Prvo, ne verujem u objašnjenje vlasti da je to učinjeno zbog ekonomskih razloga i efikasnije vladavine. Pre će biti da je reč ili o tome da Beograd želi da pošalje pozitivne signale Vašingtonu i Briselu ili je to posledica dominantnog mentaliteta u vladajućoj koaliciji i njenoj najjačoj stranci da vlast treba da se kontroliše na svakom nivou.
Veton Suroi, Radmila Trajković i i vi nedavno ste izjavili da se vode tajni pregovori Beograda i Prištine, na šta je Ministarstvo spoljnih poslova - istina nezvanično - odgovorilo da su u pitanju "provokacije". Ako niste provokator, dokle se stiglo u tim tajnim pregovorima?
- Mnogim izjavama vlasti u Beogradu nedostaje logike i iskrenosti. A što se tiče te izjave, ja sam tu informaciju dobio iz samih Vladinih institucija i aktuelne su već nekoliko meseci. To nije nova informacija i ne vidim kako bi njeno iznošenje u javnost na bilo koji način bila provokacija. Tim pre što predstavnici Beograda govore o tome da su spremni da uđu u nove pregovore sa predstavnicima Prištine, a da li se oni vode pre ili posle mišljenja MSP ne bih rekao da je toliko bitno. Drugo, način na koji se pregovori vode sa Amerikancima i sa ključnim evropskim zemljama daleko je od transparentnosti i više govori u prilog tome da se takva komunikacija zvanično ili nezvanično vodi i sa predstavnicima iz Prištine.

Komandant Kfora Markus Bentler nedavno je izjavio da je kosovskoj policiji prepuštena odgovornost za čuvanje jednog dela južne granice. Zašto se Beograd ne poziva na plan od šest tačaka koji predviđa da granicu čuvaju međunarodne snage? Zato što bi to bilo bez efekta?
- I ja se pitam zašto se Beograd stidljivo odnosi prema sporazumu o šest tačaka. Ne slažem se sa širom procenom da Beograd nema načina da utiče na politiku EU. Čak bih rekao da Beograd ima jake adute i kada je reč o Kosovu i kada je reč o ambiciji da se što pre uđe u EU. Ali da bi oni bili ostvarivi i da bi Beograd mogao da utiče na SAD i EU, morao bi da se promeni mentalitet ljudi koji odlučuju o srpskoj politici prema Kosmetu. Mislim da bi trebalo više da se ugledaju na primer Republike Srpske i Milorada Dodika, koji pokazuju najbolji odgovor na politiku uslovljavanja i Amerike i EU.
Boris Tadić i Vuk Jeremić su u toliko prilika izjavili da Srbija ni po koju cenu neće menjati Kosovo za ulazak u EU da bi njihov opstanak na političkoj sceni bio u najmanju ruku neizvestan ukoliko bi se dogodilo suprotno. Gde vidite izlaz za njih, pa i za bilo koga drugog ko bi ih zamenio, ako se zna da dobar deo članica EU insistira na uspostavljanju "dobrosusedskih odnosa" sa Kosovom kao uslov za ulazak Srbije u EU?
- Ovakva situacija logično vodi samo u jednom pravcu: da će Srbija i dalje praviti i sitne i krupne ustupke sa nadom da će oni biti poslednji i da će se zadržati na nivou koji se ne sukobljava sa stavom Beograda da neće priznati nezavisnost Kosova. Ali to ne znači da Srbija to neće nikada prihvatiti. Od iskrenosti i odlučnosti srpskog stava važnija je američka percepcija tog stava, koja kaže da on nije iskren i da služi za unutrašnju upotrebu. Amerikanci i dalje misle da je za Srbiju jedini prioritet ulazak u EU i zato sve više i više misle da taj ulazak treba uslovljavati prihvatanjem nezavisnog Kosova. Mislim da neki u opoziciji nemaju jasan stav o Kosovu i da se kriju iza retorike vlasti, ali se istovremeno nadaju da će svi ustupci koji se moraju napraviti oko Kosova biti načinjeni dok oni nisu na vlasti. Tako bi oni po dolasku na vlast mogli da kažu da su njihovi prethodnici krivi za sve i da su oni jednostavno nasledili zatečeno stanje. I to je u skladu sa trendom kad je reč o bilo kom pitanju danas u Srbiji.
Pogledaj vesti o: Milorad Dodik

Nastavak na Press...