Izvor: Blic, 23.Okt.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sukobi Silajdžića i Dodika seju strah
SARAJEVO - Američki diplomata i tvorac Dejtonskog sporazuma Ričard Holbruk i nekadašnji visoki predstavnik u BiH Pedi Ešdaun ocenili su da se BiH, 13 godina nakon potpisivanje Dejtonskog sporazuma, suočava s istinskom opasnošću od kolapsa.
Holbruk i Ešdaun su napisali zajednički autorski tekst „Bosansko bure baruta" o situaciji u BiH, koji je objavio „Gardijan", a preneo i „Dnevni avaz", ocenjujući da je EU „napravila propust ne podržavajući >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << svog predstavnika u BiH, sposobnog slovačkog diplomatu Miroslava Lajčaka, i u ključnim momentima je narušila i umanjila njegova ovlašćenja i nadležnosti".
Ešdaun i Holbruk su istakli da je u BiH „kao i 1995. potrebno angažovanje transatlantske zajednice ako ne želimo biti vraćeni u još jednu bosansku krizu".
Nazadovanje zemlje se može zaustaviti pod uslovom da se EU „probudi" i da se nova američka administracija angažuje kada je reč o BiH, navodi se u članku. Oni ocenjuju da će to zahtevati i produžetak vojnog prisustva na terenu i jačanje dugoročne strategije međunarodne zajednice koja mora pronaći način „da razreši bosanski ustavni čvor".
Oni navode da „premijer RS Milorad Dodik kaže da poštuje Dejtonski sporazum, dok njegov politički rival, predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić želi da ga preradi i ukine entitete" i ističu da „i Dodik i Silajdžić krše osnovno dejtonsko načelo - federalno ustrojstvo u okviru jedne države".
„Premijer bosanskih Srba Milorad Dodik, nekada miljenik međunarodne zajednice, pogotovo Vašingtona, zbog svog suprotstavljanja nacionalističkoj Srpskoj demokratskoj stranci, jednostavno je usvojio njen program rada i delovanja, rasterećen njenog tereta za počinjeni genocid", navodi se u analizi dvojice zvaničnika. Oni su dodali da je Dodikova dugoročna politika jasna, „dovesti svoj srpski entitet - Republiku Srpsku - u poziciju da se otcepi čim se ukažu takve mogućnosti". Ocenili su da je Dodik iskoristio slabosti ustavne strukture države, umor i zasićenost međunarodne zajednice, kao i nesposobnosti EU da ispoštuje vlastite uslove, i tokom protekle dve godine uspeo da uništi najveći deo stvarnog progresa ostvarenog u BiH u proteklih 13 godina.
Holbruk i Ešdaun veruju da je Dodik uništio ostvareni progres „uglavnom slabljenjem institucija države i zaustavljanjem BiH na putu evolucije u funkcionalnu državu koja se može priključiti EU".
„Dodikove aktivnosti pothranjivali su i poticali Rusija i ruski petrodolari", smatraju Holbruk i Ešdaun.
Dodali su da je „predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić, vrlo često davao izjave o potrebi ukidanja dva entiteta od kojih je sastavljena BiH i o potrebi stvaranja nepodeljene zemlje koja se neće sastojati od federalnih jedinica".
Kao rezultat toga, ponovo su oživele sumnje i strahovi koji su bili osnova za početak rata 1992, a na zamahu sve više dobijaju negativna, štetna i destruktivna događanja, propraćena ponovnim buđenjem bošnjačkog i hrvatskog nacionalizma. I nedavno održani lokalni izbori dali su podsticaj nacionalističkim partijama.
„Otrovni odnosi i sukobi između njih dvojice predstavljaju srce sadašnje krize u BiH", zbog čega su „ponovo oživele sumnje i strahovi koji su bili osnova za početak rata 1992. godine", navodi se u tekstu.
Holbruk i Ešdaun smatraju da je takvoj „situaciji doprinela i spokojnost i zbunjenost međunarodne zajednice" nakon što je „Bušova administracija praktično okrenula leđa BiH, a EU se duboko uplela u događanja u BiH".
Prema njihovim rečima, EU nije razvila koherentnu strategiju srazmernu svojoj umešanosti u procese u BiH, te svom potencijalu i odgovornosti.
„Što je još gore, proklamovanjem progresa tamo gde ga nije bilo, EU je oslabila ne samo svoj uticaj u toj zemlji nego i uticaj OHR i Eufora, a i jedni i drugi su pokretači progresa u BiH", smatraju dvojica zvaničnika.
„Upotreba" slabosti EU
„Kao i Milorad Dodik, i Rusija oportunistički koristi slabosti EU jer njeno delovanje i program aktivnosti jeste izazivanje neprilika za SAD i EU gde god je to moguće. Još je uticaj Moskve u BiH bled u odnosu na uticaj koji imaju EU i SAD", navodi se u analizi o stanju u BiH. Dodaje se da EU, koja je zainteresovana i naklonjena još nedefinisanoj „tranziciji" OHR-a u misiju EU, izgleda postaje spremna da se oslobodi svih svojih vlastitih alata i sredstava, a da još ne zna kakva su joj to sredstva i pomagala potrebna za omogućavanje procesa tranzicije BiH.
