Izvor: Politika, 21.Nov.2013, 12:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RS traži da joj se vrate oduzete nadležnosti
Milorad Dodik kaže da su visoki predstavnici u BiH nametanjem odluka menjali politički sistem i kršili Dejtonski mirovni sporazum
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je juče da RS traži da joj se vrate oduzete nadležnosti, dodavši je ona međunarodno priznat entitet i da njena autonomija mora biti ojačana.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
„Tražimo da nam se vrate oduzete nadležnosti. BiH je, prema Dejtonskom mirovnom sporazumu, imala devet nadležnosti, što je delovanjem visokih predstavnika promenjeno”, rekao je Dodik na konferenciji za novinare i dodao da su visoki predstavnici u BiH nametanjem odluka menjali politički sistem i kršili Dejtonski mirovni sporazum.
On je kazao da je Dejtonskim sporazumom, koji je parafiran pre tačno 18 godina u američkoj bazi „Rajt Peterson” u Dejtonu, uspostavljen novi politički sistem u BiH i stabilan mir i da je RS nezaobilazan faktor u političkom odlučivanju u BiH.
Dodik izjavio da se 25. novembar (dan zasedanja ZAVNOBIH-a) ne može i neće biti praznik BiH. On je podsetio da preddejtonska BiH više ne postoji i da nije adekvatno proslavljati 25. novembar, jer je BiH sada sasvim drugačija i usaglašena je sa međunarodnim mirovnim sporazumom.
„Taj datum jeste istorijski u nekoj drugoj državi, ali ne i u BiH, jer je Dejtonski sporazum odredio da BiH nastavlja da postoji u skladu sa unutrašnjom strukturom koja je ovim aktom utvrđena”, rekao je Dodik i istakao da se antifašizam u BiH može isključivo vezati za srpski narod, koji je, gde god živeo, dizao ustanke protiv fašizma. „To je nesumnjiva istorijska činjenica, a drugi narodi su se uključivati na kraju rata, na strani pobednika.”
BiH nema zakon o praznicima, a u Federaciji BiH 25. novembar se obeležava kao Dan državnosti BiH, dok Republike Srpska obeležava 21. novembar, dan kada je 1995. u Dejtonu parafiran Opšti okvirni sporazum za mir u BiH i njegovih 12 aneksa.
Dodikov kabinet je, inače, objavio je dokument „Dejtonska struktura BiH i pravni položaj RS” u kome se navodi da za BiH postoje dva pravca: konfederacija sa nadležnostima predviđenim Dejtonom ili raspad na tri etničke teritorijalne jedinice. U poglavlju dokumenta koje tretira pitanja referenduma podseća se da u federalnom zakonodavstvu SAD referendum ne postoji, ali da ima široku primenu unutar američkih država.
„Referendum predstavlja zaštitu prava federalnih jedinica koje mogu zakazati glasanje ako smatraju da su njihova prava povređena”, navedeno je u saopštenju.
Na primeru BiH, to znači da raspisivanje referenduma pripada entitetima, jer nije izričito dato u nadležnost BiH. U dokumentu je i analiza svih važnih segmenata dejtonske strukture BiH, uz podsećanje da je BiH stvorena međunarodnim ugovorom i da može postojati samo na taj način.
Prema ovom dokumentu, budućnost BiH se može razvijati u dva pravca. Prvi pravac podrazumeva ustavnu rekonstrukciju FBiH i formiranje hrvatske teritorijalne jedinice. Time bi bili stvoreni uslovi za BiH kao konfederaciju sa nadležnosti utvrđenim Dejtonskim sporazumom za zajedničke organe. Drugi je raspad BiH na tri etničke teritorijalne jedinice, čak i da prethodno ne bude rešeno hrvatskog pitanje.
„Optimalno bi bilo da BiH bude cela iz tri dela, time bi i međunarodni ugovor mogao opstati kao jedan od najvećih uspeha američke spoljne politike”, navedeno je u obimnom dokumentu „Dejtonska struktura BiH i pravni položaj RS”.
------------------------------------------------------------------
Markert: Predlog reforme FBiH realan
Sarajevo – Reforma Federacije Bosne i Hercegovine je nužna i ne sme da čeka ustavnu reformu države, izjavio je prvi čovek. Venecijanske komisije Tomas Markert koji se tokom boravka u BiH upoznao sa predlogom izmena Ustava većeg entiteta, izrađenog na inicijativu američke ambasade u Sarajevu, prenosi Tanjug. Markert smatra da je reforma izuzetno važna jer je, kaže, „jasno da Ustav Federacije BiH nije funkcionalan”. „Taj entitet je u stalnoj finansijskoj krizi, sistem troši previše novca, a onda ne ostaje novca za potrebe građana”, navodi direktor Venecijanske komisije u intervjuu sarajevskom „Dnevnom avazu”.
B. Marić
objavljeno: 21.11.2013.
.jpg)
