Izvor: Politika, 27.Dec.2012, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Priprema udara na Dodika
Dok je u odnosu prema međunarodnoj zajednici i federaciji očigledno bar do sada u velikoj meri kontrolisao igru, Dodiku se polako otvaraju problemi unutar same Srpske
Nije tajna da Milorada Dodika ne vole neke dosta značajne političke, intelektualne i bezbednosne strukture iz onih zemalja koje su tokom devedesetih definisale ko će biti dobar, a ko loš momak u postjugoslovenskoj drami. Nije mali broj njih koji i dalje guraju priču o Srpskoj kao genocidnoj tvorevini >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i sanja centralizovanu BiH u kojoj bi se sproveo „građanski” princip jedan čovek jedan glas. Poslednji takav pokušaj poznat pod imenom Butmirski paket neslavno je propao pre tri godine.
Dodik je tokom poslednjih godina pokrenuo nekoliko veoma pametnih, odlučnih ili kako se pomodno kaže proaktivnih inicijativa na koje je bilo teško odgovoriti. Godinama on traži da se smanje ovlašćenja ili čak ukine kancelarija OHR i da se što više prostora da domaćim igračima. Kombinovanom saradnjom sa hrvatskim partijama i dogovorom s Lagumdžijom postigao je da se nedavno prvi put posle Dejtona jedan broj nimalo beznačajnih ingerencija vrati na entitete. Do sada je proces prenošenja nadležnosti išao isključivo u suprotnom pravcu.
Dodik je takođe pokrenuo priču o demilitarizaciji i neutralnosti BiH. U ovoj inicijativi koju su mnogi videli kao pokušaj izbegavanja priče o NATO, drugi su prepoznali jedini realan okvir za bezbednosnu arhitekturu BiH. Teško da bilo ko veruje da bi se Bošnjaci, Srbi i Hrvati zajednički protiv nekog borili. Stoga se opravdano postavlja pitanje koji je smisao postojanja nečega što se zove vojska Bosne i Hercegovine?
Dok je u odnosu prema međunarodnoj zajednici i federaciji očigledno bar do sada u velikoj meri kontrolisao igru, Dodiku se polako otvaraju problemi unutar same Srpske. Najveći od njih je svakako sve lošija ekonomska situacija. Globalna kriza se dobrano reflektuje na količinu novca koji stiže u Srpsku. Neki značajni resursi su prodati i trošenje novca koji je od njih dobijen polako se privodi kraju. Neke očekivane investicije su izostale, a Srpsku je dosta pogodila stravična suša koja je ove godine zahvatila čitav ovaj prostor. Činjenica da ceo region ima veoma lošu ekonomsku konjunkturu ne znači mnogo penzionerima i nezaposlenima u Srpskoj. Oni su nezadovoljni nedostatkom posla i smanjenim primanjima. To se dosta osetilo na nedavno održanim oktobarskim lokalnim izborima. Iako je SNSD i dalje pojedinačno najjača stranka to više nije ona snaga koju su imali do pre dve godine. SDS se kao najjača opoziciona stranka dosta oporavio i povratio neka značajna uporišta.
Dodik se ovim rezultatima nije previše potresao jer već nekoliko godina ozbiljno radi na stvaranju strateškog partnerstva sa Mladenom Bosićem. Ono dosta dobro funkcioniše na nivou BiH, a čak je moglo da se nasluti i po prećutnom kandidovanju slabijih kandidata za načelnike opština tamo gde je onaj drugi jak. Čini se da budućnost Srpske i njena stabilnost zaista najviše zavise od održanja ovog bazičnog konsenzusa između dve najveće stranke na osnovu čega neki očekuju veliku koaliciju posle sledećih parlamentarnih izbora.
U Banjaluci se mogu čuti glasovi koji tvrde da je Dodiku veći problem sopstvena stranka. Nije tajna da sa nekim od njenih lidera ima vrlo loše odnose, a u vreme krize i nemaštine bogatstvo nekih od čelnika SNSD dosta bode oči običnom svetu. Obični ljudi koji i dalje veoma cene pa i vole Dodika traže da nešto uradi povodom tog pitanja. Na ovo nezadovoljstvo međutim dosta računa strani faktor koji nastoji da Dodika bar znatno oslabi ako ne i da sruši u dogledno vreme. Uveliko se čuju glasovi o prelivanju nekakvog „proleća” i na ulice Srpske, dosta se radi sa pojedinim nevladinim organizacijama koje su tradicionalno odlično oruđe za destabilizaciju zemalja, a nemali broj ambasadora obigrava oko lidera opozicionih stranaka.
Sve to nije međutim još uvek dovoljno da se Srpska ozbiljnije podrije. Dodik i dalje dosta suvereno kontroliše unutrašnju situaciju, ali zna da ubrzavanje „dijaloga” Beograda i Prištine sa izrazito konstruktivnim stavom Srbije, može da vodi i ka relativno skorom otpočinjanju pritisaka na Srpsku. Strane diplomate odavno najavljuju da po nekoj njihovoj agendi posle „sređivanja” Kosova dolazi na red i bavljenje Srpskom.
Za taj posao neophodna im je pomoć Beograda i tu je Dodiku i Srpskoj za sada najveća nepoznanica. Stranci su još na Tadića krenuli da vrše ozbiljne pritiske tražeći pomoć za destabilizaciju Dodika i Srpske. On je to u velikoj meri odbio. Dodik je nakon toga prilično neoprezno na izborima podržao svog dugogodišnjeg partnera i time navukao na sebe bes nove vlasti u Beogradu. Iako se u međuvremenu radilo na približavanju, u Banjaluci se danas dosta boje namera nove vlade u Beogradu i njenog budućeg stava prema pritiscima u vezi sa Srpskom. Kosovska politika vlade ne uliva im mnogo poverenja.
Miša Đurković
objavljeno: 27.12.2012
Pogledaj vesti o: Milorad Dodik
