Izvor: Blic, 18.Dec.2009, 12:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Premijer RS postao ministar opšte prakse
Gladovaću i smrzavati se ovde sve dok me ne primi lično premijer RS Milorad Dodik! Samo njemu verujem i jedino mi on može pomoći - jer je dobar čovek! Ovako su štrajkači glađu, koji su se u proteklih mesec dana smenjivali ispred Narodne skupštine RS, maltene uglas poručivali novinarima, uzdajući se da će njihov glas stići do Dodika.
Tako se štrajk glađu pretvorio u fenomen, a plato NSRS u biro >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za žalbe i najkraći put do premijerovog kabineta. Nakon ovih događaja, može se desiti da gladovanje postane svakodnevna praksa i jedini efikasniji vid borbe za elementarna prava.
Sezonu štrajka otvorio je bračni par Trivunović, izbeglice iz Hrvatske, koji su zbog sudskih presuda poništenja ugovora o zameni kuće, ostali bez krova nad glavom. Zbog iste muke ispred parlamenta RS dvadeset dana gladovao je i Radomir Kuzmić, koji je od štrajka odustao tek nakon premijerovog obećanja da neće biti deložiran iz kuće. Sa istim obećanjem kući je otišao i treći štrajkač Slavko Đekanović. Gladovanje se „isplatilo" i za preostala dva štrajkača Gorana Stojanovića i Davora Jerilovića, kojih je muka naterala da od premijera traže posao, koji su naposletku - i dobili.
„Premijer mi je obećao posao i sad su moji problemi rešeni. Ponudio mi je bolji posao nego što sam imao u državnoj firmi. Obraćao sam se mnogima i niko mi nije pomogao, a u njega imam najviše poverenja, što se pokazalo kao tačno", rekao nam je Jerilović, koji je juče prekinuo štrajk.
Smenjivanje štrajkača sindikalci tumače kao nemoć institucija da rešavaju probleme građana, pa su sve oči uprte u jednu osobu - premijera RS.
„Ne može se institucija premijera pretvoriti u biro za žalbe i pritužbe! Onda se postavlja pitanje odgovornosti drugih institucija, pravosuđa, inspekcija, ministarstava... Međutim, postoje i površne ocene pojedinaca koji kažu: idem ja pred zgradu, pa ću tu doći premijer i on će rešiti moje problem. Verujte da 90 odsto građana ima takvu vrstu potrebe", kaže predsednica Saveza sindikata RS Ranka Mišić. Za nju je apsurdno da predsednik Vlade RS rešava probleme invalida umesto resornog ministra.
Da se i sam premijer Dodik svojim ponašanjem nametnuo kao svemogući faktor u rešavanju problema, smatra sociolog Ivan Šijaković. „To je i poruka da jedino on ima moć i da nije deo posla preneo na ostale institucije i funkcionere. Istovremeno se stvara krajnje podanički mentalitet, gde postoji samo jedan ’tata’", smatra Šijaković. Napominje da je situacija nezgodna i za premijera od koga se sve očekuje, jer je medijski pritisak u takvim situacijama ogroman i često presudan.
Predsednik Helsinškog odbora RS Branko Todorović smatra da ni premijer neće moći da svakome otvori vrata. „Uprkos tome, funkcioneri se ne mogu obraćati biračima samo uoči izbora, nego moraju da budu spremni da se susretnu sa onima koji su glasali za njih. Treba osnovati kancelariju za građane, pa neće biti potrebe za štrajkom glađu", predlaže Todorović.
„Ako može on, mogu i institucije"
Generalni sekretar Udruženja novinara BiH Borka Rudić kaže kako mediji rade ispravnu stvar izveštavajući o ljudskim nesrećama. „Ovakve vesti pokazuju da institucije u RS ne rade svoj posao. Ako Dodik može da reši ljudske nesreće, onda nije jasno zašto to ne mogu institucije. Na taj način se pravi i promocija premijera Dodika", kaže Borka Rudić.
