Izvor: RTS, 02.Dec.2008, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (2.12.2008.)
Politika: Ćutanjem na Dinkićeve sumnje, Gregorijan ruši Dodika; Novosti: Samo se vraćamo na svoje, Lekove boli nova cena, Državi pola rezervoara, Firmi minus, sebi bonus; Blic: Otkaz čeka 25.000 radnika, Velja Ilić udario i vređao taksistu
Beogradski dnevni listovi danas pišu sumnji Mla đana Dinkića da su u plasiranje dezinformacija protiv njegove stranke upleteni delovi srpske tajne službe, odnosu prvog zamenika visokog predstavnika Rafija Gregorijana i premijera >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Republike Srpske Milorada Dodika, Kumanovskom sporazumu, snabdevenosti apoteka uoči poskupljenja lekova, padu cene goriva, bonusima u državnoj upravi, otpuštanjima, političaru u saobraćaju, ...
Ćutanjem na Dinkićeve sumnje
Mlađana Dinkića Željko Ristić potvrdio je juče za „Politiku" da se lider G17 plus sastao prošlog ponedeljka s republičkim tužiocem Slobodanom Radovanovićem. Sastanak je inicirao Dinkić, a tema razgovora bili su novinski tekstovi „koji su intonirani kao napad na ministra".
- Reč je o nizu tekstova koji su intonirani kao napadi na ministra ekonomije i regionalnog razvoja i to u smislu njegovog profesionalnog i političkog delovanja. Posebno bih apostrofirao da se u nekim od objavljenih tekstova gubi profesionalna kritika i prelazi se na lične napade. Tu bih izdvojio tekstove u kojima se navodi da je Dinkić počinio određena krivična dela - rekao je advokat Ristić.
Tokom sastanka, ministar je republičkom tužiocu predao novinsku dokumentaciju i fotokopije nekih od spornih tekstova. Prema rečima Dinkićevog advokata, ministar je tražio da se utvrdi istinitost i osnovanost objavljenih novinskih tekstova i naglasio da, ukoliko se utvrdi tačnost nekih od napisa, „stoji tužilaštvu na raspolaganju".
- Ukazali smo na određenu grupu naslova, kao i ko bi eventualno mogao da stoji iza tih tekstova. Tužilac je obećao da će preduzeti sve radnje i aktivnosti u okviru svojih zakonskih ovlašćenja - rekao je Ristić. On je objasnio da Dinkić u razgovoru s tužiocem Radovanovićem nije spominjao konkretna imena.
- Možda je Dinkićeva procena da u ovom trenutku ne bi trebalo da saopštava ta imena. Ni meni ih nije otkrio - kazao je Ristić za „Politiku".
Republičko javno tužilaštvo, međutim, odbilo je juče da da bilo kakve komentare povodom Dinkićeve tvrdnje da iza orkestrirane medijske kampanje protiv njega i G17 plus stoje delovi Bezbednosno-informativne agencije, Rusi i „ljudi za kojima je raspisana poternica" i to zbog njegovog protivljenja da se Naftna industrija Srbije proda Gaspromu bez čvrstih garancija da će gasovod Južni tok zaista i proći kroz Srbiju.
Na zatvorena vrata „Politika" je naišla u Bezbednosno-informativnoj agenciji. Razgovor na ovu temu odbacili su u ambasadi Rusije, dok Gasprom do zaključenja ovog broja nije odgovorio na pitanja koja je „Politika" dostavila. Dinkić je rekao da je njegov partijski kolega Bojan Krišto izložen medijskom linču, a da je njemu lično ugrožena bezbednost.
Dinkić je u „Utisku nedelje" na TV B92 izneo sumnju da su u plasiranje dezinformacija protiv njegove stranke upleteni delovi srpske tajne službe.
„U četvrtak na sednici vlade meni prilazi jedan ministar i kaže mi: Slušaj, upravo su mi javili iz BIA da Krišto spaljuje dokumentaciju na aerodromu, odnosi se dokumentacija. Ja sam rekao da ne verujem, da je to nemoguće. Pozvali su moji saradnici ljude na aerodromu i ništa se, naravno, nije događalo. Onda sam ja shvatio i pitao sam tog (ministra): Ej, kaži mi ime i prezime toga iz BIA koji ti je to rekao. Posle toga dolazi moj savetnik za medije i kaže: Slušaj, pitaju iz 'Kurira' da li je tačno da Krišto spaljuje dokumentaciju i iznosi materijal. Istovremeno, u Skupštini Srbije (Dragan) Todorović već se sprema da postavi poslaničko pitanje da li Krišto spaljuje dokumentaciju..."
Dinkić je objasnio da je tako „lažna informacija plasirana u jednom trenutku na tri mesta: najpre ljudima u vladi, potom 'Kuriru' i možda drugim medijima, a zatim i skupštini".
Lider G17 plus je rekao i da je dobio ime osobe iz BIA od koje je potekla ta informacija, ali da mu to ime ništa ne znači, pa ga je prosledio „onim ljudima koji treba da se bave time".
Dinkić je u „Utisku nedelje" kazao i da je povodom učestalih medijskih napada sproveo internu istragu koja je pokazala da iza svega toga stoji ruski interes. „Dobio sam informacije od nekih ljudi da Rusi stoje iza toga. Ja prosto ne mogu da verujem da je to tako i da se oni služe takvim stvarima."
Gregorijan ruši Dodika
Na sve optužbe koje su predstavnici međunarodne zajednice uputili na njegov račun zbog podnošenja krivične prijave protiv prvog zamenika visokog predstavnika Rafija Gregorijana, premijer Republike Srpske Milorad Dodik je lakonski odgovorio: „Međunarodna zajednica nas je učinila i naučila da niko ne može biti iznad zakona, pa ni njeni službenici."
Zbog podnošenja krivične prijave protiv Gregorijana, Upravni odbor Saveta za primenu mira je minulog vikenda upozorio Dodika da neće tolerisati osporavanje ovlašćenja visokog predstavnika i njegovih službenika. Ovaj organ je, takođe, ocenio da je prijava protiv Gregorijana „pokušaj Vlade Republike Srpske da spreči Kancelariju visokog predstavnika u sprovođenju njenog mandata". Dodik je uzvratio da prijava nije protiv međunarodne zajednice već protiv Rafija Gregorijana kao pojedinca, koji lažnim prijavljivanjem Vlade Republike Srpske za navodni kriminal nanosi štetu njoj, njenom premijeru i celoj republici.
Razmena teških reči, pa i optužbi, između Milorada Dodika i Rafija Gregorijana, s kraćim prekidima, traje duže od godine. Gregorijan se posebno zamerio organima Republike Srpske prošle godine u novembru, kada je na saslušanju u američkom Kongresu izjavio da „Vlada Republike Srpske već sprema listiće za referendum o nezavisnosti". U tom kontekstu je spominjana i štamparija čiji je vlasnik Branislav Đurić, za koju se ispostavilo da ne postoji.
To što je Ustavni sud BiH presudio da su zvaničnicima Republike Srpske povređena ljudska prava - prvenstveno pravo na fer postupak i odbranu - prilikom smenjivanja od stranke Kancelarije visokog predstavnika, za Rafija Gregorijana je nevažna činjenica. To što nisu imali pravo na odbranu i fer postupak, rekao je Gregorijan u martu ove godine, „ni na koji način ih ne oslobađa odgovornosti".
Gregorijan se proletos sastao sa grupom predstavnika nevladinih organizacija i nekolicinom novinara. Na tom sastanku je razgovarano o navodnom kriminalu Vlade Republike Srpske prilikom privatizacije Naftne industrije i „Telekoma Srpske", izgradnji republičkog administrativnog centra i autoputa Banjaluka-Gradiška. Posle sastanka, odbijajući da govori o detaljima, prvi zamenik visokog predstavnika je rekao da će o svemu što mu je rečeno izvestiti Savet za primenu mira u BiH.
U takvoj odluci nisu ga pokolebali ni nalazi Glavne službe revizije javnog sektora Republike Srpske, koja u spomenutim privatizacijama i izgradnji Administrativnog centra nije našla nepravilnosti. Nisu ga nimalo pokolebali ni u odluci da, uslovno rečeno, denuncira republičku izvršnu vlast. Ovo je tim pre čudnije jer je poznato da Glavna služba revizije važi za nepotkupljivu, što je i dokazala prilikom raskrinkavanja zloupotreba učinjenih tokom adaptacije Palate Republike Srpske, primedbama na rad pojedinih ministarstava i izgradnju autoputa Banjaluka-Gradiška.
Gregorijan je, povodom bekstva iz zatvora Radovana Stankovića, u septembru ove godine pisao republičkom ministru pravde Džerardu Selmanu. U pismu je, pored ostalog, naveo tezu da je Stanković možda pušten da pobegne. Nekoliko dana kasnije, Tužilaštvo BiH je saopštilo da je podiglo optužnice protiv svih lica za koja postoje dokazi da su pomogli Stankoviću da pobegne sa izdržavanja dvadesetogodišnje kazne zatvora. To, koliko je poznato, nije bilo dovoljno da bi se Gregorijan, bar kurtoazno, izvinio za paušalne ocene koje je o ovom slučaju izneo.
Da Rafija Gregorijana ne obavezuju ni presude Suda BiH, pokazao je u slučaju bivšeg predsednika Republike i srpskog člana Predsedništva BiH Mirka Šarovića. Iako je Sud BiH, kao neosnovane, odbacio optužbe da je on u mreži pomagača odbeglih haških optuženika, Gregorijan je prošle godine u septembru rekao da je „Šaroviću mesto u zatvoru".
Pokušavajući da dobijemo objašnjenje za ovakvo Gregorijanovo ponašanje, od izvora bliskog međunarodnim krugovima saznali smo da on pokušava da se u Stejt departmentu predstavi kao jedini zaštitnik interesa Amerike u BiH, pogotovo prodoru Ruske Federacije u Republiku Srpsku. „Gregorijanovi napadi na Republiku Srpsku i premijera Milorada Dodika pojačali su se posle odluke Vlade Republike Srpske da Naftnu industriju proda ruskoj kompaniji 'Zarubežnjeft' za 121 milion evra", rekao nam je naš izvor insistirajući da ostane anoniman.
Samo se vraćamo na svoje
Vojska Srbije je proteklih godina u potpunosti dokazala da međunarodnim snagama na Kosovu nije neprijateljska vojska. Apsurdno je da, posle pristupanja Srbije "Partnerstvu za mir" i dokazanog partnerskog odnosa sa Kforom, prisustvo Vojske Srbije uz administrativnu liniju zavisi od komandanta međunarodnih snaga.
Ovako za "Novosti" ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac ocenjuje najavu razgovora sa NATO o reviziji Vojno-tehničkog sporazuma potpisanog 1999. godine, koju su najavili predsednik Boris Tadić i načelnik Generalštaba Zdravko Ponoš. Pomenuti sporazum iz Kumanova, inače, precizirao je povlačenje tadašnje Vojske Jugoslavije sa Kosova i definisao Kopnenu zonu bezbednosti - pojas od 5 kilometara uz administrativnu liniju kao i vazdušnu zonu bezbednosti od 25 kilometara.
- Ovaj dokument prvobitno je predviđao da u Kopnenoj zoni bezbednosti može da deluje samo lokalna policija. Našoj vojsci tamo je omogućen povratak posle pobune bandita i terorista 2000. godine. Prisustvo naše vojske i odobrenja za prelet preko ovog pojasa u rukama su komandanta Kfora, koji je jedini autorizovan da o tome odlučuje. On je ovlašćen, čak, i da našu vojsku udalji iz ove zone. Smatramo da ne postoji nijedan razlog da prisustvo
naše vojske i preleti letelica zavise od međunarodnih snaga.
- Inicijativa se ne odnosi na prelaz administrativne linije, iako je Kumanovskim sporazumom predviđena mogućnost povratka pripadnika bezbednosti u broju ne većem od hiljadu. Svaka sledeća odluka morala bi da bude na mnogo višem političkom nivou, što u ovom trenutku nije tema. Smatramo da iniciranje povratka naše vojske na Kosovo u ovom trenutku ne bi doprinelo stabilnosti regiona.
- Brojno stanje naše vojske u zoni biće dimenzionirano u odnosu na rizike i pretnje, što nije konstantna veličina. U ovom trenutku ne postoje razlozi za povećanje broja vojnika. Uz to, očekujemo korist i za civilno vazduhoplovstvo, time što bi na Kopaoniku bilo omogućeno postavljanje radarskog sistema za kontrolu civilnog aviosaobraćaja.
- Ne mislim da će biti problema, osim, možda, nekih birokratske prirode. Očekujem da ćemo uspešno ići u pravcu revizije sporazuma.
- Naša inicijativa posledica je normalnog razvoja događaja koji vode normalizaciji odnosa sa Kforom, koje obe strane ocenjuju kao partnerstvo na visokom nivou. Verujem da će NATO i međunarodne snage na Kosovu imati razumevanja za apsurde koji proizlaze iz ovog dokumenta, i ne bih ih dovodio ni u kakvu vezu sa poslednjim događajima na Kosovu.
NATO još nije raspravljao, procenjivao, niti donosio odluke o predlogu predsednika Srbije Borisa Tadića da se izvrši revizija Kumanovskog sporazuma, izjavio je u ponedeljak u Briselu portparol Severnoatlantske alijanse Džejms Apaturaj i najavio za utorak raspravu šefova diplomatija članica NATO o situaciji na Kosmetu.
- Upoznati smo sa stavom predsednika Tadića i generala Zdravka Ponoša u vezi s revizijom Kumanovskog sporazuma - izjavio je Apaturaj.
Lekove boli nova cena
U ministarstvu trgovine još se preračunavaju oko poskupljenja lekova. U ovom trenutku se zna samo da će cene biti korigovane naviše, što je potvrđeno iz oba ministarstva - i trgovine i zdravlja, ali se ne zna tačno ni kada, ni za koliko.
Da su cene usklađene sa kursom evra od ponedeljka lekovi bi poskupeli u proseku za 17 odsto, jer je u poslednju korekciju cena sredinom septembra, ukalkulisan kurs evra od 76 dinara. Ali, u ovom trenutku čak ni proizvođači lekova ne znaju koji će kurs evra, u situaciji kada on svakodnevno "šeta", uglavnom na štetu dinara, biti uzet za obračun.
Odluka o poskupljenju medikamenata, prema nezvaničnim izvorima, očekuje se sredinom decembra. U iščekivanju novih cenovnika - iz apotekarskih rafova nestaju pojedini medikamenti, pre svega uvozni.
- Iz uvoza nema nekih kardiotonika, hormonskih preparata za vantelesnu oplodnju, ali ni flastera sa fentamilom koji se masovno koriste protiv bolova - rečeno nam je u jednoj privatnoj apoteci u Beogradu. - Nestašice su sporadične i još nisu uzele maha, ali ako lekovi uskoro ne poskupe to će se sigurno u većoj meri odraziti na snabdevanje.
Mr Milana Dučić iz Apotekarske ustanove Beograd tvrdi da nestašice nema i da u apotekama mogu da se nađu preparati za sve bolesti.
- Ako nekog leka i nema imamo direktnu zamenu, i to u terapiji nije nikakav problem - navodi mr Dučić.
Ipak, u beogradskim apotekama nedostaje, recimo "durofilina", koji se koristi u terapiji bronhitisa i astme, a nema ni zamene -"euphilonga". "Durofilina" već dugo nema. Mr Dučić kaže da su isporuke ovog leka počele, ali da će se još neko vreme "voditi" kao deficitaran, jer su se kod pacijenata nagomilali recepti, pa se isporuke brzo "razgrabe".
U rafovima nema ni "alopresa" protiv povišenog pritiska, ali apotekari kažu da ima zamena za ovaj antihipertenziv.
- Ni jedan domaći proizvođač lekova nije obustavio proizvodnju, niti smanjio isporuke lekova - kaže dr Dragomir Marisavljević, predsednik Grupacije proizvođača lekova. - Stranci su prvi "povukli nogu" i to je pokazna vežba kako se oni ponašaju na našem tržištu.
Na tržištu Srbije godišnje se prometuju lekovi za 730 miliona evra, ili svakog dana - za dva miliona evra. Prema računici proizvođača lekova zbog skoka evra mesečni gubici su 340.000 evra. Od toga je 150.000 eva gubitak domaće farmaceutske industrije.
- Polovina tog gubitka "pada" na "Hemofarm" - objašnjava dr Marisavljević. - Izračunali smo da svake sekunde samo ovaj proizvođač gubi 50 evra. Pred Vladom Srbije pored odluke o usklađivanju cena svih lekova sa rastom kursa evra, trebalo bi da se nađe i odluka o poskupljenju najjeftinijih preparata, čija je proizvodnja na "ivici rentabilnosti". To praktično znači da će istovremeno, ili u kratkom razmaku, neprofitabilni lekovi dva puta poskupeti.
- Za otklanjanje disparititeta borimo se već pune četiri godine i još nam niko nije dao razumno objašnjenje zašto je hrvatski aspirin dva i po puta skuplji od domaćeg - kaže dr Marisavljević.
Državi pola rezervoara
Gorivo u Srbiji pojeftiniće od srede ujutru u proseku za šest dinara po litru. Tako će motorni benzini pojeftiniti za 5,58 dinara, a dizel goriva za 6,53 dinara po litru. Ministarstvo energetike u ponedeljak je objavilo da je od poslednje korekcije cena naftnih derivata u Srbiji cena sirove nafte na svetskom tržištu manja za 13,84 odsto, pa su se stekli uslovi za korekciju proizvođačkih cena.
Vozači će od srede bezolovni i "olovni" benzin od 95 oktana plaćati jeftinije za 5,4 dinara i litar će koštati 81,89 dinara. Dizel gorivo "D-2" pojeftiniće za 5,94 dinara i umesto sadašnjih 71,28 dinara koštaće 65,35. Za litar "eko 3" dizela od srede će biti potrebno 6,3 dinara manje, pa će se plaćati 67,68. "Evro" dizel će biti jeftiniji za 6,74 dinara i stajaće 70,42. Novu cenu dobilo je i ulje za loženje koje od srede košta 52,86 dinara, umesto 60,40 za litar. Naftni derivati u Srbiji poslednji put su pojeftinili 15. novembra u proseku za 2,2 dinara po litru.
Inače, prema novim cenovnicima u ceni benzina od 95 oktana od 81,89 dinara državne dažbine, odnosno akciza i porez na dodatu vrednost, čine čak 52,4 dinara. To je skoro dve trećine, odnosno oko 65 odsto, jer je proizvođačka cena 28,49 dinara. Na taj iznos dodaje se trgovinska marža od pet dinara, potom akciza od 35,91 dinar i na kraju PDV od 18 odsto. U slučaju evrodizela učešće akcize i PDV je nešto manji i iznosi 29,84 dinara u odnosu na prizvođačku cenu od 35,58 dinara. I kod dizela trgovačka marža je pet dinara, dok je akciza 19,1.
Ako se nastavi pad cena nafte, a država od Nove godine poveća, kao što je najavljeno, akcize za čak četiri dinara, državni deo kolača u litru goriva biće još veći. Ipak, kreatori budžeta razmišljaju i da se uvede pravilo promenjive akcize koja će se povećavati ili smanjivati u slučaju poskupljenja, odnosno pojeftinjenja nafte.
Posle odluke OPEK, organizacije zemalja izvoznica nafte, da tek polovinom decembra još jednom smanji produkciju u pokušaju odbrane cena, nafta je i u ponedeljak pojeftinila za više od dva dolara, na ispod 52 dolara za barel. Laka američka nafta pala je za 2,53 i košta 51,90 dolara za barel, dok je brent izgubio 2,62 dolara i prodaje se po 48,25 dolara. To je najniža cena u protekle tri po godine. Inače, nafta je izgubila dve trećine u ceni u odnosu na rekordnih 147 dolara za barel iz jula. Cena je pala gotovo 20 odsto u novembru i 32 odsto u oktobru, što su najveći mesečni padovi ikad, uprkos smanjenju produkcije OPEK od oko dva miliona barela dnevno.
Firmi minus, sebi bonus
Raskalašno raspolaganje državnim kapitalom u javnim preduzećima, baš kao i ogromne plate ljudi koji ih vode, u potpunom su neskladu sa rezultatima rada većine ovih firmi.
Od 499 preduzeća, koja su finansijske izveštaje za prošlu godinu dostavile NBS, veliki deo je imao negativan poslovni saldo. Njihov gubitak u prošloj godini je, naime, bio težak 16 milijardi dinara, odnosno 80 odsto veći nego u godini pre. Istovremeno, njihovi rukovodioci svoja igromna primanja "brane" radnim rezultatima.
"Novostima" je, inače, potvrđeno da vlada neće zamrznuti plate menadžera u firmama čiji je osnivač i vlasnik, a ne planira ni da primeni uravnilovku. Taj potez, dodaju u Nemanjinoj 11, bio bi čak i protivzakonit, s obzirom na to da je funkcionisanje javnih preduzeća regulisano još važećim Zakonom o javnim preduzećima iz 2000. godine. Eventualna politička volja kojom bi se, najpre, rešilo ovo pitanje, nigde nije uzeta u obzir.
U grupi gubitaša, naravno, nije "krem" društvo državnih kompanija koje su, već tradicionalno, najuspešnije u Srbiji. Međutim, reč je o preduzećima koja se bave delatnostima koja svuda u svetu, bilo da je vlasnik država ili privatni akcionari, donose najveći profit. Naš NIS je, na primer, već dugo na tronu "najprofitabilnijih" zapravo zahvaljujući činjenici da se isključivo u njegovim rafinerijama prerađuje sirova nafta.
Nedavno objavljeno istraživanje konsultantske kuće "Dilojt" pokazalo je, zapravo, da su u čitavoj centralnoj Evropi najjače firme koje se bave naftom, gasom ili strujom. Ali, u toj konkurenciji NIS se nalazi tek na 22. mestu, iza hrvatske "Ine" i sasvim malog, slovenačkog "Mola". Inače, iz NIS su u ponedeljak saopštili da će skinuti oznaku poslovne tajne sa podataka o zaradama.
Kada je u pitanju proizvodnja struje, Elektroprivreda Srbije je na 79. mestu među 500 najjačih kompanija u centralnoj Evropi. Od njih je čak 18 elektroprivreda finansijski jače od EPS-a.
Ali, u odbrani svojih dohodaka koji u proseku iznose od pet do deset puta više od proseka plata u republici, menadžeri govore o regionu, uspesima, pa čak i onda kada su im finansijski rezultati u minusu. Tako, recimo, prvi čovek "Železnica Srbije" ima neto platu od oko 250.000 dinara, iako za rad ove firme poreski obveznici tradicionalno izdvajaju sredstva. Ove godine, da podsetimo, subvencija "Železnica" iznosi 11 milijardi dinara.
Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je u ponedeljak da Vlada Srbije neće određivati raspon plata u javnim preduzećima, ali će uticati na visinu zarada rukovodilaca u tim firmama.
Vlada Srbije nije, kako se u poslednje vreme govorilo, "ograničila" iznos naknada za rad predsednika i članova upravnih i nadzornih odbora javnih preduzeća.
Otkaz čeka 25.000 radnika
Nekoliko stotina radnika različitih firmi u Srbiji vraćeno je sa posla kućama, jer su im poslodavci, pozivajući se na svetsku ekonomsku krizu, uručili otkaze. Otkazi pljušte u Leskovcu, Paraćinu, Priboju, Kruševcu, Kragujevcu... Prema rečima Dušana Puače, predsednika Regionalne privredne komore u Kragujevcu, „u 51 opštini u Srbiji ima 276 preduzeća koja zavise od izvoza. Tu je zaposleno 43.000 ljudi, a sudbina 25.000 radnika vrlo je neizvesna".
Ukupno 194 radnika - četvrtina zaposlenih u farmaceutskoj kompaniji „Zdravlje Aktavis" iz Leskovca, proglašena su tehnološkim viškom. Svi su dobili otkaze. Posle protesta ispred fabrike vratili su se kućama pognute glave, puni straha za egzistenciju svojih porodica. Otkaza se pribojavaju i oni koji ih u ovom krugu nisu dobili, jer ima indicija da će još 200 biti otpušteno posle Nove godine. Među otpuštenima su ekonomisti, bračni parovi, samohrane majke. Otkaz je dobila i predsednica manjinskog sindikata ASNS Olgica Nikolić. Još prošle nedelje, kažu, kompanija im je uplatila otpremninu, ali ne u obećanom iznosu.
- Umesto 300 evra po godini staža, uplaćeno nam je po 250. Ne znam gde ću i šta da radim! Nema šanse da u Leskovcu nađem drugi posao - očajan je Igor Trajković. Radnici optužuju menadžment, ali i reprezentativne sindikate - Samostalni i „Nezavisnost".
- Direktor je nedavno izjavio da kompanija u celini pravi veliku dobit i da dobro posluje. Sindikati nisu potpisali opšti i kolektivni ugovor, pa smo otpušteni po internom pravilniku. Ćutali su i kada je direktor rekao da se bavimo poljoprivredom iako se zna da nemamo zemlju - ogorčeni su Olgica Nikolić, Božidar Stamenković, Marija Mitić, Jasmina Pešić i Zoran Jović. Oni kažu da će od otpremnine uspeti samo da uplate radni staž i zdravstveno osiguranje do penzije, ako je dočekaju. U Samostalnom sindikatu za Jablanički okrug tvrde da su otkazi nezakoniti i najavljuju prijavu Inspekciji rada.
Granski sindikat hemije, nemetala, energetike i rudarstva „Nezavisnost" otvorenim pismom upozorava „Zdravlje" da će, ako ne povuče odluku i ne pozove sindikate na dijalog, zahtevati od Vlade da se sa pozitivne liste lekova skinu lekovi kompanije „Zdravlje Aktavis".
U Srpskoj fabrici stakla u Paraćinu situacija je, reklo bi se, još strašnija. Tamo je 700 radnika poslato na prinudno plaćeno odsustvo od 45 dana. Razlog je, kako navode sindikati, smanjenje troškova jer nema proizvodnje. Ugašene peći u pogonima ne daju nadu radnicima da će biti vraćeni na posao. U ponedeljak ujutro oni su, jedan po jedan, pognute glave izlazili kroz kapiju kroz koju su nekoliko decenija svakodnevno prolazili.
Slavoljub Filipović, koji tamo radi 26 godina, kaže da će podneti krivičnu prijavu protiv direktora.
- Ovo je sramota! Podneću krivičnu prijavu protiv direktora. Imam porodicu koju izdržavam! Što se država ne zapita šta se dešava ovde, pa da dođe da nas vidi? Nije mala stvar 700 ljudi poslati kućama - kaže Filipović.
Predsednik Samostalnog sindikata SFS Živojin Matejić naziva ovaj problem „ekonomskom svetskom krizom", koja se koristi da bi se radnici poslali kućama i smanjili troškovi.
- Neke peći ne rade od aprila, a neke od oktobra. Ovo je pripremljen scenario. Kada su Bugari kupili fabriku, od njihovih priča nije bilo ništa. Pozivamo lokalnu samoupravu da se zainteresuje, jer 30 odsto Paraćinaca živi od ove fabrike. Ovoliki narod su poslali kući jer hoće da smanje troškove za platu, putovanje, regres i topli obrok - kaže Matejić.
Velja Ilić udario i vređao taksistu
Lider Nove Srbije Velimir Ilić je u 15.50 sati, u Ulici kralja Milana udario sivim džipom marke „mercedes" u vozilo Beotaksija dok je izlazio sa parkinga Narodne skupštine.
- Izlazio je sa parkinga i udario me u levi far. Zaustavio se za trenutak, ali ne da razgovara sa mnom i izvini se, nego da proveri štetu na svom automobilu. Bivši ministar za infrastrukturu izvređao me je i "sočno" ispsovao, iako je svojim džipom napravio nekoliko prekršaja - tvrdi taksista B. M.
Taksista takođe tvrdi da ga je bivši ministar infrastrukture, pošto je shvatio da na džipu nema ozbiljnije štete, ostavio na mestu nezgode da čeka policiju, koja se pojavila tek sat kasnije.
Velja Ilić je za „Blic" ispričao da se incident dogodio kada je džipom izlazio sa skupštinskog parkinga, uz pomoć policajca koji dežura ispred parlamenta.
