Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Avg.2025, 09:46

Petrov: Presuda Dodiku ne može da se opravda sa pravnog aspekta

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i sudija Ustavnog suda Vladan Petrov izjavio je danas da za presudu predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku ne može naći opravdanje sa pravnog aspekta, ali da je ona očekivana imajući u vidu da je, kako je rekao, na funkciji u Bosni i Hercegovini nelegalno i nelegitimno imenovani visoki predstavnik.

Petrov je kazao da ni po Ustavu BiH ni po aneksu 10 Dejtonskog mirovnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << sporazuma nije predviđeno da visoki predstavnik, čijom je odlukom uvedeno krivično delo za nepoštovanje njegovih odluka, zbog čega je pravnosnažno osuđen predsednik Republike Srpske, bude nosilac bilo koje od tri vlasti u državi.

Ukazao je da visoki predstavnik nije ni organ izvršne ni zakonodavne, a kamoli ustavotvorne vlasti ili organ pravosuđa, ali da je vremenom u praksi ustavno-pravnog, odnosno ustavno-političkog poretka BiH, postao gotovo omnipotentni organ.

''Ovo je vrh ledenog brega. Decenijama unazad imali smo brojne kontroverzne odluke visokog predstavnika koji je i ranije propisivao krivična dela, bio zakonodavac, menjao je kantonalne i entitetske ustave i zakone. U pravnom smislu ovakva pravnosnažna presuda ne može da se brani, čijem god narodu da pripadate. Ako ste objektivan i stručan pravnik ne možete naći opravdanje za ovakvu presudu'', rekao je Petrov za TV Prva.

Na pitanje o daljem toku u predmetu protiv Dodika, Petrov je kazao da je presuda pravosnažna što znači da u redovnom postupku više nema pravnih instanci, a da bi Ustavni sud BiH mogao da reaguje na ispravan način, ali da je ta institucija već duže vreme u ''osetljivom stanju'' i bez sudija iz Republike Srpske.

''Kad Ustavni sud jedne države ima tako otežanu poziciju i kada tako teško iznutra funkcioniše, uz prisustvo i dalje stranih sudija, ne možete imati preterano velika očekivanja. Kao pravnik apelujem da se iskoriste sva pravna sredstva, pa i tužba Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu'', rekao je Petrov.

Govoreći o funkciji visokog predstavnika u BiH, Petrov je rekao je on trebalo da bude ''politički staratelj'' za ustavni poredak BiH i da je bilo predviđeno da postoji relativno kratko, dok profunkcionišu ustavni organi unutar BiH.

Komentarišući izjavu bošnjačkog člana Predsedništva BiH Denisa Bećirovića da je Srbija nije garant već potpisnik Dejtonskog sporazuma, Petrov je rekao da kao sudija Ustavnog suda ne može da komentariše izjave političara, ali da kao profesor prava tu izjavu vidi kao čisto političku dodajući da nema nikakvu pravnu težinu.

''Reč je o jednom tumačenju koje odgovara aktuelnoj bošnjačkoj eliti, jer je on njen predstavnik'', rekao je Petrov.

Istakao je da BiH, Hrvatska i SR Jugoslavija, koje su zaključile Dejtonski sporazum, nisu samo puke potpisnice tog akta već da su preuzele i obaveze da svojim postupanjem garantuju da se trajno poštuju svi pravni principi na kojima bi trebalo da počiva taj sporazum kao višestrani multilateralni međunarodni ugovor.

''A ti principi su i principi povelje UN. Nažalost, ne samo na primeru BiH, nego i u svetu, svedoci smo da se ti principi, pre svega princip nepovredivosti granica i zaštite teritorijalnog integriteta, ne poštuju. A Srbija je jedna od retkih država koja je dosledna u poštovanju tog principa'', rekao je Petrov.

Podsetio je i da Ustav BiH predstavlja aneks 4 Dejtonskog mirovnog sporazuma i da po načinu donošenja, sadržini i rešenjima taj ustav predstavlja osobeni pravno-politički akt koji je deo šireg međunarodno-pravnog sporazuma, čiji je potpisnik i garant bila Savezna Republika Jugoslavija, a danas Srbija kao nastavljač kontinuiteta tadašnje države.

''Nažalost, Dejtonski ustav godinama funkcioniše na način koji je krajnje osoben, postepenim uvođenjem, a potom i širenjem određenih ovlašćenja državnih, odnosno političkih i drugih institucija, koje nemaju svoje utemeljenje u samom Dejtonskom ustavu'', rekao je Petrov.

Apelaciono odeljenje Suda BiH potvrdilo je u petak prvostepenu presudu predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku kojom je osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane političkog delovanja zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika Kristijana Šmita.

Kovačević: Presuda Dodiku presedan u svetu

Srpski delegat u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH Radovan Kovačević izjavio je danas da je presuda predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku nešto što se nikada nije dogodilo u svetu i da su takvi akti osmišljeni isključivo kao recept za napad na srpski narod u BiH.

Kovačević, koji je i portparol SNSD-a, rekao je za RTRS da se radi o tome da je jedan neizabrani stranac, koji, kako kaže, deluje izvan Ustava, nametnuo izmene zakona -opet protivustavno.

"Održane su sednice Predsedništva i Glavnog odbora SNSD-a povodom sramne presude i doneli smo značajne zaključke. Glavni zaključak je da odbacujemo i ne prihvatamo sramnu i protivustavnu presudu", rekao je Kovačević.

Podseća da su Tužilaštvo i Sud, koji nisu propisani Ustavom, potvrdili optužnicu.

"Zatim je jedno Tužilaštvo, koje ne postoji u Ustavu, podiglo optužnicu, a Sud koji takođe nije utemeljen u Ustavu, potvrdio tu optužnicu protiv predsednika Republike Srpske - koji jeste u Ustavu, koji postoji, i koji nosi najveći legitimitet građana. Na kraju su ga osudili jer je poštovao Ustav Srpske", rekao je Kovačević.

Naglašava da se kroz zaključke objasnilo da je Republika Srpska strana Dejtonskog sporazuma i da u samom Ustavu BiH piše da se bilo kakve promene mogu vršiti samo dogovorom strana, odnosno Srpske i Federacije.

"Ovde se desilo to da je jedna strana, kroz vanustavni, vansporazumni i protivzakoniti proces, pokušala da eliminiše Srpsku iz sporazuma. Zato mi ovde kažemo da bi prihvatanje ovakvog procesa značilo prihvatanje ukidanja Dejtona, i oni u Federaciji nisu ni svesni u šta su se upustili", rekao je Kovačević.

On dodaje i da za SNSD nije bila laka odluka da zamrznu doprinos evropskim integracijama, ali da su to uradili zbog iztjava predstavnika EU.

"Šef Delegacije EU i određeni zvaničnici, poput Marte Kos, kažu da presudu treba prihvatiti jer se tako 'uspostavlja vladavina prava'. A imamo nekoga ko je izvan Ustava - stranac, pojedinac koji nameće zakone, iako u našem Ustavu jasno piše da samo Parlamentarna skupština može da usvaja zakone. Onda tužilaštvo i sud, koji nisu predviđeni Ustavom, sprovode te zakone. Iz tog razloga smo rekli da predstavnici SNSD-a zamrzavaju svoj doprinos evropskim integracijama", rekao je Kovačević.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...