Izvor: Politika, 14.Apr.2010, 00:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Jermenski raskol” u BiH
Predstavnici bošnjačkih stranaka burno reagovali na predlog Milorada Dodika da se usvoji deklaracija o osudi turskog genocida nad Jermenima
Od našeg dopisnika
Sarajevo, 13. aprila – Odmah nakon što je iz Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika zvanično najavljeno da će ova stranka Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine uputiti predlog deklaracije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o osudi genocida Turske nad jermenskim narodom, kao i zakon o zabrani nošenja odeće kojom se skriva lice na javnim mestima, kompletna bošnjačka politička scena skočila je na noge.
Prve strele na račun Dodika i njegove ideje, koja je na startu okvalifikovana kao „provokacija” i „čista politizacija” odnosno kao znak „političke odmazde zbog odluke Skupštine Srbije da usvoji Deklaraciju o Srebrenici”, „ispaljene” su iz redova Stranke demokratske akcije i Stranke za BiH, a potom i iz SDP-a BiH.
„Ovo je provokacija Milorada Dodika kojom želi radikalizirati političku situaciju u BiH da bi se pobeglo od stvarnih problema koje treba rešavati, a stvarni problem i stvarno pitanje jeste usvajanje rezolucije o genocidu u Srebrenici”, kaže poslanik SDA u parlamentu BiH Šefik Džaferović.
Istog stava je i njegov stranački kolega Bakir Izetbegović, inače jedan od „žešćih pobornika” evropeizma i građanske BiH, koji ironično konstatuje „Bosna i Hercegovina nema važnijih problema od toga što će desetak žena skinuti burku, ili od genocida od pre 100 godina”.
Na sarajevskim ulicama je moguće sve češće videti žene koja nose muslimansku tradicionalnu žensku nošnju – burku (koja pokriva celo telo i glavu) i nikab (koji pokriva celo telo i glavu, ali ne i oči).
Šef Kluba poslanika u parlamentu BiH Drago Kalabić, koji je potvrdio da će njegova stranka uputiti u parlamentarnu proceduru rezoluciju i zakon, ironičnom Izetbegoviću uzvraća: „Nadao sam se da delimo iste evropske vrednosti.”
Kritike na račun SNSD-a i njegovog lidera izrekli su i mnogi drugi bošnjački zvaničnici, poput Adema Huskića, poslanika Stranke za BiH i esdepeovca Selima Bešlagića, inače jednog od osumnjičenih za zločine u slučaju „Tuzlanska kolona”.
„Ta priča u stvari je izrugivanje Rezoluciji Evropskog parlamenta o genocidu u Srebrenici, izrugivanje rezoluciji koju je doneo parlament Srbije i inicijativama koje su pokrenute u našem parlamentu”, ocenjuje Huskić, dok Bešlagić nameru SNSD-a naziva „čistom politizacijom”.
Dok bošnjačka politička elita pokušava celu situaciju u kojoj se našla prebaciti na relaciju Beograd–Banjaluka, analitičari procenjuju da njihov strah od oživotvorenja ideje SNSD-a potiče „iz činjenice da bi to bio najbolji način da se ogoli istina, skinu maske i ujedno dokaže jesmo li svi u BiH za evropske vrednosti”, ili, pak, za „BiH koja bi bila uređena na tragu deklaracije zbog koje su se neki svojevremeno našli iza rešetaka”.
Genocid Turaka nad Jermenima osudile su evropske zemlje, kao i Ujedinjene nacije, a nedavno je takav potez povukao i Odbor za spoljne poslove Kongresa SAD.
U tekstu rezolucije koju predlaže SNSD, između ostalog, ističe se „da će BiH, konstatujući priznavanje genocida nad Jermenima, odati priznanje žrtvama, preživelima i njihovim potomcima i doprineti sprečavanju novih zločina protiv čovečnosti”. Osim toga, dodaje se da „usvajanjem ove rezolucije BiH želi doprineti uspostavljaju trajnog mira između Turaka i Jermena” i traži od Saveta ministara i Predsedništva BiH da uobičajenim diplomatskim kanalima izraze priznanje da je nad Jermenima izvršen genocid.
Dušanka Stanišić
[objavljeno: 14/04/2010]
