Izvor: Danas, 11.Nov.2014, 19:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Inicijativa Nemačke i Britanije u Bosni može da bude dobra

Banjaluka, Beograd - Mnogi se u BiH i međunarodnoj zajednici nadaju, a ponešto i preduzimaju ne bi li se rešili političke figure Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske. Bivši visoki predstavnik Pedi Ešdaun, na primer, misli da je „moć Milorada Dodika ozbiljno opala“, i u vezi sa tim preporučuje „ako niste spremni ubiti zmaja, nećete spasiti zarobljenu mladu“.

Ali čitaoci koji pročitaju do kraja ovaj intervju videće koliko se sa tom perspektivom >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << zmaja slaže Dodik, koji priznaje da je Republika Srpska institucionalno uzdrmana: on najavljuje da će Vladu RS formirati 2158. godine!

Vi ste se u poslednjim intervjuima vrlo povoljno izrazili o angažmanu Nemačke u BiH. Sada imamo pismo ministara inostranih poslova Nemačke i Velike Britanije Štajnmajera i Hamonda, nazvano nemačko-britanska inicijativa za BiH, pa je moje pitanje: da li biste Vi potpisali izjavu kojom se obavezujete na sprovođenje institucionalnih reformi na svim nivoima države koje su smišljene da je učine funkcionalnijom, kako u svom pismu njih dvojica traže?

- Ja nisam dobio nikakvo pismo na potpisivanje, ali sam imao u međuvremenu razgovore i oni su bili suviše načelni i na bazi nekih univerzalnih principa sa jasnom naznakom od strane ambasadora Nemačke i Britanije ovde u Bosni da nisu razrađeni detalji. Naravno da detalji predstavljaju suštinu svega toga i, kad budem upoznat s detaljima, mogu da budem oko toga dio podrške, ali svakako bez detalja nisam uopšte spreman da na bazi načelnih nekih univerzalnih principa, koji nisu sporni naravno nikome, to sve učinim. Ono što sam čuo od strane ambasadora da bi moglo da bude prijedlog koji još uvijek se ne formuliše djeluje kao jedna mekanija ponuda za kretanje Bosne i Hercegovine ka Evropskoj uniji. Ali upravo ta definicija ‘institucionalne i druge reforme’ predstavlja problem, naravno i ja sam već tada rekao njima da ništa što bi predstavljalo prenos nadležnosti i novokonstituisanje organa na nivou BiH za nas nije prihvatljivo i da bi to bilo zadiranje u ustavni poredak. A Ustav BiH je nešto što se veoma teško mijenja i mi nismo spremni da Republika Srpska izgubi svoju institucionalnu nadležnost za bilo koje pitanje i da to premestimo u nadležnost BiH. Naravno, postoje snage u BiH koje to žele. Ali sigurno da ova inicijativa, koju smo mogli da vidimo ili čujemo da postoji, može da bude dobra. Ali, otom-potom. Ne želim da se u tom pogledu decidno izjasnim, moram da budem oprezan jer sam naučio da je uvijek stvar u detaljima i da detalji jesu problem - uvijek.

Vidim da su vojna pitanja od velikog značaja u BiH. Gospodin Dragan Čović je u intervjuu Anadoliji rekao da što se tiče ovog Akcionog plana o članstvu NATO ostaje da se reši samo pitanje pokretne i nepokretne imovine, i ne dozvoljavate da se odvoji pitanje vojne imovine od ukupne imovine, a SDA, Demokratska fronta i Savez za promene su sada potpisali dogovor u kome je jedina sasvim konkretna tačka dogovor da se na BiH uknjiže 63 lokacije perspektivne vojne imovine. U čemu je u stvari glavni spor?

- Ustav je definisao da sve ono što je dato u nadležnost BiH da je nadležnost BiH, a ono što nije mogu entiteti samo svojim sporazumom da prenesu na nivo BiH. Dakle, oko toga je potrebno postići sporazum. Nijedna imovina u BiH nije bila sporna do sramnog nametanja tog problema od strane Pedija Ešdauna i otimanja tih nadležnosti od institucija Republike Srpske. Ešdaun je donio zakon o zabrani raspolaganja imovinom Republike Srpske, čime je precizno rekao da je to imovina Republike Srpske. I ne može organ BiH nijedan da da nalog da se ta imovina knjiži na bilo kom nivou. Prije toga imali smo tri potpisana sporazuma o rješavanju i sva tri su izigrali Bošnjaci, pa je to pitanje ostalo neriješeno. Pitanje vojne imovine je precizirano kao uslov za aktiviranje Akcionog plana o članstvu u NATO. A pitanje ostale imovine, koje uopšte nije definisano ni šta je ni kako je, treba da bude razlog za zatvaranje OHR-a. Bošnjačka politika ide za tim da riješi problem Akcionog plana i da se uključi u kretanje ka NATO, a da ostane OHR dokle god može i da razlog za to bude ostala imovina. Naš pristup je bio, okej napravili ste vanustavan problem, ali je moć i arogancija međunarodne zajednice dovoljno snažna da mogu da to pitanje nametnu na dnevni red. E, ako hoćete to pitanje da riješimo, onda moramo riješiti pitanje jedne i druge imovine. Po istim principima po kojima su pokušali da riješe pitanje vojne imovine. Verovatno vjerujući da će naići neke neozbiljne strukture iz Republike Srpske kasnije, u zakonu je nametnuto da vojna imovina, koja bi pripala vojsci BiH, knjiži se ali nemaju pravo raspolaganja, ne mogu da je založe za kredite, ne mogu da je otuđuju. I onog momenta kada vojska kaže ne treba nam taj objekat, on ide u nadležnost entitetu. Dakle, sve je to dogovoreno, samo se čekalo da se dobije ekipa kao što je ova iz Saveza za promjene koja bi olako dala sve za par stolica koje je tamo čekaju. A imovinsko pitanje je suštinsko pitanje svake države. Zato su Pedi Ešdaun i međunarodna zajednica nametnuli problem imovine u BiH.

Vi dakle tražite da se imovina RS vrati u nadležnost RS?

- Ona je u nadležnosti RS. Nju niko ne može da izuzme. Ona je samo odlukom Pedija Ešdauna zamrznuta, ali ne može da dobije drugi status bez naše saglasnosti. A to što su ovi iz Saveza za promjene pokušali da daju nadležnost BiH da knjiži bez toga, to je direktno kršenje međunarodnog sporazuma i Ustava. Jer, Ustav kaže da ono što je u nadležnosti Republike Srpske, odnosno entiteta, može da se prenese na nivo BiH samo sporazumom strana, a strane su dva entiteta. To su precizne pravne norme, ustavne norme, ne može to niko da krši.

Vi ste pred objavljivanje konačnih rezultata izbora najavljivali da biste mogli da imate 45 mandata sa svojom koalicijom, a imate 42. Moje pitanje je da li ste u svoju koaliciju sigurni?

- Ja ne bih izjavljivao ništa javno da nisam siguran. Nisam ja neozbiljan koliko vi cijenite da bih trebao biti. Dakle, imamo 42, razgovaramo sa još dva-tri poslanika koji će u prvoj ili drugoj fazi pristupiti većinama koje mi ovdje formiramo. To je istina, a vi sumnjajte koliko hoćete.

Govorilo se da bi toj Vašoj koaliciji mogla da se pridruži i koalicija Domovina, vidim da sada kažete da ne dolazi u obzir da SDA bude deo Vaše vlasti. Pa, kako gledate na uspeh koalicije Domovina na ovim izborima?

- Kad smo mi to ranije govorili, onda su se mnogi pokušavali ismijavati našim upozorenjima. Ovo je slabljenje pozicije Republike Srpske. Republika Srpska je prošla poslednjih osam godina svoj najstabilniji institucionalni period otkad postoji. I nažalost, moram da kažem da RS sada neće imati institucionalnu stabilnost koju poznajemo u prethodnom vremenu iz niza razloga. Jedan od tih je naravno nastojanje da se izmanipuliše sa izbornim procesom i da se prijave Bošnjaci na sva biračka mjesta. Pa smo imali situaciju da je u jednoj džamiji u RS prijavljeno 87 Bošnjaka da prebivaju. I nakon toga, naravno, odmah sledeći dan oni nestanu sa tih adresa i prijave se ponovo u Federaciji. I naravno, da su oni uspeli da se homogenizuju u želji da budu jezičak na vagi navodno između dva zaraćena srpska bloka. U ovom trenutku, to djeluje da uspjevaju. Na kraju krajeva, evo su povukli SDS i PDP gore u organe BiH, a većinu ovdje imamo mi. U svakom slučaju, naša većina u parlamentu ne zavisi od njih iz SDA i nisu nam potrebni u tom pogledu, ali razgovarali smo ranije o mogućnosti da budu uključeni u određenu strukturu. Jer, ovdje ima 16 ministara plus predsjednik vlade, od 16 ministara Ustavom je propisano da bude pet Bošnjaka i tri Hrvata i osam Srba. I to je struktura koju je nametnuo visoki predstavnik Volfgang Petrič, intervenišući u Ustav potpuno nezakonito. Ta struktura sada ne odgovara strukturi stanovništva na ovom prostoru i popisu, ali se svakako ona zadržava. U svakom slučaju, ovde žive i Bošnjaci koji nisu svi SDA. Tako da neće biti problema formirati Vladu RS.

Dokad mislite da ćete formirati Vladu?

- Mislim da će to biti 2158. godine.

Stvarno? A neki raniji datum?

- Eto to je realno.

Slučaj Duške Jurišić

Poznat je slučaj urednice Federalne televizije Duške Jurišić, koja nikad nije ni bila u Srebrenici, otišla je i prijavila se u Srebrenicu, bila na izborima, i tri dana nakon izbora se odjavila i vratila se u Sarajevo. Što govori o manipulacijama u svakom slučaju - kaže Milorad Dodik.

Nastavak na Danas...