Izvor: N1 televizija, 18.Avg.2018, 17:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dodik: Najbolje da se razgraničimo, Srbima dosta poniženja
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je vreme da Srbi izađu sa jasnim političkim, nacionalnim programom i zahtevima. Kako je rekao u intervjuu Tanjugu, to bi mogao da bude njihov cilj u ovom veku, dodajući da su se međunarodne okolnosti promenile. Prvi korak, kaže Dodik, jeste razgraničenje.
Dodik je rekao da ne misli na promene američkog ili nekog drugog međunarodnog stava, mada se i >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << tu nešto menja, već na činjenicu da Dejtonski sporazum nije poštovan u proteklih 20 godina, da su umanjena prava Republike Srpske, da je položaj Srba u okolnim zemljama težak i da je Srbima sada već dosta svih poniženja.
On je objasnio da je vreme da Srbi izađu sa jasnim političkim, nacionalnim programom i zahtevima, koji bi mogli da budu njihov cilj u ovom veku, za razliku od prethodnog, koji je za Srbe bio katastrofalan.
Dodik je istakao da srpski narod mora da se izdigne i kaže šta želi da uradi da mu bude bolje.
"A ne ovako pocepani na srpski nacionalni i državni korpus, zaokupljeni stalno nekim rešenjima, da li Kosovo, da li Republika Srpska, da li ovamo, da li tamo, bez jasnoga putokaza kuda idemo…", rekao je Dodik.
On je ukazao da je na prvom mestu potrebno razgraničenje, zato što svi narodi oko Srba, kojima su Srbi doneli slobodu kroz istoriju, pokušavaju da nacionalnu i državnu gradnju isključivo obavljaju na antisrpskoj politici.
"Od Hrvatske do Bošnjaka ovde u Bosni, do Albanaca na Kosovu, i Crnogoraca u Crnoj Gori, pa i Makedonaca, koji osporavaju pravo našoj Crkvi tamo da egzistira i mnogo čega drugog. Ako je već tako, onda je najbolje da se razgraničimo", ocijenio je Dodik.
On je istakao da to ne znači da će Srbi praviti bodljikave žice na svojim ogradama već da samo hoće da afirmišu svoje interese.
"Znači, Republika Srpska, Srbija, četiri opštine Kosova, reintegracija srpske politike i nacionalnih interesa u Crnoj Gori", objasnio je Dodik pojam "razgraničenja" kako ga vidi.
On je rekao da podržava ideju predsednika Srbije Aleksandra Vučića o razgraničenju sa Albancima na Kosovu i Metohiji, ali da se istovoremeno zalaže i za razgraničenje u BiH.
Dodik je objasnio da BiH ima unutrašnje, jasno povučene granice, katastraski jasno locirane, koje se zovu entitetske, te da razloga da sutra ne budu neke druge.
"Samo naivni mogu misliti da je problem Bosne završen time što se on hermetički ili hipotetički drži kao takav", rekao je Dodik.
Dodik je istakao da se entitet Republika Srpska treba da nastavi da se bori za svoj pun državni kapacitet, te da veruje u tu ideju, bez obzira na neke koji bi se, možda, sada s podsmehom tome nasmejali.
"Ja verujem, jer nekako osećam taj puls naroda ovde, koji nije prestao da veruje u tu mogućnost", rekao je Dodik.
Činjenicu da je u Srbiji na žestok otpor opozicije naišla ideja o razgraničenju sa Albancima na Kosmetu, koju je kao lični stav iznio Vučić, Dodik je objasnio konstatacijom da je jedna od boljki srpskog naroda u celini da urušava svaki svoj autoritet, i institucionalni i lični.
"Nema moćne nacije u svetu bez jakog lidera. A Srbi kao da uporno sve ovo vreme pokušavaju da sve svoje lidere, ili one kojima je data prilika da budu lideri, nekako osporavaju ili sami uništavaju", rekao je Dodik.
On je napomenuo da je nekadašnji premijer Srbije Zoran Đinđić, koji je ubijen, postao veliki državnik tek kada je sahranjen. "Pre toga, šta nismo mogli da čujemo o njemu", kaže Dodik.
Predsednik Srpske je ukazao da je jedan deo koncepta međunarodne zajednice da ovim prostorima vlada dugoročno da urušava lidere i institucije.
"Ta priča je potrebna i mi se moramo okupiti oko tog nekog autoriteta", rekao je Dodik i podsetio na česta osporavanja srpskog patrijarha, odnosno da se osporava sve što dolazi kao istinski proces traženja i pozicioniranja nacije i naroda.
Dodik je istakao da gaji veliko poštovanje prema Crkvi kao "ključnom elementu srpskog identiteta", te da smatra da je iz Dečana upućen veoma ozbiljan napad na Vučića zbog njegove ideje o razgraničenju sa Albancima.
"Nemam nameru da nikom držim predavanja i, naravno, da imam i saosećanje i empatiju, kako god bi to trebalo da se nazove, prema našim ljudima koji ostaju ili su negde daleko izvan granica Srbije. Ali, da sada jedna patetična priča o četiri monahinje treba da bude isključivi faktor srpske nacionalne državne politike, to govori da je Srbija demokratsko društvo, u kome je sloboda mišljenja daleko više izražena nego što mnogi žele da priznaju samoj Srbiji", ocenio je Dodik.
.jpg)
