Izvor: Politika, 30.Maj.2011, 00:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dijalog slomio sablju OHR-a
Od uloge tutorstva pa čak i kolonijalnog pristupa, koji nije završen jer je OHR još ovde, došli smo do toga da Brisel želi da u BiH uspostavi dijalog, što je za RS prihvatljivo
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske i potpredsednik vladajućeg Saveza nezavisnih socijaldemokrata Igor Radojičić u razgovoru za „Politiku“ kaže da je dogovor predsednika RS Milorada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Dodika i visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost Evropske unije Ketrin Ešton o otpočinjanje dijaloga o reformi pravosuđa slomio sablju međunarodne zajednice, oličene u Kancelariji visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini (OHR).
Da li je dogovor Dodika i Eštonove potvrda Vašeg stava da je Evropa demokratija i sloboda, a ne vitlanje sabljom?
Evropa je pokazala da razume da je referendum demokratsko sredstvo. Zbog toga je Evropa za nas bolja alternativa dosadašnjem ponašanju međunarodne zajednice, oličenoj u OHR-u koji je nametnuo stotine odluka, desetine zakona, amandmana na ustave RS i Federacije BiH, smenio više od stotinu zvaničnika... Evropa je ponudila dijalog i to je novo u praksi međunarodne zajednice u BiH. Od uloge tutorstva pa čak i kolonijalnog pristupa, koji nije završen jer je OHR još ovde, došli smo do toga da Brisel želi da u BiH uspostavi dijalog, što je za RS prihvatljivo. Ali, izmena pristupa izaziva paniku u Sarajevu, jer je ono sada tražilo hitnu reakciju OHR-a, nijednom ne spominjući probleme u pravosuđu. Posle dogovora, uočavamo paničnu ofanzivu Sarajeva na Brisel gde pokušavaju da okrenu situaciju u svoju korist.
Da li zapis nepoznatog autora na stećku u Radimlji iz 1167. godine – „Zašto me majko rodi? Jer ovde ima više lažnog sunčevog sjaja nego snova, više vetra nego dobrih reči, više praznine nego ljubavi, više laži nego istine, više uzimanja nego davanja... Jer, dani ovde nisu ispunjeni vremenom nego morom, noći nisu zdele pune slatkih snova, već burad puna gorčine“ – odražava i sadašnje stanje u BiH?
Ovaj zapis je vanvremenski i ništa mu se ne može ni dodati ni oduzeti. BiH je čudna zemlja u kojojsu dugotrajnija vremena nedogovora nego dogovora, i u kojoj su česti ratni sukobi. Banjaluka se od postanka do danas nije pomerali sa svog mesta, a bila je u sastavu sedam država. Ova činjenica svedoči da je ovo vetrometina na kojoj se sudaraju civilizacije, kulture, religije i politike stranih sila, koje imaju različite interese. Po mnogo čemu BiH više liči na Bliski istok nego na Evropu. Uostalom, Savet za sprovođenje mira čine države EU, Amerika, Rusija i Turska.
Da li je BiH, zbog političkih razmirica, država u ustavnopravnoj komi?
Kriza u BiH nije ništa novo, samo se menjaju pojavni oblici. Ovo je strukturalno drugačija kriza od ranijih. Prvi put se u centru pažnje našla dugogodišnja politička kriza u Federaciji BiH, u kojoj je izbila na površinu napetost između Bošnjaka i Hrvata. Problem je i neslaganje o obliku funkcionisanja vlasti, nadležnostima i sadržaju rada zajedničkih organa. Drugi problem je politički koji je sada eskalirao u odnosima Hrvata i Bošnjaka i unutrašnjim odnosima u Federaciji BiH. Teško je predviđati rasplet, jer ovde se, često, sve u jednom danu okrene za 180 stepeni. RS je formirala svoje organe i u Sarajevu, kroz zajednički nastup SNSD-a i Srpske demokratske stranke, štitimo naše interese.
Šta je po Vašem mišljenju glavni uzrok ovakvog stanja u BiH?
Suprotstavljene političke tendencije u BiH su manje ili više slične onima iz 1991. godine. Srpske stranke su za jaku RS s maksimalnim dejtonskim nadležnostima. Bošnjačke stranke su za centralizovanu BiH, bez entiteta ili, u najboljem slučaju, za simbolično postojanje entiteta. Kada je reč o ustavnom uređenju, srpske i bošnjačke stranke, bez obzira da li su levica ili desnica, imaju iste stavove. Hrvatska politička scena varira između nekoliko opcija. Vodeće stranke – Hrvatska demokratska zajednica BiH i Hrvatska demokratska zajednica 1990 – žele treći, hrvatski, entitet. Neke manje hrvatske stranke, kao Hrvatska stranka prava, sklopile su savez sa bošnjačkim strankama i time se, posredno, izjasnile za centralizaciju BiH. Postoji opšta nesaglasnost o budućem funkcionisanju BiH, mada je, po mom mišljenju, Dejtonski sporazum jedini mogući kompromis.
Ko je i kada otvorio „Pandorinu kutiju“ u BiH?
„Pandorina kutija“, koja se zove promene Ustava BiH, otvorena je 2005. godine. Oba paketa ustavnih promena – aprilski i butmirski – pisali su stranci i oba su propala. Novo je da je došlo do eskalacije krize u odnosima između Bošnjaka i Hrvata, koja je bila pod tepihom još od 1993. godine. Posle oktobarskih izbora, prošle godine, raspao se Vašingtonski sporazum iz 1994. godine. Izborom Željka Komšića za člana Predsedništva BiH i nove Vlade Federacije BiH, u kojoj nisu dve najsnažnije hrvatske stranke, Federacija BiH se pretvorila u entitet s potpunom bošnjačkom dominacijom.
Postoji li formula za izlazak izlazak iz sadašnjeg stanja?
Svi koji računaju na neka strateška pomeranja koja bi dovela do nekih krupnih promena u BiH nisu u pravu. Bez snažne međunarodne intervencije, ništa se neće promeniti. Domaći politički faktori, zbog suprotstavljenih političkih stavova, ne mogu postići saglasnost. A međunarodna zajednica danas grčevito brani Dejtonski sporazum, jer ne vidi nikakvo drugo rešenje.
Boro Marić
objavljeno: 30.05.2011.
