Izvor: Glas javnosti, 21.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez Dodika i Silajdžića u EU
Poslije potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, političke državne elite u BiH su sebi počele pripisivati zasluge za istorijski i veliki korak te države. Međutim, očigledno to nije zasluga aktuelnih političkih lidera u BiH, Milorada Dodika (Savez nezavisnih socijaldemokrata) i Harisa Silajdžića (Stranka za BiH), a niti visokog predstavnika Miroslava Lajčaka (OHR - Ured visokog predstavnika), imajući u vidu >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << njihove poteze koje su u poslednje vreme zajedno ili odvojeno povlačili.
Dugoročna opasnost
Uspostavljanjem neposredne veze sa Dodikom i Silajdžićem Lajčak se spustio na nivo lokalnog političara, zaboravljajući da predstavlja stub evropske i međunarodne politike u BiH. Nije ničim ni doprinio približavanju dva politička koncepta već duže vreme vidljiva u BiH. Međunarodni institut IFIMES smatra da u završnoj fazi postojanja OHR-a i visokog predstavnika treba definirati i jasno trasirati budući put i razvoj BiH.
IFIMES opravdanim smatra pitanje kako popuniti prazninu ukidanjem OHR-a i visokog predstavnika, odnosno postići efikasnost zakonodavnih organa vlasti u BiH kada se ima u vidu da su dva divergentna politička koncepta veoma jaka i istovremeno štetna za BiH i da međunarodna zajednica nije imala snage da neutrališe uticaj dvojca Dodik - Silajdžić, koji kao takvi predstavljaju dugoročnu opasnost za uspeh BiH na evropskom putu.
Aktuelni visoki predstavnik Miroslav Lajčak zvanično predstavlja EU, SAD i međunarodnu zajednicu, ali je faktički djelovao i deluje ne kao predstavnik EU, već kao privatni izaslanik Havijera Solane.
Suštinsko pitanje koje se postavlja je da li će u novoj evropskoj fazi BiH, uopšte biti moguće sprečiti koncept Milorada Dodika, a to je podela zemlje, odnosno potpuna samostalnost Republike Srpske.
Janšin potez
Podstrek osamostaljivanju Republike Srpske dao je i predednik Vlade Republike Slovenije i tada predsednik Vijeća EU Janez Janša, kada je službeno primio premijera Republike Srpske Milorada Dodika 22. juna u svome kabinetu u LJubljani bez prisustva ambasadora BiH u Sloveniji. Premijer Janša, koji ujedno predsedava EU, razgovarao je sa Dodikom kao sa premijerom suverene države, a ne premijerom entiteta koji nema ustavnih ovlasti u sferi vanjske politike i svako takvo delovanje je protivustavno.
Neuspeh Harisa Silajdžića, predsedavajućeg Predsedništva BiH, da potvrdi svoje izdvojeno mišljenje u obliku veta u Parlamentu Federacije BiH na sporazum države BiH sa SPC, ukazuje na njegov slab politički uticaj u BiH, a posebno u bošnjačkom narodu.
Silajdžićev neuspjeh
Klub Bošnjaka u Parlamentu FBiH, koji je ustavno zadužen za zaštitu interesa bošnjačkog naroda, odbio predloženi veto Harisa Silajdžića.
Pozicija Dodika je dijametralno suprotna poziciji Silajdžića. Ugrožena je njegovim poslovnim radnjama iz prošlosti kao i jakim vezama sa nosiocima kapitala i kriminala u RS. U sudskom procesu protiv Dodika, koji je završen 2005, stavljene su mu na teret 33 tačke optužnice za teška kriminalna djela. Proces je završen oslobađajućom presudom. IFIMES ima saznanja da se u delu međunarodne zajednice razmatra mogućnost revizije celog procesa, što upućuje na mogućnost otvaranja novog krivičnog procesa, na čemu je angažovano Tužilaštvo BiH i već su otvorene istražne radnje.
.jpg)
