Izvor: Politika, 31.Jan.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd u trouglu Kosovo – RS – Brisel
Ima li skrivenih veza između politike koju Beograd sprovodi u odnosu na Kosovo i Metohiju i u odnosu na BiH
Najpre je predsednik Srbije Boris Tadić rekao da Srbija nikada ne bi podržala referendum koji vodi ka cepanju Bosne i Hercegovine, a zatim je premijer Republike Srpske Milorad Dodik saopštio da taj entitet „nema na dnevnom redu referendum o secesiji i statusu, nego o podršci Dejtonskom sporazumu”. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Takav redosled poteza ostavio je utisak da Srbija, u nastojanju da izbalansira odnos prema neuralgičnim tačkama u regionu, uključujući i Kosovo i Metohiju, ide u susret stavu Brisela i Vašingtona da je BiH u ovom trenutku gorući problem na Balkanu.
Ima li skrivenih veza između politike koju Beograd sprovodi kada je reč o Kosovu i onoj vezanoj za Republiku Srpsku i BiH? Da li sada, kada na Kosovu pokušava da zadrži čvrst i nepokolebljiv stav, Srbija prema RS nastoji da zauzme poziciju koju će Brisel i Vašington prepoznati kao konstruktivnu?
Ivanu Vejvodi, predsedniku Balkanskog fonda za demokratiju, ne čini se da je to tako. „Beograd već dugi niz godina ima načelan stav da podržava i garantuje Dejtonski sporazum, da je celovitost i suverenitet BiH apsolutno neupitna stvar i da se sve čini, koliko je realno moguće, da se BiH razvija na tom planu. Ja ne bih povezivao to na taj način – da ako nešto ne ide na Kosovu, kompenzuje se nekom jačom izjavom u vezi s RS. Naravno da je sve povezano sa svim, što bi rekli dijalektičari, ali ipak su to različite stvari. BiH jeste suverena država, članica UN, s kojom Srbija ima diplomatske odnose, uz specijalne veze s RS. Kosovo je nešto što je potpuno drugačije od toga”, kaže Vejvoda.
Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanskih inicijativa, smatra da su obe politike, ako se uopšte može govoriti o dve politike, deo politike Srbije prema regionu i prema EU. „Srbija je jasno definisala svoju politiku prema Kosovu i sprovodi je, čini mi se, relativno meko. Kada je reč o RS, stvari su neuporedivo složenije, ali mislim da Srbija ne igra dovoljno tvrdo prema RS i dovoljno fleksibilno prema BiH”, smatra on.
Politiku o kojoj je reč Dereta vidi kao šahovsku partiju: „Vučete poteze na jednom krilu šahovske table imajući u vidu kasniji razvoj događaja”. Prema njegovom mišljenju, Beograd u ovom trenutku dosta dobro vodi tu partiju. Još nije žrtvovao nijednu figuru, drži neku ravnotežu na tabli i izbegava nepotrebne rizike.
Istoričar Čedomir Antić, predsednik Naprednog kluba, smatra da vlasti u Beogradu prave istu grešku kao Slobodan Milošević. „Milošević se poigravao time da, kao, brani Republiku Srpsku, brani Kosovo, a, kao, sporazumeva se oko Krajine, pa smo na kraju ostali bez svega. Ako nemate konzistentnu, jasnu, razumnu politiku, vi ne možete da napredujete.” On ocenjuje da je sve ono što se sada radi u vezi s Kosovom i RS – menadžment krizom. „Zašto sada nisu zainteresovani za RS kao u vreme kada su vodili rodbinu, majke koje potiču iz RS, na izbore, kada su potpisivali sporazum o specijalnim vezama i išli tamo. Zbog toga što nema izbora u Srbiji”, pita Antić.
Koliko su potezi Beograda uslovljeni ciljem ulaska u EU, koliko se u svojoj regionalnoj politici vodi interesima i zahtevima Brisela?
Antić, koji smatra da je sadašnja vlada naklonjenija ideji EU, nego ideji očuvanja KiM ili RS, kaže da su 45 odsto problema našeg suvereniteta i zaštite našeg naroda u BiH – EU i SAD, a 55 odsto su naši unutrašnji problemi. „Kad bismo imali postojanije elite, kada bismo bili ozbiljniji i imali trajniju politiku, i kada bismo manje mislili na stranke i izbore i povećanje plata i penzija mimo rada i stanja u penzijskom fondu, onda bismo mogli da otvoreno i jasno izađemo pred naše partnere iz EU i SAD i da kažemo šta su naši interesi, gde smo spremni da idemo na kompromis, a gde nismo spremni. To do sada nije bio slučaj jer mi lutamo. Ne samo politički, lutamo čak i sa opredeljenjem gde je naša razvojna šansa – da li, recimo, Koridor 10 ili Koridor 11.”
Ističući da je Srbiji kao državi i društvu u interesu da region bude stabilan i da stalno jačaju osnove mira (prevazilaženje nerešenih pitanja – od povratka izbeglih i raseljenih, do definisanja granica na Dunavu), Ivan Vejvoda kaže da sve zemlje u regionu znaju da će brže i bolje napredovati u evropskim integracijama ako pokažu da su kadre da imaju dobre međusobne odnose.
-----------------------------------------------------------
Todorić: Jedina moguća politika
Vladimir Todorić, direktor Pravnog foruma, ocenjuje da je ova regionalna politika Beograda jedina moguća. „Očigledno je da Beograd želi da učestvuje u procesu pomirenja, a sada se usvaja i rezolucija o Srebrenici i to treba da pokaže iskreni pristup toj evropskoj politici. Mislim da regionalna politika trenutno nije faktor usporavanja evropskih integracija. U trenutnoj politici prema Kosovu ne vidim problem. Beograd tu jednostavno ima mali manevarski prostor i ne može tu nešto bitno da menja. Srbija je bila maksimalno konstruktivan kada je reč o Kosovu i Euleksu, ali crvena linija preko koje ne može je ukidanje postojeće srpske samouprave, a takav pristup i ne postoji na nivou EU. Ona ne može da osporava integritet BiH jer bi time doveo u pitanje celovitost sopstvene zemlje koju zastupa. Ali opet je evidentno da mora da podrži RS na jedan suptilan, diskretan način, i mislim da je to legitimno”, kaže Todorić.
„Naša vlast (sa malim izuzetkom Koštuničine vlade u jednom periodu) nije imala jasnu viziju šta bi radila s RS. A kada je reč o Kosovu, naša politika je bila slepa 90-ih, a od 2000. glavna stvar je bio menadžment krizom. Najvažnije je bilo da se ne preuzme krivica, da se ne preuzme odgovornost. Isto je i kada je bilo reči o podeli Kosova. Znali su naši političari da to nije popularno u narodu i pre su bili spremni da izgube sve, nego da sačuvaju makar deo.”
B. Baković
[objavljeno: 01/02/2010]
