Izvor: Politika, 30.Maj.2014, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amerikanci menjaju stav prema Dodiku?
Rušenje Dodika nije samo legitiman cilj udružene opozicije u RS, nego i ilegalni zajednički projekat zapadnih ambasada u Sarajevu, bošnjačkog političkog establišmenta i civilnog sektora u BiH
„Spremni smo na dijalog i sa Dodikom”, izjavio je onomad Hojt Brajan Ji, zamenik državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju, u intervjuu za „Avaz” (23. maj) i izazvao koliko razočaranje u Sarajevu, toliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i zbunjenost u Banjaluci. Zašto? Zato što je još krajem pretprošle godine prethodnik na istoj visokoj poziciji u Stejt departmentu Filip Riker proglasio američki bojkot predsednika Republike Srpske.
Bošnjaci su, naravno, obeshrabreni u svojim već skoro dvodecenijskim iščekivanjima da Amerikanci u BiH nametnu reviziju Dejtonskog ustava, razvlaste entitete i obračunaju se sa Dodikom kao personifikacijom samosvojne Republike Srpske. To im je, bar što se tiče omraženog lidera Republike Srpske, izgledalo nadohvat ruke otkako su predstavnici SAD prilikom poseta Banjaluci počeli sistematski da zaobilaze predsednika RS. Dodik je Rikeru, istina, uzvratio da „ni sam nije uživao u susretima sa njim i da ga je na to samo obavezivala funkcija”, ali američki zvaničnici su od tada posećivali isključivo premijerku Željku Cvijanović i spikera parlamenta Igora Radojičića.
Zašto se stav Stejt departmenta prema predsedniku RS pose godinu i po dana iznenada promenio? On sam, sasvim sigurno, ničim nije tome doprineo. Ne samo da nije promenio retoriku ravnopravnog partnerakoja predstavnike supersile već godinama iritira, nego je zaoštrio pitanje opstanka BiH, referenduma o osamostaljenju RS, zapostavljanja Hrvata u Federaciji, a podržao je Ruse u sirijskoj, krimskoj i ukrajinskoj krizi.
Teško je poverovati u promenu, bez obzira na to što Dodik brani Dejtonski sporazum odlučnije od drugih nacionalnih lidera u BiH i što je zamenik američkog ambasadora u Sarajevu Nikolas Hil još pre nekoliko meseci iznenadio izjavom da SAD ostaju dosledne tom sporazumu. Amerikanci su već priznanjem BiH 1991. zauzeli bošnjačku stranu u sukobu i teško će je promeniti sve dok u Stejt departmentu sede kadrovi Madlen Olbrajt i Hilari Klinton koje su vodile kampanju za bombardovanje srpskih položaja u BiH. A predsedničkom kandidaturom ove poslednje, njihova politika dokazivanja da su Srbi i zaslužili bombardovanje dobiće novi polet.
Bilo bi logično da na promenu utiču i sondaže javnog mnjenja u Srpskoj koje pokazuju da na aktuelnog predsednika valja računati i nakon jesenjih izbora. Na to čak upućuju reči koje je izgovorio Hojt Ji: „Do sada nismo imali mnogo kontakata sa Dodikom, ali se nadamo da će u budućnosti to biti moguće na osnovu uzajamnog poverenja i poštovanja.“ Ali, izbori su još daleko, a rušenje Dodika nije samo legitiman cilj udružene opozicije u RS, nego i ilegalni zajednički projekat zapadnih ambasada u Sarajevu, bošnjačkog političkog establišmenta i civilnog sektora u BiH. Moguće je i da su američki eksperti za smenu nepodobnih lidera napokon shvatili da posle kampanje NATO na Srpsku i Srbiju te secesije KiM, negativan stav SAD prema kandidatu na srpskim izborima donosi znatan procenat glasova.
Najverovatnije da se zaokret Stejt departmenta prema predsedniku RS može objasniti i novim odnosima u širem međunarodnom kontekstu. Dok posvađane SAD, Rusija i podeljena EU grozničavo traže formulu za Ukrajinu, a njima gravitirajuće zemlje balans lojalnosti između više strana, Dodik je u ukrajinskoj krizi prepoznao mnoge analogije sa srpskim iskustvima od početka devedesetih naovamo i zauzeo jasan stav.
Početkom maja za „Politiku“ ambasador u najveće zemlje na svetu izrazio je zahvalnost na podršci manjoj polovini male zemlje i njenom lideru. Bocan-Harčenko je uz to kritikovao zapadne partnere zbog dvostrukih standarda u BiH, neprincipijelnog odnosu prema Srpskoj i neosnovanih napada na Dodika. A krajem maja, pomoćnik zamenika američkog državnog sekretara Ji veli: „Rusija je igrala pozitivnu i važnu ulogu u BiH... Bili smo zadovoljni i politika Rusije bila je dobra za BiH... Razlike su samo u detaljima ... Mi želimo imati normalni radni odnos sa svima, uključujući i Dodika”...
Ovaj zaokret na sporednom, srpsko-bosanskom koloseku ne treba razumeti samo kao rezultat uspona ruske i opadanje američke moći. Radi se i o tradicionalnom pragmatizmu i vitalnosti američke nacije koja se prilagođava nastupajućem multipolarnom svetu u kome više neće moći da prekraja planetu isključivo prema sopstvenoj volji i interesima. Izreka lorda Aktona da svaka moć kvari a apsolutna moć apsolutno kvari očigledno se ne odnosi samo na ljude nego i države i međunarodne odnose. A onda valjda važi i obrnuto: sa gubitkom statusa jedine supersile Amerika će biti bolja i vratiće svoj nekadašnji ugled u svetu. Ako poruku Bocan-Harčenku i Dodiku koju je uputio Hojt Jishvatimo kao signal da će SAD ubuduće više uvažavati interese Rusije na Balkanu i Srpske u BiH, onda bi se „prekodrinski Srbi“, što opredeljenjem svoje političke elite i voljom naroda, što sticajem spoljnih faktora, uskoro možda mogla naći u povoljnijem položaju nego do sada. Ako je Putin prošlog petka (23.5), dan posle potpisivanja sporazuma sa Si Đinpingom (21–22. 5), primio Dodika, onda valjda to nešto znači ne samo za Srpsku i njenog predsednika nego i za ostale, njima naklonjene kao i nenaklonjene, velike kao i male.
Nenad Kecmanović
objavljeno: 30.05.2014.
