Izvor: Blic, 22.Jul.2010, 21:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Politička odluka Suda pravde
Deklaracija o nezavisnosti Kosova ne predstavlja kršenje međunarodnog prava jer ono ne zabranjuje deklaracije, saopštio je Međunarodni sud pravde mišljenje koje je podržalo deset sudija dok je četvoro sudija imalo suprotan stav.
Četrnaest sudija tako je odgovorilo na pitanje „Da li je unilateralna deklaracija Privremenih institucija samouprave na Kosovu o nezavisnosti od 17. februara 2008. godine u saglasnosti s međunarodnim pravom?" To je bio prvi put u istoriji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << najvišeg sudskog organa Ujedinjenih nacija da se izjašnjavao o pokušaju secesije. Sud u Hagu nije priznao pravo kosovskih Albanaca na otcepljenje jer je navedeno da „Sud nije odlučivao o pravu na samoopredeljenje", a odluku o daljem procesu rešavanja problema Kosova prepustio je Generalnoj skupštini UN.
MSP je utvrdio da međunarodno pravo u načelu ne zabranjuje jednostrane deklaracije o nezavisnosti, ne ulazeći u pitanje da li takve deklaracije zatim proizvode državnost. Prema savetodavnom mišljenju Suda koje nije obavezujuće za države, deklaracija o nezavisnosti Kosova nije bila u suprotnosti sa Rezolucijom 1244, ni sa privremenim pravnim poretkom koji je u pokrajini njom ustanovljen. To mišljenje Sud je zasnovao na oceni da autori deklaracije nisu bile „privremene institucije samouprave na Kosovu", već grupa koja je sebe definisala kao demokratski izabrane lidere naroda Kosova. Autori deklaracije i sama deklaracija stoga su, po mišljenju Suda, delovali van pravnog okvira UN ustanovljenog Rezolucijom 1244, koja se izričito nije bavila konačnim statusom Kosova.
Mišljenje o Kosovu u Međunarodnom sudu pravde u Hagu donelo je 15 sudija, od kojih njih devet dolazi iz država koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost južne srpske pokrajine, uključujući i predsedavajućeg, Japanca Hisašija Ovadu. On je februara prošle godine izabran za predsednika MSP, a osim njega, sudije su i: potpredsednik Peter Tomka iz Slovačke, Abdul Koroma (Sijera Leone), On Šokat al Kasone (Jordan), Tomas Burgental (SAD), Bruno Sima (Nemačka), Roni Abraham (Francuska), Kenet Kit (Novi Zeland), Bernardo Sepulveda Amor (Meksiko), Muhamed Benjuna (Maroko), Leonid Skotnjikov (Rusija), Antonio Avgusto Kankado Trindade (Brazil), Abdulkavi Jusuf (Somalija), Kristofer Grinvud (Velika Britanija) i Ši Đujong (Kina).
Ovada je rekao da je Sud jasno saopštio da se, razmatrajući pravnu nadležnost, „ne vodi političkom motivacijom u ovakvim pitanjima i ne uzima je u obzir". On je objasnio da je pitanje koje mu je postavljeno jasno i konkretno i da glasi - da li je ili ne proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu s međunarodnim pravom? To, prema njegovim rečima, ne znači da Sud treba da se bavi pitanjem posledica, posebno ne time da li je Kosovo postiglo državnost.
„Sud se ne bavi pitanjem validnosti priznavanja nezavisnosti Kosova koja su se dogodila u međuvremenu", rekao je Ovada.
„Sud se neće voditi političkim motivima, niti ga interesuju političke implikacije. Sud ima pravnu nadležnost da odgovori Generalnoj skupštini UN sa savetodavnim mišljenjem i pitanje Generalne skupštine je jasno formulisano", precizirao je Ovada.
Predsednik Suda je podsetio da se Savet bezbednosti UN situacijom na Kosovu bavio deset godina pre zahteva Sudu da se izjasni o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova, napominjući da se sam Sud bavio situacijom na Kosovu od marta 1998. godine. Objašnjavajući kontekst u kojem je proglašena nezavisnost, Ovada je podsetio i na pregovore koji su vođeni pod okriljem generalnog sekretara Ujedinjenih nacija i izveštaja specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija.
„Jedino održivo rešenje je nezavisnost koju bi međunarodna zajednica nadzirala", pročitao je Ovada deo izveštaja koji je Ahtisari podneo 2007. godine.
Ovada je rekao da su od avgusta do decembra 2007. godine održavani pregovori sa zainteresovanim stranama, a pod vođstvom trojke - EU, Rusije i SAD. U decembru 2007. godine ponovo je rečeno da strane nisu sposobne da postignu dogovor, naveo je Ovada i istakao da je potom 17. februara 2008. godine doneta deklaracija o nezavisnosti Kosova. Srbija je reagovala time što je ovu deklaraciju ocenila kao nasilno i jednostrano otcepljenje koje nema pravne posledice niti u Srbiji, niti na međunarodnoj sceni, završio je Ovada predstavljanje konteksta proglašenja deklaracije o nezavisnosti.
Prvi čovek Suda je rekao da je zaključak Suda da deklaracija o nezavisnosti Kosova ne krši opšte međunarodno pravne norme, ali je primetio da je i Rezolucija 1244, kao leks specijalis, deo međunarodnih pravnih normi koje se moraju imati u vidu.
Opširnije u izdanju za petak, 23. jul 2010.
Pogledaj vesti o: Mišljenje međunarodnog suda
